ravago veliki

Branislav Gulan: Zadrugarstvo, misija za spas sela

Branislav Gulan: Zadrugarstvo, misija za spas sela

Agrosmart donosi opširnu analizu stanja zadrugarstva od osnivanja do danas autora Branislava Gulanačlana Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije

Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 sela u Srbiji – 1.200 u fazi odumiranja. Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški i regionalni značaj. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa

Piše: Branislav GULAN

Od polovine XIX. veka, u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim i zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja, međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima, i to: kada je reč o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas, misli se, pre svega, na istoriju zemlјoradničkog zadrugarstva, jer je Srbija zemlјa bogate zadružne istorije i tradicije.

Prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovu, kod Smedereva. Već naredne, 1895. godine, osnovana je asocijacija zemlјoradničkih zadruga - Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga, a samo tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu, zadružnu oblast - Zakon o zanatskim i zemlјoradničkim zadrugama. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo preko 650 zadruga! Nicale su kao pečurke posle kiše, kao lek i odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva na prelasku iz devetnaestog u dvadeseti vek...

Šta je uslovilo nagli razvoj zadrugarstva, širenje zadružnih ideja i nastanak zadruga? Odgovor se može tražiti u društveno-ekonomskim uslovima s kraja XIX veka ne samo u Srbiji, nego uopšte u svetu, a posebno u Evropi.

Naime, sedamdesetih godina XIX veka, u Srbiji osetno slabe porodične zadruge, a sa njima i rigidna patrijarhalnost, kao i esnafski sistem u koji je bilo organizovano zanatstvo. Ubrzan razvoj novčane privrede sve više upućuje selјake da se od naturalne i ekstenzivne, okreću prema robnoj proizvodnji.Porast poreza i drugih fiskalnih obaveza prema državi, usitnjenost poseda, primitivna obrada zemlјe, ekstenzivno stočarstvo, slabi prinosi i nerodne godine, stalno su siromašili selјaštvo, da ne govorimo o ratovima koji su iza sebe ostavlјali pustoš, neobrađene njive, nezbrinutu stoku. 

Svi ti nepovolјni uslovi, pogodovali su zaduživanju kod zelenaša - seoskih gazda i trgovaca. Pod uticajem učenih Srba u drugoj polovini XIX veka, pre svih Svetozara Markovića, a zatim i mnogih lučonoša zadružnih ideja i savremenika nastajanja zadruga na našem tlu - Dragiše Lapčevića, Adama Bogosavlјevića, Mihaila Avramovića koji slovi za rodonačelnika srpskog zadrugarstva, jer je dao ogroman doprinos razvoju i afirmaciji zadružnih ideja, pokreta, zadruga kao takvih - zadruge su postale neophodan uslov postojanja sela i selјaštva. Osnivane na bazi zadružnih načela - koja su i danas aktuelna, samo su donekle osavremenjena u skladu sa aktuelnim okolnostima privređivanja - sve do Prvog svetskog rata imale su uspon i brojčano i po rezultatima rada. U predvečerje tog rušilačkog i destruktivnog čina - Prvog svetskog rata, u Srbiji je uspešno postojalo i radilo preko 800 zadruga.

Ratno stradanje zadruga

Tokom ratova, zadrugarstvo je teško stradalo. Oporavak je bio dug i mukotrpan. Zemlјa, ratom opustošena, polјa zapuštena, stočni fond - zanemarlјiv... Tek tridesetih godina prošlog veka, zadrugarstvo je konsolidovano sa socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da se 1937. godine ukazala potreba za donošenjem Zakona o privrednim zadrugama, kojim je, prvi put od osnivanja Kralјevine Srbije, ujednačeno zadružno zakonodavstvo. Srpsko zadrugarstvo je, prilikom ujedinjenja, kada je sa radom nastavio Glavni zadružni savez, u zajedničku državu sa Slovencima, Hrvatima i drugim narodima, unelo u zadrugarstvo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređivani zadružni odnosi. U tom periodu, neposredno pred drugi svetski rat, bilo je preko 3.500 zadruga. Tako velikom broju zadruga doprinelo je nekoliko faktora. Teška ekonomska kriza koja je 1929. godine zahvatila čitav svet, imala je negativan odraz na ukupnu privredu, a posebno polјoprivredu i u okviru nje - zadrugarstvo. Narasle dugove, država je 1931. godine delom otpisala, a delom pokrila novim, povolјnijim kreditima, tako da je broj zadruga narastao u periodu pred Drugi svetski rat. To, svakako, ne znači da je Kralјevina Jugoslavija značajno popravila stanje u polјoprivredi - jer je, pre svega, uvek i spadala u nedovolјno razvijene agrarne zemlјe, nego je na neki način sanirala posledice svetske ekonomske krize, omogućivši seoskom stanovništvu da, pomoću zadruga, preživi i donele pobolјša svoj materijalni položaj.

Nova ratna razaranja na prostoru čitave Evrope, opustošila su ponovo i naše gradove i naša sela... Kao ptica Feniks, iz pepela i stratišta, zadrugarstvo je obnavlјano u posleratnom razdoblјu. Samo četiri godine posle oslobođenja posle Drugog svetskog rata, donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama koji je zadrugu definisao kao: "ekonomsku organizaciju u koju se radno selјaštvo udružuje radi unapređenja polјoprivredne proizvodnje, podizanja svog životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu"... Ovaj Zakon je predviđao dva oblika udruživanja - opšte zemlјoradničke zadruge i selјačke radne zadruge, koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze, odnosno prostim ujedinjavanjem selјačkih gazdinstava. O ovom periodu je kasnije, u vreme slobodnijeg delovanja tržišnih zakonitosti, govoreno kritički, sa negativnom konotacijom. To je naročito bilo posle 1948. godine. Selјačke radne zadruge su, sa ove vremenske distance, ocenjene kao necelishodan i nepovolјan oblik organizovanja, imanentan periodu administrativnog sistema upravlјanja privredom. U agrarnoj teoriji navodi se da je ovaj oblik organizovanja imao veoma nepovolјan uticaj na zemlјoradničko zadrugarstvo... što se, na kraju krajeva, i pokazalo kao istinito.

Rast standarda i kvaliteta života

U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradničke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupni život sela - uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Povolјni vetrovi za zadrugarstvo duvali su povremeno i do 1965. godine, kada je privredna reforma desetkovala zadruge, dajući mogućnost zemlјoradnicima da uspostavlјaju proizvodno-ekonomske odnose sa drugim privrednim subjektima. Reformom proklamovan princip ekonomije rada, ostavio je zadruge, sa ogromnom mehanizacijom i radnom snagom - po strani. Manje zadruge, kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet u tom procesu, dok su se rukovodeći i stručni kadrovi selili u opštinske centre, noseći sa sobom sve što se poneti moglo... i ostavlјajući u selima samo radne jedinice nekadašnjih zadruga.

Nepovoljan istorijski period

Taj period bio je jedan od najnepovolјnijih u istoriji zadrugarstva na našim prostorima. Imovina nekadašnjih zadruga i danas je predmet rešavanja kod mnogih sudova u Republici Srbiji. U tom razdoblјu nisu bolјe prošle ni zadružne asocijacije. Naime, kada je 1962. godine donet Zakon o jedinstvenim privrednim komorama, zadružni savezi su izgubili status pravnog lica i nastavili su sa radom kao sekcije za zadrugarstvo pri privrednim komorama koje su, shodno tom Zakonu, postale pravni sledbenici celokupne, veoma vredne i znatne imovine zadružnih saveza!  Kasnije, kada je 1974. godine donet novi Ustav, na osnovu koga je usvojen Zakon o udruživanju zemlјoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo stekli status pravnog lica - ali bez imovine! To što se događalo zadružnim savezima, bilo je samo posledica svega što se dešavalo sa zemlјoradničkim zadrugama. Naime, one su, po sili zakona i zahtevima privredne reforme polovinom šezdesetih godina prošlog veka, unosile svoju imovinu u polјoprivredne kombinate - od kojih su mnogi i nastajali na temelјima zemlјoradničkih zadruga - učestvujući tako u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i svim drugim pratećim kapacitetima. Kada im je novim Zakonom bilo omogućeno da povrate svoj zadružni status, imovina im nije bila vraćena! I nije im vraćena do danas, dakle do početka 2019. godine. Jer, siromašan država sa BDP od oko 40 milijardi dolara  nema novca, a za sada ni volje da to radi. Na kraju 2018. godien vraćen je zadružni duh jer, je prvi put posle sedam decenija država materijalno pomagala zadrugarstvo. U 2017. godini kroz akciju ,,500 zadruga u 500 sela'' koju je pokrenuo i uspešno vodi ministar za regionalni razvoj Milan Krkobabić, sa 197 dinara bespovratnog novca pomognut je rad 22 zadruge, a 2018. godine 73 zadruge bespoovratno su dobile 804 miliona dinara. To je praktilčno bilo osnivanje i pokretanje rada u 95 mini zadružnih fabrika. U 2019. godini planirano je da se pomogne i oživi rad zadruga sa 711 miliona dinara. Cilj ove akcije je da se krene u ujednačavanje reigonalnog razvoja Srbije, i da se kroz oživljavanje zadrugarstva vrati i život u napuštena sela. Jer, od 4.709 naselja, odnosno sela 1.200 je u fazi nestajanja. U 1.034 ima manje od po 100 stanovnika! Cilj reafirmaciej zadrugarstva je da se uderuže lai proizvođači, čiji je prsoek njiva oko 2,5 hektara. Njiam treab da se pomogne da povećaju agrarnu proizvdonju u Srbiji (čija je vrednsot oko četiri milijarde dolara ili manje od 1.000 dolara po jednom hektaru). Udruživanejm u zadruge unsoe samo svoej proizvode. Ako se  neudruže poješće ih veliki. To znači, ne da će popasti nego će nestati!

 Sporovi o nevraćanju imovine

Iako je  savezni Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicima kojima je oduzeta bez nadoknade ili iz drugih razloga, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, u sudovima širom Srbije vodi se na hilјade sudskih sporova, a samo je neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo da vrati svoju imovinu. Samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra!

Period tranzicije i ubrzana privatizacija, otvorili su niz novih problema vezanih za zadružnu imovinu, a time i za zadrugarstvo. Iz Zakona o zadrugama od 1996. godine decidirano proizilazi obaveza da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima - koji nisu zadruge - mora vratiti zadrugarima čija je to imovina bila. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje zadruge. Sudovi kod kojih se vode sporovi oko vraćanja zadružne imovine, uglavnom insistiraju na utvrđivanju činjeničnog stanja - da li je zadruga bila vlasnik, ili samo korisnik tražene imovine, čime se, praktično, sugeriše negativno rešenje, jer je poznato da su od 1953. godine, pa sve do 1988. godine sva pravna lica bila tretirana samo kao korisnici društvene svojine nad sredstvima za proizvodnju... Ovome se može dodati još jedna nepovolјnost, a to je republički zakon iz 1992. godine o uputstvima i načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja polјoprivrednog zemlјišta u državnoj i društvenoj svojini, koji uopšte ne pominje zadružnu imovinu, odnosno zemlјište u zadružnoj svojini.

Tri oblika svojine

Kako aktuelni Ustav Republike Srbije poznaje tri oblika svojine - javnu (državnu), privatnu i zadružnu, tim je veća nepravda koja se čini zadrugarstvu u ovom, savremenom trenutku. Ako institut društvene svojine više ne postoji, ako su blagovremeno predočeni dokazi o genezi sporne imovine - kupoprodajni ugovori i druga akta na osnovu kojih se nesporno može utvrditi zadružna imovina - ostaje nejasno zašto sudovi donose negativna rešenja, a spornu imovinu nadležni organi knjiže kao - državnu ili sporove beskonačno odugovlače...?

Iz svega navedenog, proizilazi zaklјučak da je zadrugarstvo u Srbiji, pored perioda uspona, imalo daleko više padova i stagnacije. Ukupna ekonomska politika oduvek se prelamala preko zemlјoradnika i njihovih organizacija u koje su se udruživali radi pobolјšanja sopstvenog života i unapređenja proizvodnje, što je, opet, preduslov za prosperitet i stvaranje bolјih uslova za život na selu.

Savremeneo zadrugarstvo

Savremeno zadrugarstvo mora počivati na izvornim zadružnim načelima, potvrđenim i osavremenjenim na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, jer je to jedini ispravan put i način organizovanja zemlјoradnika u organizacije bez kojih selo definitivno ne može postojati - zemlјoradničke zadruge.

Da bi se zadrugarstvo sačuvalo od dalјeg urušavanja i da bi se unapredili njegov rad i poslovanje, odnosno da bi obavlјalo svoje funkcije, neophodno je zaustavlјanje pada polјoprivredne proizvodnje - što je moguće učiniti efikasnijim sprovođenjem mera agragne politike u čijem kreiranju moraju učestvovati predstavnici zadrugarstva, kao jedinog autohtonog organizacionog segmenta zemlјoradnika u našoj Republici. Adekvatnije sprovođenje agrarne politike podrazumeva i sprovođenje cilјeva razvoja i sigurnosti, što praktično znači da podsticaji koje država daje za razvoj polјoprivrede, moraju stići do pravih korisnika - primarnih polјoprivrednih proizvođača - zadrugara.

Istovremeno, siva ekonomija se, kao poguban pratilac ekonomske tranzicije - mora anulirati vraćanjem ekonomije u regularne tržišne tokove, a to se može postići samo ukoliko država obezbedi veće prihode od PDV-a. Takođe, mali polјoprivredni proizvođači moraju, adekvatnim merama, biti zaštićeni kako na polјu snabedavnja, tako i na polјu plasmana svojih proizvoda.

Na kraju - ali po važnosti na prvom mestu! - neophodno je stvaranje kritične intelektualne mase u selu, čime se obezbeđuju neophodni uslovi za zapošlјavanje stručnjaka koji su uvek nosioci bržeg transfera tehnologije i efikasnog marketinga polјoprivrednih proizvoda. Ako su zadruge nosioci ruralnog razvoja sela - što se pokazalo u istoriji našeg zadrugarstva, one se mogu formirati u svakom mestu gde postoje ekonomski interesi zemlјoradnika i gde postoje uslovi za zapošlјavanje stručnjaka koji bi te zadruge uspešno vodili i učinili da konačno, sa margina na koje su permanentno gurane, budu u centru polјoprivrednog razvoja naše Republike.

Nacionalizacija i privatizacija

Samo u Vojvodini, nacionalizacijom je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravljanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemljišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! A dosad je 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano

Svet i zadrugarstvo

Savremeni svet se ne može zamisliti bez zadruga i zadrugarstva. Jer, direktno ili posredno, od zadrugarstva prihoduje oko tri miliajrde ljudi. Veliki su na berzama, trguju i uvećavaju svoj kapital, a mali moraju da se udružuju kako bi smanjili troškove proizvodnje, postigli veći stepen konkurentnosti u prodaji svojih proizvoda i usluga i uvećali zaradu. U društveno – ekonomskim uslovima poslovanja velikih trgovinskih sistema i njihovih lanaca, danas je lakše prodati 5.000 tona kvalitetnih proizvoda, nego 50 kilograma na pijaci. Savremeni svedok istorije udruživanja je i veliki bankarski sistem ,,Rajfajzen''. Svoju poslovnu genezu ta banka nalazi u Društvima za pomoć siromašnima, koja su u drugoj polovini XIX veka u Nemačkoj  osnivana na inicijativu Fridriha Vilijama Rajfajzena, da bi zatim ta društva prerasla u prve kreditne zemlјoradničke zadruge.

Značaj zadružnog organizovanja naročito su priznale države EU, koje su razvojem zadruga rešile brojne probleme, pre svega, socijalne i ekonomske prirode. Zadruge su prepoznate kao najbolјi oblik brzog zapošlјavanja i razvoja manje privlačnih privrednih oblasti, a iskustva dobre regulative i prakse zemalјa – članica EU iskorišćena su i prilikom priprema važećeg Zakona o zadrugama, 2015. godine.

Zadruge imaju veliki potencijal za održivi privredni i društveni razvoj u Srbiji. Imajući u vidu međunarodna iskustva, jasno je da zadruge imaju različite privredne, ekonomske i društvene prednosti u odnosu na druge oblike poslovanja i organizovanja. Zadruge imaju veliki potencijal za stvaranje sigurnijih i održivih poslova, one funkcionišu kroz demokratski model uprave, gde članovi zadruge jednako učestvuju u upravlјanju i imaju jednaka prava. Kroz zadrugu se omogućava ponuda usluga bolјeg kvaliteta. Odnosno usluga koje su potrebne zajednici, koje inače privatni korporativni sektor ne pruža zbog malog profita. Takođe prestavlјaju potencijal za oživlјavanje polјoprivrede, ruralni i lokalni ekonomski razvoj, posebno uspostavlјanjem neposredne veze između polјoprivrednih proizvođača i tržišta koje može da ostvari veću dodatnu vrednost osnovnim proizvođačima, uveća prihode i poveća sigurnost polјoprivrednika, što sve vodi većem ulaganju u polјoprivredu i smanjenju migracija.

Zadruge za svaku delatnost

Zadruge mogu pospešiti stanogradnju i rešavanje nerešenih stambenih problema velikog broja stanovnika, mogu akumulirati društveni (socijalni) kapital i podići nivo solidarnosti, društvenu reintegraaciju ugroženih grupa, promociju socijalne pravde i ravnopravnosti u lokalnoj zajednici i društvu. Zadruge doprinose podsticanju zdrave konkurencije u privrednim granama u kojima su tradicionalno zastuplјeni dominantni položaji velikih privrednih društava.

U sklopu prednosti zadruga, posebno treba istaći i veoma značajnu otpornost i takozvanu elastičnog zadruga na udarce globalne ekonomske i finansijske krize.

Zato udruživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali, kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje blizu milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruga. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

Najstarije – kućne zadruge

Najstariji oblik zadruga su kućne zadruge, koje su pre više hilјada godina nastale na krvnom srodstvu i zajedničkoj svojini. Ima ih kod Slovena, Germana i drugih naroda.  Prvi poznati tržišni oblik zadruge – kolgije (collegium) bio je u Starom Rimu. Iz njih su nastavali cehovi i gilde (zanagtska i trgovačka udruženja). Zadruge su kao ekonomske organizacije, tvorevine epohe kapitalizma, nastale u njegovoj višoj fazi, sredinom XIX veka. Izvorno, to je pokret sitnog kapitala. Prve zadruge formirali su sitni robni proizvođači – zanatlije i trgovci.

Zadruga nije preduzeće

U definiciji o zadrugama postoji prilično nepreciznosti. Dok neki autori zadruge definišu kao preduzeća, drugi ih vide izričito kao udruženja. U svakom slučaju, korisno je upoznati se s pojmovnim određenjem o zadrugama, jer to otkriva i način na koji su se različiti društveno-ekonomski sistemi, državna uređenja i sami zadrugari odnosili prema udruživanju.

Trgovinski zakon donet 1875. godine u Ugarskoj, koji je bio osnova za osnivanje zadruga u Vojvodini do Prvog svetskog rata, zadrugu je definisao kao ,,društvo koje ima neograničeni boj članova, nastalo da uz zajedničko vođenje poslova (preduzeća), a na temelјu uzajamnosti da unapredi kredit, privredu i gospodarski rad svojih članova''. Pomenuti zakon zadruge još opisuje kao društva za kredit i uzimanje predujma, društva radi zajedničke nabavke sirovina, držanja zajedničkih skladišta ili zajedničke proizvodnje društva potrošača, društva koja se bave gradnjom i uzajamno osiguravajuća društva.

Jedan od najuglednijih srpskih i jugoslovenskih zadružnih teoretičara, bivši predsednik Zadružnog saveza Srbije, pok.prof dr Viden Ranđelović, objašnjavao je da su ,,zadruge specifične ekonomske organiazcije eksploatisanih slojeva društva: najamnih radnika i sitnih robnih proizvođača – zanatlija i selјaka. Osnivači zadruga su bili vođeni idejom da formiranjem zadruga mogu da se zaštite od eksploatacije i iskoriste neke prednosti krupne proizvodnje, koja je kako se kapitalizam razvijao, postojala preovlađujući oblik proizvodnje. Prvi autor jugoslovenskog udžbenika Zadrugarstvo (1947) prof. dr Mihajlo Vučković (1908-1978), zadruge definiše kao, kolektivne ekonomske organizacije čije cilјeve i zadatke, formu i sadržinu, prvu ulogu i sam karakter u krajnjoj liniji određuju društveni uslovi u kojima one nastaju, deluju i prestaju. Međunarodna organiazcija rada (International Labour Organization – ILO), specijalizovana ustanova pri OUN zadrugu definiše kao ,,asocijaciju u koju se lјudi dobrovolјno udružuju u cilјu ostvarivanja zajedničkih interesa kroz formiranje demokratski kontrolisane organizacije, u kojoj podjednako doprinose formiranju potrebnog kapitala, prihvatajući fer podelu rizika i beneficija od poslovanja u kome članstvo aktivno participira. Trideset prvi kongres Međunarodnog zadružnog saveza, održan u septembru 1995. godine u Mančesteru zadrugu je odredio kao ,,autonomnu asocijaciju dobrovolјno udruženih lica radi ostvarenja njihovih zajedničkih ekonomskih, socijalnih i kulturnih potreba i želјa, kroz zajednički posedovno i demokratski kontrolisano preduzeće''. Prema Zakonu o zadrugama SR Jugoslavije iz 1996. godine (čl.1) ,,zadruga je oblik organizovanja fizičkih lica (u dalјem tekstu: zadrugari) u kojoj oni, poslovanjem na zadružnim principima dobrovolјnosti i solidarnosti, demokratičnosti, ekonomskog učešća, jednakog prava upravlјanja, samostalnosti, zadružnog obrazovanja i međuzadružne saradnje, ostvaruju svoje ekonomske, socijalne i kulturne interese. U važećem Zakonu o zadrugama Republike Srbije, koji je usvojen u Narodnoj Skupštini RS 29. decembra 2015. godine (čl.2), o pojmu zadruge je zapisano: ,,Zadruga je pravno lice, koje predstavlјa poseban oblik organizovanja fizičkih lica (u dalјem tekstu:zadrugar) koji poslovanjem na zadružnim principima ostvaruju svoje ekonomske, socijalne, kulturne i druge interese i koji upravlјaju i kontrolišpu poslovanje zadruge''.

Istorija zarugarstva

Od polovine  XIX veka u Evropi nastaju prvi vidovi zadružnog organizovanja, pre svega, zanatlija, a zatim zemlјoradnika. U teoriji zadružnog pokreta, može se izdvojiti više tipova zadružnog organizovanja. Međutim, tri osnovna pravca su uticala i na zadružno organizovanje na našim prostorima:

  • Ročdelski model - Prvu (savremenu potrošačku) zadrugu u svetu osnovalo je 28 nezaposlenih ročdelskih tkača krajem 1844. godine u malom mestu Ročdelu, u Engleskoj. Time je označen početak nove ere -  savremenog udruživanja. Zadruga je počela da radi kao mali dućan, u kojoj su zadrugari kupovali kvalitetnu robu, a da im nije zakidano na meri. Nije slučajno što se prva potrošačka zadruga pojavila baš u Engelskoj, jer je ta zemlјa u prvoj polovini XIX veka dostigla najviši stepen razvoja sa najizraženijim suprotnostima u kapitalizmu. U Londonu je svakog jutra ustajalo 50.000 lјudi, koji nisu znali gde će prespavati narednu noć. Radnička klasa je živela veoma teško i morala je da se organizuje kako bi preživela. Prva zadrua u svetu, u Ročdelu, ustanovila je principe koji će kasnije postati trajni principi rada potrošačkih zadruga uopštge. Godinu dana posle osnivanja zadruge ročdelskih tkača, 1845. godine u Sobotištu, u Slovačkoj, osnovana je druga zadruga. Ročdelski model podrazumevao je slobodno stupanje i istupanje iz zadruge, ravnopravnost svih zadrugara bez obzira na broj upisanih udela – po principu ,,jedan čovek – jedan glas, podelu dobiti prema obimu kupovine, plaćanje u gotovom, političku neutralnost, ograničen interese na udeonički kapital;
  • Prva zadruga (Gazdovsky spolok) na teritoriji današnje Srbije osnovana je u Petrovcu (danas Bački Petrovac) u Vojvodini 1846. godine – samo posle prve zadruge u Ročdelu, kao treća zadruga u svetu. Nјen osnivač, evangelistički kapetan Štefan Homola, okupio je Slovake, koji su imali visoko razvijenu zadružnu svest. Organizovali su se u zadrugu prvenstveno radi samopomoći udruživanjem novčanih sredstava. Zadruga u Bačkom Petrovcu je zemlјoradnička kreditna zadruga netipičnog oblika, čiji se rad zasnivao na načelnoj dobrovolјnosti i ravnopravnosti muškaraca i žena, političke i religiozne neutralnosti. Imovinu zadruge su činila sledeća tri dela: osnivački ulozi, nedelјni ulozi i naplaćene kamate na pozajmice koje je zadruga davala članovima. Članovi zadruge morali su da poštuju određena moralna načela, pre svega, princip poštenja, koji se prvenstveno ogledao u izvršavanju finansijskih obaveza prema zadruzi – u plaćanju udela štednih uloga i kamata. Zadrugari su neograničeno i solidarno bili jemci za obaveze zadruge celom svojiom imovinom. Prva zadruga na teritoriji današnje Vojvodine značajna je i po svojim autonomno i pionirski formulisanim, zadružnim principima, koje je kasnije usvojio 14. Kongres Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu 1934. godine, kao autentične principe zadružnog rada;

 

Tridesetih godina prošlog veka, sićevački zadrugari su, na svom zadružnom domu, ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi: "Udruživanje je zakon života na kome se temelјi svekoliki napredak"!

Razlog više da se vratimo izvornim zadružnim principima:

  • Rajfajzenov model – nastao je u Nemačkoj 1848. godine u vreme velike zimske gladi – da bi se siromašni slojevi stanovništva snabdeli osnovnim namirnicama. Već 1854. godine, osnovana je prva kreditna zadruga -  samopomoć zadrugara na ograničeneoj teritoriji, stupanje u zadrugu  bez udela, solidarnu i neograničenu odgovornost, unošenje viška dobiti u nedelјiv zadružni rezervni fond, poslovanje isklјučivo sa zadrugarima i besplatno obavlјanje funkcije;
  • Šulce-Deličev model – zadružnog organizovanja koji je nastao takođe u Nemačkoj 1849. godine, kada je poslanik pruskog parlamenta osnovao bolesničku i posmrtnu blagajnu, obućarske i stolarske zadruge za zajedničku nabavku, a 1850. godine i kreditnu zadrugu. Ovaj način organizovanja podrazumevao je veliki broj zadrugara, potpuno isklјučivanje državne pomoći, stvaranje rezervnog fonda koji se može deliti, privlačenje kapitala kroz nagrađivanje, solidarnu i ograničenu odgovornost i poslovnu specijalizaciju;

Istorija zemlјoradničkog zadrugarstva

Kada govorimo o istoriji zadrugarstva i zadružnog pokreta u Srbiji, od nastanka do danas, uglavnom govorimo, pre svega, o istoriji zemlјoradničkog zadrugarstva.

Prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji osnovana je 1894. godine u selu Vranovu, kod Smedereva. Već naredne, 1895. godine, osnovana je asocijacija zemlјoradničkih zadruga - Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga, a samo tri godine kasnije donet je prvi zakon koji je regulisao ovu, zadružnu oblast  - zakon o zanatskim zemlјoradničkim zadrugama. Do 1900. godine, u Srbiji je bilo preko 650 zadruga. Nicale su kao pečurke posle kiše, kao lek i odbrana od zelenaša i osiromašenja seoskog stanovništva na prelasku iz XIX u XX vek...

Postavlјa se pitanje samo od sebe šta je uslovilo nagli razvoj zadrugarstva, u to vreme, širenje zadružnih  ideja i nastanak zadruga?

Odgovor se može naći u društveno – ekonomskim uslovima s kraja XIX veka ne samo u Srbiji, nego uopšte u svetu, a posebno u Evropi. Naime sedamdesetih godina XIX veka, u Srbiji osetno slabe porodične zadruge, a sa njima i rigidna patrijarhalnost, kao i esnafski sistem u koji je bilo organizovano zanatstvo. Ubrzan razvoj novčane privrede sve više upućuje selјake da se od naturalne i ekstenzivne, okreću prema robnoj proizvodnji. Porast poreza i drugih fiskalnih obaveza prema državi, usitnjenost poseda, primitivna obrada zemlјe, ekstenzivno stočarstvo, slabi prinosi i nerodne godine, stalno su siromašili selјaštvo, da ne govorimo o ratovima koji su iza sebe ostavlјali pustoš, neobrađene njive, nezbrinutu stoku.

Svi ti nepovolјni uslovi, pogodovali su zaduživanju kod zelenaša – seoskih gazda i trgovaca. Pod uticajem učenih Srba u drugoj polovini XIX veka, pre svih Svetozara Markoviaća, a zatim i mnogih lučonoša zadružnih ideja i savremenika nastajanja zadruga na našem tlu – Dragiše Lapčevića, Adama Bogosavlјevića, Sretena Vukosavlјevića, Mihaila Avramovića koji slovi za rodonačelika srpskog zadrugarstva, jer je dao ogroman doprinos razvoju i afirmaciji zadružnih ideja, pokreta, zadruga kao takvih – zadruge su postale neophodan uslov opstajanja sela i selјaštva. Osnivane na bazi zadružnih načela – koja su i danas aktuelna, samo su donekle osavremenjena u skladu sa aktuelnim okolnostima privređivanja – sve do Prvog svetskog rata imale su uspon i brojčano i po rezultatima rada. U predvečerje tog rušilačkog i destruktivnog čina – Prvog svetskog rata, u Srbiji je uspešno postojalo i radilo više od 800 zadruga!

Nacionalizacija i privatizacija

Samo u Vojvodini, nacionalizacijom, posle Drugog svetskog rata, je oduzeto blizu 700.000 hektara oranica, a za ispravlјanje ove nepravde prema vlasnicima tog zemlјišta, potrebno je da država izdvoji najmanje 800 miliona evra! A, dosad je 120.000 hektara zadružne imovine čak i privatizovano i to je bilo protivzakonito jer je ta imovina već imala titulare. Prvi, izvorni, zadružni principi definsiani su i usvojeni 1895. godine na Prvom osnivačkom kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Londonu, kada je kao nevladinu međunarodnu organizaciju osnovalo 207 predstavnika zadružnih organizacija (saveza) iz 11 zemalјa sveta, među kojima je bila i Srbija. Dve godine pre početka Drugog svetskog rata, na 15. Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza 1937. godine u Parizu, prihvaćeni su, kao opštevažeći, sledeći principi:

Deset zapovesti za zadrugare!

  1. Radi sve preko Zadruge i na organizaciju zadrugarstva, jer je samo u zadrugarstvu spas čovečanstva i jedini put ka uspehu;
  2. Zadrugarstvo udružuje sve lјude, bez obzira na veru i narodnost. Zato nijedan zadrugar ne treba u Zadrugu da unosi klasnu ili versku borbu, već treba da bude prema svakom lјubazan, nesebičan, iskren i predusretlјiv;
  3. Nikada neuobražavaj da si mnogo učinio za napredak zadrugarstva, već uvek i dalјe radi kao da za njega nisi ništa učinio;
  4. Samo zadrugarstvo radi u korist članova Zadruge. Pokoravaj se stoga zadružnim zakonima, pravilima i zaklјučcima;
  5. Poštuj svoju Zadrugu i brata zadrugara, pa ćeš i ti srećan i zadovolјan biti;
  6. Ne ubijaj ugled Zadruge, već razvijaj zadrugarsku lјubav među zadrugarima, jer bez te osnove zadrugarstvo je uopšte nemoguće;
  7. Ne čini nikada nikakve prestupe, već se pokaži da si primeran građanin i pravi zadrugar;
  8. Raduj se svakom napretku svoga brata zadrugara, jer će i na tebe doći red. Zapamti da je zadrugarstvu cilј da preobrazi svet i oslobodi ga krize i nevolјe;
  9. Slušaj svaku zadružnu i dobru pouku, jer će ti ona doneti samo koristi i nikad štete;
  10.  Nikad ne zaboravlјaj svoju dužnost prema Zadruzi, jer će ti Zadruga doneti i za tebe i tvoje druge – zadrugare ogromne i neizmerne koristi i blagodeti;

 

Ovo je objavljeno u zadružnom kalendaru ,,Glavnog saveza zemlјoradničkih zadruga’’ za prostu 1933. godinu. Očito je da su ovi zadružni principi ,,zaboravlјeni’’ u trci za brzom zaradom. Najbolјi dokaz je protivzakonito u vreme tranzicije u Srbiji, privatizovala privatna imovina (zadružna). To se radi u trci za bogatstvom, pa novog vlasnika dobija imovina koja već ima titulara! Zaboravlјeni su ovi zadružni principi koji važe u celom svetu! Zadružni principi iz 1937. godine zadržani su do 1966. godine, kada su na 23 kongresu Međunarodnog zadružnog saveza uz Beču modifikovani, ali ne bitno i izmenjeni. O zadružnim vrednostima i principima, ako te interesuje pogledaj član 4. važećeg, aktuelnog Zakona o zadrugama, donetog na kraju 2015. godine. U njemu nema štedno kreditnih zadruga na kojima počiva zadrugarstvo u svetu!!!

Izrazito selјačka zemlјa

Srbija je u XIX veku bila retko naselјena i izrazito selјačka zemlјa. Godine 1815. u 18 nahija Beogradskog pašaluka živelo je jedva oko 400.000 duša, da bi se taj broj, velikim prirodnim priraštajem i doselјavanjem iz Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije 1875. godine povećao na 1.378.338 žitelјa. Značajnim proširenjem teritorije posle srpsko – turskog rata 1876. - 1878. godine, odnosno Berlinskog kongresa, Srbija je imala 1.901.736 stanovnika, da bi se taj broj 1900. godine popeo na 2.529.166 stanovnika. Srpsko selјaštvo je pod Turcima živelo najčešće u porodičim zadrugama.

Krajem XIX veka, iako je, usled razvoja novčane privrede i kapitalizma, uveliko je bio u toku proces rasformiranja porodičnih zadruga, kućne zadruge su se još dugo zadržale na srpskom selu. Tako je prema podacima iz 1893. godine selјačkih domaćinstava sa po šest do 10 članova bilo 132.880, sa preko deset članova 31.099 i sa više od 20 članova – 1.904. Polјoprivreda je bila ekstenzivna, a prinosi niski. Srpski selјaci koristili su vrlo primitivna oruđa za rad: orali u ralom ili drvenim plugom, dok je metalnih plugova bilo veoma malo. U upotrebi su bile ručne vršalice ili vršalice na dolap, koje su pokretali konji. Tek 1891. godine uvezeno je svega 10 vršačkih parnih mašina, pet sejalica i jedna kosačica. Uz sve to, na kraju XIX veka nepismenost je dostigla 77 procenata, a među selјacima čak 85 odsto. Dugovi su pritiskali selјaštvo koje je moralo da se zadužuje kod seoskih gazda, seoskih mehandžija i trgovaca, državnih činovnika i oficira pod veoma teškim uslovima.

Princip samopomoći

Prve zadruge u Srbiji, zanatsko - prerađivačke, javlјaju se sedamdesetih godina  XIX veka. Beograd je bio privredni i kulturni centar i postao je zadrugarsko jezgro. Tako je prva zadruga, stolarsko bravarska družina, osnovana u Beogradu marta 1870. godine, a već sledeće osnovane su i krojačke, opančarske, potkivačke i kolarsko - kovačke zadruge. Važio je princip samopomoći, zadrugari su uplaćivali udeo na koji se nije plaćala kamata. Solidarnost je bila ograničena, tako da zadrugari nisu morali da unose u zadrugu sva sredstva za rad, već su jemčili delom imovine. Nije bilo fondova, već su celokupnu dobit zadrugari delili između sebe. Članovi zadruge su mogli da budu samo majstori, ali ne i kalfe.

Vrlo brzo posle osnivanja zanatsko proizvođačkih, u Srbiji se osnivaju i prve potrošačke zadruge. U osnivanju prve takve zadruge u Beogradu 1870. godine pod nazivom Prva družina za potrošnju u Beogradu, učestvovao je i lično Svetozar Marković. Cilј osnivanja zadruge bio je da se izbegnu posrednici – privatni trgovci i njihova dobit. Potrošačke zadruge u Srbiji su poslovale gotovo na istim principima prve (Ročdelske) zadruge u svetu. Zadrugari su primenjivali princip samopomoći, a bilo je obavezno kupovanje u zadružnim prodavnicama i to samo za gotov novac. Jemstvo je bilo ograničeno – zadrugari su jemčili samo imovinom u zadružnoj radnji. Za razliku od zanatsko – proizvođačkih zadruga, u potrošačkim zadrugari su pri raspodeli dobiti jednu četvrtinu idvajali u rezervni fond, a ostatak su delili između sebe u vidu ristorna, srazmeno onome ko je koliko kupovao u zadruzi. Prva družina za potrošnju u Beogradu imala je svoje organe upravlјanja: Skupštinu i Upravni odbor, čiji su članovi bili prodavci u zadružnim prodavnicama. I proizvođačke i potrošačke zadruge su brzo nestajale sa zadružne scene. Tako je prvu potrošačku zadrugu u Beogradu i Srbiji, posle samo godinu dana preuzeo njen član – trgovac, koji je nastavio da radi samostalno.

Proleterizacija sela

Na prelasku sa naturalnog na novi robno - novčani način privređivanja, zemlјoradnička gazdinstva su bila primorana da se zadužuju, jer država nije uspevala da obezbeedi povolјne kredite. Da bi vraćali dugove, selјaci su masovno prodavali svoja imanja. Kako u svojoj studiji Socijalne funkcije zadrugarstva navodi rodonačelnik srpskog zadruarstva Mihailo Avramović, u 1884. godini je prodato 3.395, a samo dve godine kasnije, 1.886, i kasnije čak 5.444 seoskih imanja. Da je na sceni bila proleterizacija sela, potvrđuje i podatak da je 1885. godine zbog otplate dugova bez zemlјe ostalo 9,14 odsto seoskih gazdinstava. U takvim uslovima krajem marta 1884. godine u Vranovu, pored Smedereva, osnovana je prva kreditna zemlјoradnička zadruga u Srbiji. Inicijator okuplјanja 29 zemlјoradnika bio je Mihailo Avramović. Danas u Srbiji zakon nedozvolčjava ovakvo organizovanje zadruga!!! Razlog je u toem što su se vlasti uglavnom plašile organizovanih seljaka. Koji je razlog danas?

Od aprila do oktobra 1884. godine srpski selјaci su osnovali četiri zemlјoradničke zadruge: u Azanji, Malom Orašju, Mihailovcu i Ratarima.  Već sledeće godine u Srbiji je bilo 12 zadruga, a zadružni pokret se širio prema Šumadiji, Mačvi, Pomoravlјu, Krajini i drugim područjima Srbije. Godine 1900. broj zadruga u Srbiji iznosio je 219, a pred Balkanski rat, 1912. godine, čak 650. Kreditne zemlјoradničke zadruge u Srbiji su formirane po uzoru na Rajfajzenove zadruge u Nemačkoj: sredstva za rad su bili udeli zadrugara, koji su bili mali i nisu donosili kamatu. Solidarnost među zadrugarima je bila neograničena – za svoj rad garantovali su celokupnom svojom imovinom, fondovi zadruga su bili nedelјivi, teritorija poslovanja ograničena, a funkcije u zadrugama su bile volonterske.

Uslovi u Vojvodini u drugoj polovini XIX veka

Osnovno obeležje društveno-ekonomskih uslova u drugoj polovini XIX veka na vojvođanskom selu čine raspad feudalizma i rađanje kapitalističkog načina proizvodnje. Raspad feudalizma, ali i velika ratna razaranja, poplave i suše izazvale su godine gladi. Godine 1872. ukida se Vojna granica, a 1885. donet je zakon kojim su ukinute kućne zadruge, koje je Svetozar Marković definisao kao prvobitne asocijacije i za proizvodnju i za potrošnju – istovremeno. Ukidanjem kućnih (porodičnih) zadruga u kojima je bilo nekoliko oblika uzajamnog pomaganja u radu, srpski narod u Vojvodini izbačen je iz svog ekonomsko - socijalnog ambijenta, koji mu je do tada bio snažan i moralni i materijalni oslonac. Kmetovi su oslobođeni feudalnih stega, ali oni potpuno nespremni dočekuju smenu naturalnog oblika proizvodnje koji je mesto prepustio kapitalističkim novčano - tržišnim oblicima rada. U takvim novim uslovima, selјačko gazdinstvo nema mogućnosti za povolјne kredite, pa pada u nemilost lihvara. Glavni uzrok propadanja zemlјoradnika zadružni propagatori Jaša Tomić i Radoslav Marković vide upravo u odsustvu organizovanog zemlјoradničkog kredita. Čak je u Ugarskoj 1883. godine donet zakon protiv lihvara, ali su oni nalazili načine za kaišarenje, koje je vrlo često značilo pozajmicu novca sa kamatom i do 300 i više procenata! Uvidevši prednosti zadružnog organizovanja, vrlo brzo se pristupa stvaranju novih zadruga na ovim prostorima, i to: u Erdeviku (1855), u Titelu i Pivnicama (1868.) u Gložanu (1869), Rumi (1883.) godine... Ugarske vlasti su tek 1898. godine zakonski ozvaničile osnivanje ,,veresijske udruge''. Dakle, zadružni pokret na prostorima Vojvodine u prvoj polovini XX veka razvija se paralelno sa zadrugarstvom u razvijenim zemlјama Evrope. Do 1937. godine. vojvođanske zadruge su privređivale po austrougarskom zakonodavstvu, koje nije ograničavalo zadrugare u ostvarivanju ekonomskih interesa kroz zadružno organizovanje. Period do Drugog svetskog rata karakteriše razvoj zadrugarstva, zasnovan na tržišno poslovanje. U toku Drugog svetskog rata, usled ekonomske krize i ratnih razaranja dolazi do prestanka rada najvećeg dela zadruga i zadružnih saveza. Od završetka Drugog svetskog rata do 90-ih godina prošlog veka, pod direktnim uticajem države, u zadrugarstvu Vojvodine su primenjena četiri modela:

  • Nabavno – prodajna zadruga
  • Selјačka radna zadruga
  • Opšta zemlјoradnička zadruga i
  • Osnovna organizacija kooperanata

Period od Drugog svetskog rata od 90-ih godina, za razliku od predratnog, uglavnom je rezultirao ruiniranjem zadružnog pokreta, kao i udalјavanjem od zadružnih principa i tržišnog poslovanja. Država je stalnim intervencijama u oblasti zadrugarstva (kao i u drugim oblastima polјoprivrede) doprinela drastičnom smanjenju poverenja zemlјoradnika u zadrugarstvo kao i u druge oblike povezivanja i udruživanja zemlјoradnika u nabavci inputa, obradi zemlјišta i prodaji proizvoda, što je jedan od razloga zaostajanja u razvoju primarne polјoprivredne proizvodnje u Srbiji, u odnosu na zemlјe tržišne privrede.

U uslovima kada je beda bila na vratima vojvođanskih selјaka, od kojih su neki bežali u grad, a drugi se iselјavali u prekomorske zemlјe, zadruge su osnovane pod uticajem političkog pokreta Svetozara Miletića i, svakako uz neposrednu pomoć ideologa srpskog zadrugarstva Svetozara Markovića. U svom delu Srbija na Istoku (Novi SAd 1872), S. Marković analizira, pre svega, porodične zadruge i propagira, ''zajednički rad i živlјenje porodično'', a kao patrijarhalne ustanove koje dopunjuju zadrugu navodi: mobe, pozajmice, i spregove. Podseća da su se stočarske zadruge ,,zadržale u Švajcaskoj još od patrijarhalnih vremena i još su se usavršavale prema današnjim pojmovima u stočarstvu''. Svetozar Marković opisuje da ,,zadružnu svojinu ne može ni jedan član zadruge zadužiti na račun svog dela, a još manje prodati''. (Svsetozar Marković: Srbija na Istoku, N. Sad, Srpska narodna zadružna štamparija, 1872. str. 21). Pavle Barišić 1872. godine  u listu Glas naroda, koji izdaje Zadruga za srpsku narodnu štampariju u Novom Sadu preporučuje ,,zemlјodelske družine'' i ,,zadružno nabavlјanje polјoprivrednih sprava'' (geneza o osnovanju takozvanih mašinskih prstenova, po kojima je u SFRJ praktično prednjačila i danas primenjuje Slovenija) i ukazuje na primer ratara u Francuskoj, Švajcarskoj i Belgiji gde se udružuje po nekoliklo i više zemlјodelaca i zajednički nabavlјaju potrebne mašine i alate i na zadružnoj zemlјi zajednički rade. Aleksandar Sandić 1873. godine predlaže zemlјoradnicima da obrate pažnju na višestruku i raznovrsnu proizvodnju, kao što rade Slovaci i drugi, a da napuste jednostranu proizvodnju koje su se do tad držali. Sandić navodi da je udruživanje ,,duša radu i pokretač i pomagač zajedničkom jačanju i napredovanju''. Proslavlјeni srpski pisac Đura Jakšić u svojim pripovetkama najpre opisuje nevolјe i teško stanje sela u Banatu, ali odmah zatim, posredstvom lika pope Tihomira, poziva i upućuje selјake da se ,,revene'', tj. Udružuju, da se udruženi međusobno pomažu, otkuplјuju zemlјu koja bi bila u opasnosti da je zemlјoradnici pritisnuti nevolјama upuste i da ona iz srpskih ruku pređe u ,,švapske''...

Talas novih zadruga

U novim krajnje nepovolјnim uslovima, selјacima i zanatlijama jedini način da prežive bilo je udruživanje na zadružnim principima. Pre pojave savremenih zadružnih organizacija, funkcionisale su ovčarske zajednice za zajedničko držanje i mužu ovaca i seoske vodenice. Već 1855. godine u Erdeviku su Slovaci i Srbi osnovali zadrugu naturalno - skladišnog tipa pod imenom Vzajomna suparen – takozvani zadružni ambar, uzajamnu žitnicu. Srbi u Vojvodini svoje prve zadruge osnovali su u zanatstvu. To su tri takozvane Kobasičarske zadruge osnovane u Pančevu 1862. godine, kao proizvođačke zadruge koje su bile prelazni oblik između cehovskog i novog sistema udruživanja.

Zemlјodelska zadruga ( tzv. Polјoprivredno društvo) u Titelu 1868. godine, predstavlјa prvi oblik udruživanja srpskih zemlјoradnika u polјoprivredi u Vojvodini. Osnivanje je inicirao ugledni mesni trgovc Mihajlo Krestić. Dve godine posle osnivanja promenila je ime u Šajkaška zemlјodelska zadruga. Cilј zadruge je bio da unapređuje materijalno blagostanje, da bude ruka pomoći i prednjači kao uzor u ,,zemlјoradničkoj struci stanovništvu'', kao i da jača zadružno vaspitanje predavanjima o oranju, drlјanju, ali i da lakše obezbeđuju seme, rasad, drveće... Zemlјoradnička zadruga u Titelu okuplјala je zadrugare iz Žablјa, Titela i Čuruga. Imala je četiri vrste članova: osnivači, koji su ulog plaćali odjednom ili u narednih pet godina; redovni, plaćali godišnji iznos; pomažući samo novcem i počasni – ugledni lјudi. Osnivači i redovni članovi morali su da budu stanovnici titelskog okruga. Zadruga u Titelu podstakla je osnivanje niza novih zadruga sa cilјem da uzimaju zemlјu u arendu i da je zajednički obrađuju. Tako su već 1869. godine osnovane zadruge u Pančevu, Sentomašu (Srbobranu) i Felvaru (Bačkom Gradištu).

U Novom Sadu je 1870. godine osnovana  Srpska zadruga za međusobno pomaganje i štednju – prva kreditna zadruga na prostorima Vojvodine koja nije imala obeležje zemlјoradničke zadruge. Članovi su građani Novog Sada, trgovci, zanatlije i nešto malo novosadskih baštovana. Kamata je bila povolјnija nego kod lihvara, ali i dalјe visoka. Zadruga je uspostavila saradnju sa Svetozarom Markovićem, posle povratka iz Švajcarske, u toku njegovog boravka u Novom Sadu 1872. godine.

Oračka zadruga u Rumi, osnovana je 1883. godine, bila je to prva zemlјoradnička proizvođačka zadruga kod Srba u Vojvodini za zajedničko arendiranje i zajedničku obradu zemlјe. Zasnovana je na čisto ekonomskim principima, na osnovu ugovora na deset godina i po deset forinti članskog uloga godišnje. Prema paragrafu 2. Ugovora (koji nije sačuvan u celosti) zadatak zadruge je ,,unapređivanje ratarstva udruženom snagom i u opće promicanje ratarskih interesa''. Prema navodima Aleksandra Sandića, novosadskog profesora i propagatora zadruga, u listu Zastava 1883. godine, u paragrafu 5. je, između ostalog, zapisano: ,,... Sav rod i zajednički zakuplјene i obdelavane zemlјe, jeste zajednička svojina svih zadrugara, a prodaće se onda, kada zadruga odredi; isto tako zadruga zaklјučuje o podeli privređenog novca''. Rumski zadrugari zajednički su orali, sejali, kopali i ubirali rod – unoseći radnu snagu i deleći dohodak na jednake delove, u potesu Barunovac, 17. godina, do 1900. godine. Profesor Aleksandar Sandić je oduševlјen osnivanjem oračke zadruge u Rumi, 15 osnivača upoređuje sa ročdelskim zadrugarima i poziva narod na udruživanje, koje je najbolјi lek protiv materijalnog propadanja.

  • Prva zadruga naturalno – skladišnog tipa kod Srba u Vojvodini osnovana je u Čalmi u Sremu, 1887. godine, pod nazivom ,,Žitnica – Zobnica'';
  • Prva Srpska zemlјoradničko – kreditna zadruga Rajfajzenovog tipa osnovana je u Sremskoj Kamenici 1897. godine pod uticajem zadružnog teoretičara i propagatora Jaše Tomića;
  • Prva zemlјoradnička zadružna organizacija za zajedničku nabavu i zajednička korišćenje polјoporivrednih mašina, osnovali su Srbi u Vojvodini 1887. godine u Pardanju (kasnije Ninčićevo), u Banatu, pod nazivom Društvo za nabavku vršaće garniture;
  • Specijalizovane zemlјoradničke zadruge prvi put su osnovane kod Srba u Vojvodini početkom XX veka: Srpska oračka mlekarska zadruga u Vranjevu 1901. godine, a Povrtarska zadruga u Novom Sadu 1902. godine;

Veoma značajnu ulogu u osnivanju zadruga imali su najpismeniji lјudi tog vremena – sveštenici i učitelјi, koji su ne samo pomagali udruživanje, već i bili članovi zadruga.

Klasifikacija zadruga

U zadružnoj istoriografiji preovlađuje podela zadruga prema tri kriterijuma: delatnostima,  cilјevima i načinu odgovornosti:

I Prema delatnosti:

  • Potrošačke i nabavno prodajne – kada se osnivaju i ostvaruju svoju delatnost u oblasti prometa roba i usluga;
  • Štedno – kreditne – u oblasti novčanog i platnog prometa;
  • Proizvođačke zadruge – u zanatskoj privredi i polјoprivredi, uslužnim delatnostima društvenog standarda – stambene, zdravstvene, štamparsko – izdavačke, intelektualne...

II Prema cilјevima:

  • Profitne – osnivaju se u proizvodnim delatnostima radi sticanja profita;
  • Neprofitne – osnivaju se radi zadovolјavanja potrebe zadrugara na principima uzajamnosti i solidarnosti, podmirujući troškove poslovanja. Takve su intelektualne, omladinske i đačke zadruge;

III Prema načinu odgovornosti i stepenu snošenja rizika:

  • Zadruge sa ograničenom odgovornošću – zadrugari za poslovanje zadruge garantuju delom svoje imovine, po pravilu jednostrukom vrednošću osnivačkog udela;
  • Zadruge sa neograničenom odgovornošću – zadrugari za poslovanje zadruga odgovaraju celokupnom svojom imovinom;

Dug i mukotrpan oporavak

Tokom ratova, zadrugarstvo je teško stradalo. Oporavak je bio dug i mukotrpan. Zemlјa ratom opustošena, polјa zapuštena, stočni fond – zanemarlјiv... Tek tridesetih godina XX veka, zadrugarstvo je konsolidovano sa socijalnog i ekonomskog aspekta, tako da se 1937. godine ukazala potreba za donošenjem Zakona o privrednim zadrugama, kojim je prvi put od osnivanja Kralјevine Srbije, ujednačeno zadružno zakonodavstvo. Kada je sa radom nastavio Glavni zadružni savez, u zajedničku državu sa Slovencima, Hrvatima i drugim narodima, unelo u zadrugastvo svoju originalnu nacionalnu baštinu, sa izgrađenim odnosima prema državi i sa zadružnim pravilima kojima su uređeni zadružni odnosi. U tom periodu, neposredno pred Drugi svetski rat, bilo je više od 3.500 zadruga. Tako velikom broju zadruga, doprinelo je i nekoliko faktora. Teška ekonomska kriza koja je 1929. godine zahvatila čitav svet, imala je negativan odraz na ukupnu privredu, a posebno polјoprivredu i u okviru nje – zadrugarstvo. Narasle dugove, država je 1931. godine delom otpisala, a delom pokrila  novim, povolјnijim kreditima, tako da je broj zadruga narastao u vremenu pred Drugi svetski rat. To, svakako, ne znači da je Kralјevina Jugoslavija značajno popravila stanje u polјoprivredi – jer je, pre svega, uvek i spadala u nedovolјno razvijene agrarne zemlјe, nego je na neki način sanirala posledice svetske ekonomske krize, omogućivši seoskom stanovništvu da, pomoću zadruga, preživi i donekle pobolјša svoj materijalni položaj.

Nova ratna razaranja na prostoru čitave Evrope (Drugi svetski rat), opustošila su ponovo i naše gradove i sela. Kao ptica Feniks, iz pepela i stratišta, zadrugarstvo je obnavlјano u posleratnom razdoblјu. Samo četiri godine posle oslobođenja, donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama koji je zadrugu definisao kao ,,ekonomsku organizaciju u koju se radno selјaštvo udružuje radi unapređenja polјoprivredne proizvodnje, podizanja svog životnog standarda i izgradnje socijalizma na selu''... Ovaj Zakon je predviđao dva oblika udruživanja – opšte zemlјoradničke zadruge i selјačke radne zadruge, koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze, odnosno prostim ujedinjavanjem selјačkih gazdinstava. O ovom periodu je kasnije, u vreme slobodnijeg delovanja tržišnih zakonitosti, govoreno kritički, sa negativnom konotacijom. Salјačke radne zadruge su, sa ove vremenske distance, ocenjene kao necelishodan i nepovolјan oblik organizovanja, u vremenu administrativnog sistema upravlјanja privredom. U agrarnoj teoriji navodi se da je ovaj oblik organizovanja imao veoma nepovolјan uticaj na zemlјoradničko zadruagrstvo... što se, na kraju krajeva, i pokazalo kao istinito.

Prve zadruge u Srbiji

Razvoj zadrugarstzva u Srbiji u periodu između kraja 1944 godine, počev od oslobođenja zemlјe od okupatora pa do 1990. godine, odnosno početka raspada SFRJ, zasluživalo bi mnogo detalјnije proučavanje i analize nego što je to do sada činjeno. Zadugarstvo je u tom periodu imalo veoma značajnu ulogu. Mnogi ostaci zadrugarstva iz tog vremena, kao što su opšte zemlјoradničke zadruge, kooperacija, otkup, složene zadruge, zadružni poslovni savezi i danas nas prate i sputavaju u bržem razvoju zadrugarstva. Zbog toga treba ukazati na neke karakteristike zadrugarstva tog vremena:

  • Prvo na šta treba ukazati je da se zadrugarstvo posle Drugog svetskog rata nije razvijalo na isti način kao pre rata. Posleratno zadrugarstvo je bilo zadrugarstvo u funkciji socijalističke izgradnje zemlјe. Paralelno sa aktivnostima u zadrugarstvu još brže i intenzivnije se formiraju i razvijaju državna polјoprivredna dobra, koja će kasnije postati društvena polјoprivredna dobra, polјoprivredni kombinati, a jedan ne mali broj će se razviti u veoma usšešne polјprivredno industrijske kombinate;
  • Prof. dr Mihajo Vučković, koji je posle Drugog svetskog rata predavao Zadrugarstvo na Ekonomskom i Polјoprivrednom fakultetu u Beogradu i Zemunu, je u jednom od svojih udžbenika namenjenih tadašnjim studentima izričito rekao: “Principi izgradnje socijalističke države danas su za nas i zadružni principi.” Nesumnjivo da je ta teza do raspada SFRJ bila važeća za teoriju i praksu zadrugarstva tog perioda. Iz prakse zadrugarstva postepeno nestaje zadružno članstvo, udeli, jemstvo, zadružna samouprava i niz drugih sadržina koje je karakterisalo predratno zadrugarstvo. Zadrugarstvo je u potpunosti u funkciji socijalističke izgradnje;
  • Razvoj zadrugarstva u vreme između 1945. i 1990. godine može se podeliti na tri vremenska perioda. Prvi od 1945. do 1953. drugi od 1953. do 1974. odnosno donošenje Zakona o udruženom radu (ZUR-a) i treći period od 1974. do 1990. godine odnosno raspada SFRJ i njenog zakonodavstva;

PRVI PERIOD

  • U prvom periodu od 1945. do 1953. godine sledimo iskustva prve zemlјe socijalizma - Sovjetskog Saveza, formiranjem selјačkih radnih zadruga (SRZ), koje su imale tri ili četiri oblika, manje ili više napredne za ono vreme. Potreba za prehrambenim proizvodima u posleratnom periodu bila je velika, naročito u gradovima. To je vreme obaveznog otkupa, agrarne reforme, nacionalizacije, kolonizacije...

DRUGI PERIOD

  • U drugom periodu kao posledica Rezolucije Informbiroa IB 1948. godine, dolazi i do bitnih preorijentacija u socijalističkoj izgradnji. Od intenziviranja osnivanja i aktivnosti SRZ i izgradnje zadružnih domova do 1953. godine kada se donose propisi o reorganizaciji selјački radnih zadruga i do osnivanja opštih zemlјoradničkih zadruga. To je vreme ukidanja obaveznog otkupa i prelaska na ugovoreni i slobodan otkup polјoprivrednih proizvoda;
  • U 1957. godini donosi se politički dokumenat o razvoju kooperacije kao obliku socijalističke rekonstrukcije polјoprivrede koji je praćen i odgovarajućim zakonskim rešenjima o mestu i ulozi opštih zemlјoradničkih zadruga;
  • Opšte zrmlјoradničke zadruge i kooperacija postaju višedecenijski pratilac razvoja polјoprivrede i zadrugarstva;
  • Na početku tog perioda formiraju se Zadružni savez Srbije, pokrajinski, oblasni i sreski zadružni savezi, poslovni zadružni savezi. Tu su i zadružni savezi kao političke i stručne transmisije zadataka u razvoju. Poslovni zadružni savezi za unapređenje razvoja i obezbeđenje pojedinih proizvoda za domaće potrebe i izvoz, kao što su žitarice, industrijsko bilјe, stočarstvo... Značajnu ulogu u tom periodu u oblikovanju društveno - ekonomskih odnosa ima i Institut za ekonomiku polјoprivrede u Beogradu;
  • To je isrovremeno period unapređenja zadružne štampe i informisanja, kao što je nedelјni list Zadruga i drugi nedelјni i periodični listovi za polјoprivredu i selo;
  • Glavna funkcija opštih zemlјoradničkih zadruga postaje ugovaranje polјoprivredne proizvodnje sa kooperantima - kooperacija, otkup polјoprivrednih proizvoda,  kreditiranje kooperanata u primeni veštačkog đubriva, sortnog semena, izmene rasnog sastava stoke, primeni savremenog načina obrade zemlјišta i primeni mehanizacije, uvođenje novog sadnog materijala, korišćenje sistema za navodnjavanje... Odnosi između zadruga su partnerski, ugovorni odnosi, koji se više ili manje poštuju zavisno od okolnosti na tržištu. Kada slabije rodi tada kooperanti krše ugovorne obaveze, prodajući kupcima koji nude povolјnije uslove, odnosno veću cenu. Kada više rodi, tada zadruga obično krši svoje ugovorne obaveze prema kooperantima i otkuplјuje od zemlјoradnika koji proizvode nude po nižoj ceni;

U vremenu od 1957. godine, kada su na značaju dobile opšte zemlјoradnuičke zadruge koje su svojom raznovrsnom delatnošću obogaćivale i unapređivale celokupan život sela – uklјučujući ekonomske, kulturne, socijalne aspekte i koje su unosile mnoge inovacije u polјoprivrednu proizvodnju, jačajući zadružne fondove, značajno je povećan standard seoskog stanovništva i kvalitet života na selu. Povolјni vetrovi za zadrugarstvo duvali su do 1965. godine, kada je privredna reforma desetkovala zadruge, dajući mogućnost zemlјoradnicima da uspostavlјaju proizvodno – ekonomske odnose sa drugim privrednim subjektima. Reformom proklamovan princip ekonomije rada, ostavio je zadruge, sa ogromnom mehanizacijom i radnom snagom - po strani. Manje zadruge, kao i one koje nisu uspešno poslovale, utapale su se u veće zadruge, ili druge organizacije, gubeći svoj zadružni identitet u tom procesu, dok su se rukovodeći i stručni kadrovi selili u opštinske centre, noseći sa sobom sve što se poneti moglo... i ostavlјajući u selima samo radne jedinice nekadašnjih zadruga. Taj period je bio jedan od najnepovolјnijih u istoriji zadrugarstva na našim prostorima. Imovina nekadašnjih zadruga i danas je predmet rešavanja kod mnogih sudova u Republici Srbiji. U tom razdoblјu nisu bolјe prošle ni zadružne asocijacije. Naime, kada je 1962. godine donet Zakon o jedinstvenim privrednim komorama, zadružni savezi su izgubili status pravnog lica i nastavili su sa radom kao sekcije za zadrugarstvo pri privrednim komorama koje su, shodno tom Zakonu, postale pravni sledbenici celokupne, veoma vredne i znatne imovine zadružnih saveza!

TREĆI PERIOD

Vraćen status, čeka se imovina!

Kasnije, kada je 1974. godine donet novi Ustav, na bazi koga je usvojen Zakon o udruživanju zemlјoradnika, zadružni savezi su, 1976. godine, ponovo dobili status pravnog lica – ali bez imovine! Ona im ni do početka 2018. godine nije vraćena: Kada će – ne zna se!

To što se događalo zadružnim savezima, bilo je samo posledica svega što se dešavalo sa zemlјoradničkim zadrugama. Naime, on su, po sili zakona i zahtevima privredne reforme polovinom šezdesetih godina prošlog veka, unosile svoju imovinu u polјoprivredne kombinate – od kojih su mnogi i nastajali na temelјima zemlјoradničkih zadruga – učestvujući tako u stvaranju gigantskih sistema, sa preradnim i svim drugim pratećim kapacitetima. Kada im je novim zakonom bilo omogućeno da povrate svoj zadružni status, ali imovina im  nije bila vraćena!

Iako je Zakon o zadrugama iz 1990. godine, propisao i da se zadružna imovina vrati ranijim korisnicma kojima je oduzeta bez nadoknade ili iz drugih razloga, što je potvrdio i Zakon iz 1996. godine, u sudovima širom Srbije vodi se na hilјade sudskih sporova, a samo neznatan broj zadruga i zadružnih asocijacija uspeo je da vrati svoju imovinu o čemu se opširno piše u knjizi ,,Sudbina oduzete imovine'' (2015.g.) autora B. Gulana.

Period tranzicije i ubrzana ishitrena privatizacija, koja je bila pljačkaška i obavljena uz pomoć države, otvorilii su niz drugih problema vezanih za zadružnu imovinu, a time i za zadrugarstvo i zadružni pokret. Naime, iz Zakona o zadrugama 1996. godine decidirano proizilazi obaveza da se imovina ranijih zadruga koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicima – koji nisu zadruge – mora vratiti zadrugarima čija je to imovina bila. Ukoliko ta zadruga ne postoji, imovina se vraća zadruzi iste vrste koja posluje na području nekadašnje zadruge. Sudovi kod kojih se vode sporovi oko vraćanja zadružne imovine, uglavnom insistiraju na utvrđivanju činjenučnog stanja – da li je zadruga bila vlasnik, ili samo korisnik tražene imovine, čime se, praktično, sugeriše negativno rešenje, jer je poznato da su od 1953. godine, pa sve do 1988. godine sva pravna lica bila tretirana samo kao korisnici društvene svojine nad sredstviam za proivzodnju... Ovome se može dodati još jedna nepovolјnost, a to je republički zakon iz 1992. godine o uputstvima i načinu i postupku utvrđivanja i evidentiranja polјoprivrednog zemlјišta u državnoj i društvenoj svojini, koji uopšte ne pominje zadružnu imovinu, odnosno zemlјište u zadružnoj svojini.

Kako Ustav republike Srbije poznaje tri oblika svojine – javnu (državnu), privatnu i zadružnu, tim je veća nepravda koja se čini zadrugarstvu u ovom, aktuelnom trenutku. Ako institut društvene svojine više ne postoji, ako su blagovremeno predočeni dokazi o genezi sporne imovine – kupoprodajni ugovori i druga akta na na osnovu kojih se nesporno može utvrditi zadružna imovina – ostaje nejasno zašto sudovi donose negativna rešenja, a spornu imovinu nadležni organi knjiže kao - državnu ili sporove beskonačno odugovlače...?

Amanadmani i ravnopravan oblik svojine

Amandmanima na Ustav SFRJ iz 1988. godine kao ravnopravni oblik svojine ponovo se uvodi zadružna svojina, a 1990. godine donosi se novi Zakon o zadrugama. Po tom zakonu omogućeno je fomriranje zemlјoradničkih zadruga kao samostalnih pravnih lica. Takođe je utvrđena obaveza da se imovina ranijih zadruga prenetih u polјoprivredna preduzeća i kombinate vrati zadrugama. Po odredbama ovog zakona, deo osnovnih organizcija kooperanata se izdvaja iz sastava preduzeća i organizuje u zadruge, ali pri tome veći deo njihove imovine, ostaje u preduzećima. Pošto najveći deo imovine zadruga po odredbama Zakona iz 1990. godine nije vraćen zadrugama, pitanje povraćaja zadružne imovine nastoji se rešiti novim Zakonom o zadrugama dontim 1996. godine. Politički motivi, neefikasnost nadležnih organa i uopšte nemaran odnos prema svojinskim pitanjima su razlog neefikasnog sprovođenja odredbi o povraćajuu zadružne imovine i po novom Zakonu, te se samo manji deo zadružne imovine vraća u zadružni sektor.

Primer Vojvodine

U Vojvodini je samo oko 60.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta vraćeno zadrugama, dok se kod polјoprivrednih preduzeća još uvek nalazi više od 130.000 hektara polјoprivrednog zemlјišta u zadružnoj svojini. Imovina koja nije vraćena zadrugama ugrožena je procesima plјačkaške privatizacije preduzeća kod kojih se nalazi. Dokaz tome je da je svaka treća privatizacija u polјoprivredi Srbije poništena. Uporedo sa transformiranjem osnovnih organizacija kooperanata u zadruge, od početka 90-ih godina XX veka dolazi do formiranja novih zadruga od strane zemlјoradnika koji u zadružnom organizovanju vide mogućnost za ostvarenje svojih ekonomskih interesa. Zemlјoradničke zadruge na našim prostorima najčešće nisu ekonomski jake organizacije, ali su one neophodne za male i srednje polјoprivredne proizvođače, koji bez njih ne bi mogli u većini slučajeva ni zasnivati proizvodnju, ni postići korektne uslove realizacije i naplate svojih proizvoda. Zadruge imaju veliki značaj i za proizvođače, posrednike u prometu i krajnje potrošače, koji preko njih kupuju na jednom mestu količinu robe koju bi bez zadruga ugovarale ili kupovale sa ogomnim brojem polјoprivrednih proizvođača.

Iz svega navedenog nameće se zaklјučak da je zadrugarstvo u Srbiji, pored perioda uspona, imalo daleko više padova i stagnacije. Ukupna ekonomska politika oduvek se prelamala preko zemlјoradnika i njihovih organizacija u koje su se udruživali radi pobolјšanja sopstvenog života i unapređenja proizvodnje, što je, opet, preduslov za prosperitet i stvaranje bolјih uslova za život na selu. Savremeno zadrugarstvo mora počivati na izvornim zadružnim načelima, potvrđenim i osavremenjenim na Kongresu Međunarodnog zadružnog saveza u Mančesteru 1995. godine, jer je to jedini ispravan put i način organizovanja zemlјoradnika u organizacije bez kojih selo definitivno ne može postojati – zemlјoradničke zadruge.

Podnošenje zahteva za upis imovine zadruga do 7. januara 2018.

Ministarstvo privrede saopštilo je da apeluje na zadruge i zadružne saveze da što pre podnesu zahtev za upis zadružne svojine na nepokretnostima, jer rok da to učine ističe 7. januara 2019. godine.

1Piše: Danas Online23. decembra 2018. 

Kako se navodi u saopštenju, zahtev se podnosi za objekte i zemljište koji su, na dan stupanja na snagu Zakona o zadrugama, upisani kao društvena ili javna svojina, a na koje zadruge ili zadružni savezi polažu određena prava. Ukoliko to ne učine, po isteku navedenog roka, na toj zadružnoj imovini nadležni organ će, po službenoj dužnosti, upisati pravo javne svojine  Srbije, ističe se u saopštenju.Zakonski rok, 7. januar, nije rok za okončanje postupka upisa zadružne svojine, već za podnošenje zahteva nadležnom organu za upis prava na nepokretnosti. Sa druge strane, za zadruge i zadružne saveze koji vode upravni ili sudski postupak, uključujući postupke po vanrednim pravnim lekovima, u vezi sa vraćanjem imovine, važi drugačiji rok, navodi Ministarstvo privrede. Oni su dužni su da u roku od tri godine od dana pravnosnažnog okončanja postupka, podnesu zahtev za upis zadružne svojine za imovinu nad kojom je utvrđeno pravo vlasništva zadruge, odnosno pravo zadruge na povrćaj imovine. Ministarstvo privrede ulaže napor, u saradnji sa organima koji učestuju u postupku odlučivanja o upisu zadružne imovine, da započeti postupci budu okončani u što kraćem roku, zaključuje se u saopštenju.

,,…Od donošenja Zakona o zadrugama 29. decembra 2015. godine oko 80 odsto postojećih zadruga u Vojvodini je upisalo imovinu. Zadruge koje upišu imovinu, od tog momenta će moći sa njom i da raspolažu. Upisa imovien omogućava zadrugama ravnopravniji položaj na tržištu. Neuporedvia su podaci koliku su imovini zadruge imale pre nego što su se uklopile u nke ranije sisteme društvenih poljoprivrednih preduzeća i kombinata. Zadržna imovina je prilikom udruživanja iznosila oko 200.000 hektara,a tu je bilo I državnog zemljišta, što se retko pominej u praksi,a koej više nije na raspoalčganju zadrugama. DRžavno zpoljoprivredno zemljište nije na raspolaganju, a procena je da je reč o oko 70.000 hektara vraaćenih u posled zadrugama. Tu je bilo i državnog zemljišta koje su zadruge vratile državi po stupanju na snagu zakona koji je lokalnim samoupravama propisao izdavanje državnog poljoprivredngo zemljišta u zakup, odnosno od kada je to zemljište prešlo naupravljanej Ministarswtvu poljoprivrede. Pošto još uvek nisu završeni postupci za povraćaj i upis zadružne svojine, procena je da je kod zadruga ostalo više od 40.000 hektara koje se nalaze u vlasništvu zadruga i još dosta površina koje se nalaze u zakupu po različitim osnovama. Kod zadrugara se nalazi veoma malo prerađivačkih kapaciteta I tu se pokazuej intencija da se ulaže u inenzivniju proizvodnju…’’ (Jelena Nestorov Bizonj, sekretar Zadružnog saveza Vojvodine)

Zašto su nam danas potrebne zadruge?

Tridesetih godina XX veka, sićevački zadrugari su na svim zadružnom domu ispisali geslo koje je i danas aktuelno, a glasi ,,UDUŽIVANјE JE ZAKON ŽIVOTA NA KOME SE TEMELJI SVEKOLIKO NAPREDAK''!

Potreba za zadrugama danas

Najbolјi dokaz da je poljoiprivreda devastirana u protekle tri decenije, je činjenica da imamo prosečan godišnji rast od samo 0,45 odsto! Zadruge su nam danas, pre svega, potrebne radi zaustavlјanja dalјeg pada polјoprivredne proizvodnje, imajući u vidu da smo prethodne 2017. godine imali negativnu stopu rasta u polјoprivredi. Iako važeća strategija predviđa rast od 9,1, odnosno 6,1 odsto, to se neostvaruje i više je godina kada imamo pad proizvodnje. Taj pad je 2015. godine bio osam odsto, sledeeće godine je bio rast osam odsto, da bi 2017. sušne godine prema podacima RZS zvaničan pad bio 11 odsto. Međutim, u toj godini suša je ,,pojela'' vrednost agrarne proizvodnje od 1,5 milijardi dolara (ukupna vrednost je bila manja od četiri milijarde dolara). Pošto država sušu nije priznala za elementarnu nepogodu, jer bi tada morala da prizna i plati ogromne štete seljacima, procenjene štete su minimimalne i nisu realne kao ni pad proizvodnje.

Siva ekonomija je danas dominantan oblik trgovine polјoprivrednim proizvodima od čega štete imaju i polјoprivredni proizvođači u država. Država ne ubira prihod od PDV-a, a selјaci su izloženi gruboj eksploataciji i na sektoru nabavke i na sektoru prodaje polјoprivrednih proizvoda. Vraćanje prometa polјoprivrednih proizvoda u normalne trgovinske tokove može se samo obezbediti ako država suzbije sivu ekonomiju i zadruge preuzmu svoju funkciju organizacije i prometa polјoprivrednih proizvoda.

Razvoj sela, odnosno naselja, jer po Ustavu u Srboji nema sela, danas je jedino moguć ako postoje subjekti u selu koji mogu da nose takav razvoj, zadruge i mala - srednja preduzeća i drugi oblici poslovnih aktivnosti. Dakle, zadruge su i u ranijem periodu pokazale da mogu uspešno da obavlјaju svoju društvenu funkciju u selima, a pre svega, da zapošlјavanjem mladih visokostručnih kadrova obezbede kritičnu intelektualnu masu za brži transfer tehnologije u polјoprivrednu proizvodnju i uticaj na razvoj kulture, prosvete, seoskog turizma i drugih oblika života u selu.

Zapošlјavanjem visoko – stručnih kadrova i ostale radne snage u selima rešio bi se još jedan gorući problem u našoj zemlјi, a to je pitanje nezaposlenosti. Jer, sad ga rešavamo tako što mladi odlaze iz Srbije u svet sa kartom u jednom pravcu. Zadruge bi tako postale ponovo nosilac sveukupnog napretka srpske polјoprivrede i sela. U Srbiji danas ima oko 32.000 nezaposelnih poljoprivrednih stručnjaka. U tom broju je više od 5.000 inženjera, oko 50 doktora nauka, a čak 25.000 sa srednjom stručnom spremom. Tu se nalazi i zamrzunut novac uložen u njihovo školovanje. Istovremeno agrar nema dovoljno stručnjaka.

Važni datumi u zadrugarstvu Srbije

  • 1895. Osnovan Glavni savez srpskih zemlјoradničkih zadruga (osnovalo ga je 11 zadruga sa sedištem u Smederevu, da bi 1898. godine kada je u Srbiji bilo 65 zemlјoradničkih zadruga, sedište preselilo u Beograd);
  • 1897. Osnovan Savez srpskih zemlјoradničkih zadruga sa sedištem u Zagrebu (jezik srpski, pismo ćirilica);
  • 1898. Kralј Aleksandar I doneo Ukaz o proglašenju Zakona o zemlјoradničkim i zanatskim zadrugama;
  • 1900. U Srbiji je bilo više od 650 zadruga;
  • 1920. godine objavlјeno je ,,Zadružno pravo'' po Građanskom zakoniku Kralјevine Srbije. Profesor beogradskog Pravnog fakulteta Živojin M. Perić objavio je četiri toma zadružnog prava na osnovu svojih predavavanja;
  • 1923. Glavni savez se spojio sa Savezom u Zagrebu (posle čega je bilo ukupno 1.962 zemlјoradničke zadruge);
  • 1937. Donet je Zakon o privrednim zadrugama Kralјevine Jugoslavije;
  • 1946. Ustavom je naglašena uloga i značaj opštih i selјačkih radnih zadruga (SRZ), koje su nastajale po ugledu na sovjetske kolhoze. Intervencijama države smanjuje se poverenje u zadruge, u čijem radu dolazi do udalјavanja od zadružnih principa;
  • 1949. Donet je Osnovni zakon o zemlјoradničkim zadrugama Federativne Narodne Republike Jugoslavije;
  • 1953. Reorganizacija selјačkih radnih zadruga. Na značaju dobijaju opšte zemlјoradničke zadruge;
  • 1957 – 1965. Period relativno uspešnog razvoja zadrugarstva;
  • 1974. Donet je Ustav SFRJ;
  • 1976. Donet Zakon o Udruženom radu (ZUR), kojim se zadruge ukidaju. Zadruge postaju osnovne organizacije udruženog rada (OOUR) pri radnim organizacijama (RO), odnosno polјoprivrednim kombinatima i složenim organizacijama udruženog rada (SOUR);
  • 1989. Vraćanje zadrugama -  nominalno zadruge ponovo dobijaju svoj nekadašnji status, ali bez imovine, koja je pripojena polјoprivrednim kombinatima, RO i SOUR-ima (zadružna svojina ponovo se uvodi kao ravnopravan oblik svojine amandmanima na Ustav SFRJ iz 1988. godine);
  • 1990. Donet je novi Zakon o zadrugama, čijim odredbama je omogućeno formiralјnje zemlјoradničkih zadruga kao samostalnih pravnih lica. Osnovne organizacije kooperanata se organizuju kao zadruge, ali bgez zadružne imovine!
  • 1996. Zakon o zadrugama obavezuje da se imovina ranijih zadruga, koja je organizacionim i statusnim promenama preneta bez naknade drugim korisnicma mora vratiti zadrugarima čija je imovina bila;
  • 2015. Donet je Zakon o zadrugama Republike Srbije. Vraćen je duh zadrugarstva, ali imovina nije. Prema njemu u Srbiji neće postojati štedno – kreditne zadruge na kojima počiva i posluje milijarda zadrugara u svetu organizovanih u 750.000 zadruga;
  • 2018. godine u Vojvodini je doneta odluka da zadrugarstvo bude obavezan predmet u srednjim poljoprivrednim školama;

 

Zadruge u brojkama

Na početku 2017. godine, prema podacima Zadružnog saveza Srbije, u njoj je bilo registrovano 2.600  raznih zadruga od čega je 1.548 polјoprivrednih. Prema podacima Agencije za privredne registre u Republici Srbiji kao aktivne vode se 1.568 zemlјoradničkih zadruga, od kojih oko 1.100 podnosi finansijske izveštaje o poslovanja. Broj zadrugara u zemlјoradničkim zadrugama koje se vode kao aktivne iznosi oko 31.000, od čega je bitno naglasiti da preko četvrtine zadrugara čine zadrugari u zadrugama koje su neaktivne i ne obavlјaju delatnost za koju su registrovane. Broj kooperanata koji sarađuje sa zemlјoradničkim zadrugama je za tri puta veći u odnosu na broj zadrugara i kreće se oko 100.000! Svoje poslovanje prema Zakonu o zadrugama iz 2015. godine, uskladilo je oko 2.000 zadruga. Tada je u Srbiji potojalo 50.000 zadrugara (osnivača zadruga) i oko 150.000 kooperanata. Zadruge deluju u okviru 16 zadružnih saveza predviđenih Zadružnim savezom Srbije i Zadružnim savezom Vojvodine. U zadrugama radi i oko 10.000 zaposlenih, među kojima su i direktori.

Od početka 2017. godine kada je pokrenuta akcija ,,500 zadruga u 500 sela'' do kraja 2018. godine osnovano je više od 320 novih zadruga. To je značajno zbog toga što je Srbija do tada bila zemlјa gde je nestajalo godišnje po 100 zadruga. U prvoj godini sprovodjenaj akcije ,,500 zadruga u 500 sela'' prvi put psoe3l sedam deceniaj država je pomogla zadrugastvo sa 197 miliona dinara. Taj novac bespovratno su dbile 22 zadruge. U drugoj godini blizu 800 miliona dinara dobile su 72 zadruge. To predsavlaj sanažan zadrugarski korak, što govori da smo na putu savlađianja velikog problema (nepoverenja) u udruživanje. Tome značajno doprinoi i to što ovaj ptu zadrugari sa udruživanjem u zadruge unose svoj proizvod iliusluge, ane kao posle Drugog svetskog rata kada se unosila imovina. Dakle, ovaj put rizik im je znatno manji. Po prvi put osnovane su i dve složene zadruge 2018. godine u Arilju i Slankamenu. One treba da predstavljaju neki prelazni period dok ne stignemo nivo nekadašnjueg ,,Geneksa'' i drugih sličnih firmi. Novo zadrugarstvo u Srbiji treba da doprinese ujednačenom regionalnom razvoju u Srbiji. Razvoj zadrugarstva je značajan doprinos jer to predstavlja i otvaranje više od 90 malih, zadružnih fabrika, najčešće u nerazvijenim delovima Srbije.

Patriotski posao

Iako je akcija spašavanja srpskog sela patriotski, državni – nadpartijski posao, za sada se aktivno u tu misiju uklјučila jedino Partija ujedinjenih penzionera Srbije (PUPS), koja, prvi put od osnivanja, upravo doživlјava programsku reformu. Akcija spasavanaj sela sa novom agrarnom i socijalnom reformom je potreban i zbogt toga što u Srbiji nestaje svako četvrto selo. Akcija spasavanja srpskog sela prvi put je krenula u 2017. godini poznata pod imenom „500 zadruga u 500 sela“. Tako je 11. aprila 2017. godine na „Prolećnom druženju zadrugara“ u Palati Srbija prvi put u novije vreme promovisana ideja revitalizacije zadrugarstva pa je do kraja iste godine na teritoriji centralne Srbije i AP Vojvodine osnovano oko novih 185 zadruga.  Pres je nasavljen pa je do kraja 2018. godine osnovano već 320 novih zadruga. Time je procenat polјoprivrednih zadruga u Srbiji uvećan za čak 20 procenata, što se godinama nije dogodilo. Jer, pre toga Srbija  je bila država u kojoj se godišnje gasilo 100 zadruga! To je, kako procenjuju zadružni analitičari i zvaničnici u Zadružnom savezu Srbije i Zadružnom savezu Vojvodine – direktan rezultat akcije koju je pokrenuo Kabinet za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća, koje vodi ministar Milan Krkobabić. To je dobro „prolazno vreme“  za prve dve godine sprovođenja akcije. Time je promenjena zadrugarska mapa Srbije, duh zadrugarstva ponovo kruži našim prostorima i stvoren je povolјan ambijent za nastavak. Akcija je poprimila premise istinske misije za spas srpskog sela.

S cilјem ravnomernijeg regionalnog razvoja, u prvoj godini podelјeno je bespovratno 197 milioan dinara, a novac su (prema urađenim elaboratima) dobile 22 zadruga iz čak 15 upravnih okruga: pet na nerazvijenom jugoistoku zemlјe, prema odluci Vlade Srbije (u Jablaničkom, Pčinjskom, Topličkom, Nišavskom i Pirotskom okrugu), zatim u Šumadijskom, Rasinskom, Braničevskom, Zlatiborskom, Podunavskom i Moravičkom i četiri u AP Vojvodini – u Južnobačkom, Zapadnobačkom, Srednjebanatskom i Sremskom okrugu. Javnosti je poznato da su novoosnovane mogle da dobiju do 50.000 evra, a „starije“ – postojeće zadruge do 100.000 evra! U 2018. godinu zadrugarima je bespovratno podelјeno 845 miliona dinara, ili četiri puta više... To je podelјeno za 72 zadruge. Od toga 53 sa prostora centralen Srbije, 19 iz Vojvodine i jedna sa Kosova i Metohije.

Oživlјavanje zadrugarstva, je visokopatriotski čin. Reč je o misiji za spas srpskog sela, pogotovu u brdsko-planinskim i pograničnim područjima, gde prazan prostor predstavlјa izazov za nezvane goste. Zadruge su pogodan organizacioni oblik da, uz bolјu infrastrukturu, školu, ambulantu, poštu i crkvu zadržimo deo seoskog stanovništva koje namerava da ode iz tih sredina. Poražavajuće je da od 4.709 naselјa - sela u Srbiji – 1.200 su u fazi odumiranja. Koliko je selo zapostavlјeno u Srbiji najbolјi dokaz je da ono nepostoji ni u Ustavu (gde piše naselјeno mesto)! Osnivanje novih zadruga i revitalizacija postojećih, dakle, ima geopolitički – strateški značaj.

Bez sumnje, najteže je vraćanje poverenja, i među samim zadrugarima, ali i polјoprivrednika – zadrugara u državu. Mislim da smo taj zamajac uspešno preskočili. Uostalom, zagovaramo moderne zadruge po uzoru na one u visokorazvijenim evropskim i drugim zemlјama u koje zadrugari ne udružuju „kuću i okućnicu i sve mašine koje poseduju“, kao njihovi pradedovi pre više od 170 godina, već samo svoje proizvode.

Misija bez opozicije

Misija „500 zadruga u 500 sela“ nema opoziciju. Optimistički deluje da se najveće primedbe svode na to da su sredstva za zadruge nedovolјna. I tu postoji konsenzus - svi se slažu s tom konstatacijom. Jedinstvo je bilo i u republičkom parlamentu kada se glasalo da se u 2018. godini za obnavlјanje zadrugarstva u Srbiji iz državne kase izdvoji 804 miliona dinara – ili čak četiri puta više novca, nego prve 2017. godine. U trećoj 2019. Godini akc ije planirano je da se  za podsticaj razvoja zadrugarstva utroši oko 711 miliona dinara.

U 2018. godini bespovratna sredstva dobilo je 73 (novoosnovane i „stare“) zadruge i dve složene, koje su dobile pojedinačno po 500.000 evra. Novina su – složene zadruge. Važeći Zakon o zadrugama, donet krajem 2015. godine, predviđa da složenu zadrugu mogu osnovati najmanje dve zadruge. Ekspertski tim razmišlјa da to budu najmanje četiri zadruge i da svaka specijalizovana zadruga obavezno u složenu zadrugu uloži do 10 procenata ukupnih sredstava. Proena je da se u složenoj zadruzi okupi više specijalizovanih zadruga koje će se baviti višim stepenom prerade. Biće to, u stvari, male fabrike. Sa desetak složenih zadruga mogli bi trajno da rešimo problem malinara kojima nedostaju hladnjače i prerađivački kapaciteti. Jedna od budućih složenih zadruga mogla bi da se bavi izvozom zadružnih proizvoda.

Udruživanje svetski proces

Uduživanje danas predstavlјa snažnu ekonomsku okosnicu u ekonomijama razvijenih zemalјa u svetu, a udružuju se i farmeri koji poseduju po nekoliko hilјada hektara zemlјe i drugi, ne mali, kapital. Koliko je udruživanje značajan svetski proces i trend za visoki respekt, najbolјe ilustruju sledeći podaci: na planeti Zemlјi udruženo radi i posluje oko milijarda zadrugara koji su organizovani u više od 750.000 zadruga. Procenjuje se da je oko tri milijarde lјudi povezano, na razne načine, sa radom zadruge. Zadruge obezbeđuju više od 100 miliona poslova širom sveta, što je za 20 odsto više od multinacionalnih korporacija.

U Sjedinjenim Američkim Državama najveća energetska preduzeća su zadruge: svaki četvrti građanin je član neke zadruge. U 2003. godini prvih 100 zadruga ukupno je prihodovalo 117 miliona dolara. Pored toga, približno sa 30 odsto polјoprivrednih proizvoda u SAD trgovalo je preko 3.400 zemlјoradničkih zadruga.

U Kanadi četiri od deset Kanađana su članovi jedne zadruge. U provinciji Kvebeku približno 70 procenata od ukupnog broja stanovnika su članovi zadruge. U Kanadi zadruge i kreditni savezi zapošlјavaju više od 155.000 lјudi. Pokret ,,Desjardins'' (štedno keditne zadruge) najveći je poslodavac u proviniciji Kvebek.

U Japanu je svaka treća porodica član zadruge.: 2007. godine polјoprivredne zadruge iskazale su promet od 90 milijardi dolara, pri čemu su 91 odsto od ukupnog broja zemlјoradnika u Japanu članovi zadruge. U 2007. godini  potrošačke zadruge su iskazale ukupan obrt od 34.034 milijardi dolara, sa 5,9 procenata učešća na tržištu prehrambenih proizvoda.

U Brazilu zaruge su zaslužne za 40 odsto ppolјoprivrednog BDP i za šest odsto ukupnog broja polјoprivrednog izvoza. U 2006. godini  brazilske zadruge su izvezle 7,5 miliona tona polјoprivrednih proizvoda u vrednosti od 2,83 milijardi dolara u 137 zemalјa.

U Indiji više od 239 miliona stanovnika su članovi nekih zadruga.

U Indoneziji 27,5 odsto porodica su članovi neke zaderuge, što i predstavlјa približno 80 miliona fizičkih lica: zadruge obezbeđuju posao za 288.589 fizičkih lica.

U Norveškoj posluje 4.000 registrovanih zadruga, sa oko dva miliona članova. Mlečne zadruge zaslužne su za 98 procenata proizvodnje mleka, potrošačke zadruge ,,drže'' 24,1 odsto tržišta, dok šumske zadruge odgovoraju za 76 odsto drveta.

U Keniji je petina stanovnika član neke zadruge ili 5,9 miliona stanovnika, s tim da 20 miliona Kenijaca neposredno ili posredno obezbeđuje sredstva za život od zadružnog pokreta. Zadruge učestvuju sa 45 odsto ukupngo BDP i 31 odsto ukupne štednje. One takođe, držve 70 odsto kafe i 95 odsto pamuka.

Evropska unija

Oko 246.000 registrovanih zadruga u EU zapošlјava  4,8 miliona lјudi i ima 133 miliona članova zadruga, što znači da je skoro svaki treći građanin član neke zadruge. U zemlјama Zapadne Evrope karakteristična je specijalizacija zadruga. Tipično za zemlјoradničko zadrugarstvo u razvijenim zemlјama Evrope jeste praksa da je gotovo svaki farmer član jedne ili više zadružnih asocijacija – kooperativa. Sredinom 80-ih godina XX veka, u EU više od poloivine prometa polјoprivrednih proizvoda bilo je usmereno ili kontrolisano preko zadruga. Danas se u državama EU 50 - 98 odsto procenata prometa svih polјoprivrednih proizvoda obavlјa putem zadruga. To je pokazatelј da su i veliki, a ne samo mali proizvođači deo zadružnih sistema.

Tržišno učešće zadruga u pojedinim segmentima polјoprivrede unutar EU (15) IZUZETNO JE VISOKO. Tako, specijalizovane mlekarske zadruge u Austriji, Danskoj, Francuskoj i Švedkoj čestvuju sa više od 90 odsto na tržištu mlečnih proizvdoa. Učešće zadruga na tržištima mesa najviše je u Danskoj – 90 procenata, u Finskoj iznosi 69, a u Švedskoj 40 odsto (Međunarodni zadružni savez 1988. godine.)

Procesi integracija među zadrugama ostvaruju se na više načina. Najčešće je to njihovo spajanje u jedno pravno lice, ali je česta pojava i objedinjavanje prometne funkcije u jednom subjektu sa više zadruga. U tom kontekstu, u Nemačkoj je broj zadruga sa 20.926 (1960. godine) , smalјen na 4.044 zadruge u 1999. godini. Istovremeno ukupan promet Rajfajzenovih zadruga u toj zemlјi porastao je sa 8,7 na  38 milijardi maraka. Najslikovitiji i najuverlјiviji pozitivan primer integracija u zadrugarstvu je Danska. Prema internim podacima Nacionalnog zadružnog saveza Danske, 1903. godine u toj državi je postojalo 1.046 zadružnih mlekara, čiji broj se međusobnim integracijama stalno smanjivao, tako da ih je 1964. godine bilo 904, zatim 1992. godine 23, da bi 2000. godine broj zadružnih mlekara bio smanjen na 14. Cilј udruživanja proizvođača u zadruge u Danskoj, ali i drugim evropskim državama je obezbeđivanje sigurnosti i konkurentnosti na tržištu, uz ostvarivanje rasta ekonomske dobiti u poslovanju.

Primeri koji slede snažno potvrđuju da su ekonomije najrazvijenijih zapadnoevropskih zemalјa snažno oslonjene na zadruge i njihovo dalјe udruživanje.

Francuska: oko 21.000 registrovanih zadruga zapošlјava 700.000 lјudi. Devet od 10 farmera su članovi polјoprivrednih zadruga. Bankarske zadruge drže 60 odsto ukupnih depozita i 25 procenata ukupnog tržišta malprodaje;

Nemačka: udruženo je 20 miliona lјudi, dakle svaki četvrti stanovnik je član zadruge, a 8.106 zadruga obezbeđuje posao za 440.000 lјudi;

Danska: potrošačke zadruge su u 2007. godini držale 36,4 odsto tržišta robe široke potrošnje;

Belgija: u 2001. godini postojala su 29.933 zadružna društva, farmaceutske zadruge imaju tržišni udeo od 19,5 odsto;

Finska: u kooperativama je 1.468.572 fizičkih lica, što predstavlјa 62 odsto finskih domaćinstava;

Italija: u 2005. godini 70.000 zadružnih društava zapošlјavalo je bezmalo milion lјudi;

Polјska: mlečne zadruge zaslužne su za 75 procenata proizvodnje mlečnih proizvoda;

Velika Britanija (odlazeća članica EU): najveće samostalna turistička agencija je zadruga;

Misija za spas sela

Država (FNRJ, SFRJ...) je više puta posle Drugog svetskog rata nanela snažne udare zadrugarstvu u Srbiji: najpre su udruživanje unazadile „selјačke radne zadruge“ (neposredno posle oslobođenja), a zatim i Zakon o udruženom radu (1976), kada je reč zadruga izbačena iz rečnika, a zadruge nasilno (zakonom) transformisane u osnovne organizacije udruženog rada (OOUR). Kako tvrde zadružni istoriografi i analitičari – prvi put u 172 godine dugoj istoriji zadrugarstva na prostorima današnje Republike Srbije, država direktnim investicijama i bespovratnim sredstvima pomaže oživlјavanje zadrugarstva. U eksperimentalnoj 2017. godini već je dodelјeno bezmalo 200 miliona dinara (1,7 miliona evra), u 2018. zadrugari će dobiti 825 miliona dinara (oko sedam miliona evra), a u periodu 2018-2020 planira se da ta suma dostigne 25 miliona evra. Dakle, povratak zadrugarstvu u Srbiji znači i sprovođenje misije za spas sela.

Sumorna slika Srbije:

Rezultati popisa stanovništva u Srbiji:

  • 2.487.886 domaćinstava;
  • 7.163.034 stanovnika;
  • Van gradskih naselјa živi 2.914.990 stanovnika (40,5 odsto);
  • U Srbiji svake godine više umre nego što se rodi blizu 40.000 stanovnika. Od toga je u Vojvodini 12.000. Dakle, nestane po jedna varoš, veličine Negotina ili Bačke Palanke; Ako se nastavi ovim tempom, da više umire nego što se rađa, na  području Srbije već za nešto više od dva veka (od 225 godine), živeće neki drugi narodi! Za čoveka je to dug period, ali za istoriju nije!
  • Ako se tako nastavi Srbija već 2225. godine neće imati svojih žitelјa;
  • Srpska naselјa, odnosno Srbiju, karakteriše i nešto starije stanovništvo (43,6 godina) nego što je ono u gradu (41,3 godine);

 

Stanje u naselјima – selima:

  • Od 4.709 naselјa, odnosno sela;
  •  1.200 je u fazi nestajanja;
  • U 86 odsto naselјa opada broj stanovnika;
  • U 1.034 sela je manje od po 100 žitelјa;
  • U 550 sela ima manje od po 50 stanovnika;
  • U naselјima se nalazi 50.000 praznih kuća, a na još 150.000 piše da trenutno u njima niko ne živi;
  • U Srbiji je danas oko 100 praznih naselјa, dok 85 odsto njih ima manje od po deset stanovnika;
  • Poštu nema 2.000 sela;
  • Čak 500 sela nema asfaltni put ni vezu sa svetom;
  • U 400 sela u Srbiji nema prodavnice. Žitelјi moraju na put da kupe hranu;
  • Čak u 73 odsto sela nema dom kulture ni biblioteka;
  • U 230 sela nema osnovne škole;
  • U 2015. godini 173 škole imale su samo po jednog đaka;
  • U 2.760 sela vrtića;
  • U dve trećine sela nema ambulante;
  • Danas u Srbiji ima više od 200 sela bez ijednog stanovnika mlađeg od 20 godina!
  • Od 1950. do 2000. godine na prostoriam SFRJ iz sela u gradove je prešlo oko osam miliona lјudi. Mladi koji su nekada sa sela otišli u grad, danas su starci koji se vraćaju u sela – da završe ostatak života;
  • U svetu je za takav proces trebalo najmanje 120 godina;
  • U selima nema ko da radi, a u gradovima nema šta da se radi!
  • U Srbija ima oko 631.000 gazdinstava (stočarstvom se bavi oko 330.000 njih);
  • Republika Srbija prema podacima RZS, raspolaže sea 5.097.000 hektara polјoprivredne površine ili 0,59 hektara po stanovniku. Od toga 4.224.000 hektara su obradive površine ili 0,47 hektara po stanovniku. U okviru polјoprivrednih gazdinstava, prema popisu polјoprivrede iz 2012. godine, koristi se 3.355.859 hektara zemlјišta. Preostali deo poseda su utrine, pašnjaci, livade…
  • Prosečna veličina poseda u Srbiji je 4,5 hektara, a učešće stočarstva u ukupnoj agrarnoj proizvodni je nešto veće od 30 odsto (svetu je to više od 60 odsto) čemu teži i Srbija; Na jugu Srbije, najnerazvijenijem delu zemlje, prosek je 2,5 hektara;
  • Na tim površinama u Srbiji se uzgaja 893.000 goveda, 3,1 miliona svinja, 1,6 miliona ovaca, oko 235.000 koza, 26,6 miliona živine i postoji oko 800.000 pčelinjih društava;
  • U Srbiji postoji 408.734 traktora i oko 25.000 kombajna. Sva ta mehanizacija u proseku je stara dve i po decenije! Selјaci da bi obradili njive od tri stara traktora sklapaju jedan da bi mogli da obrade oranice;
  • Vodni režim je takođe povolјan, ali nedovolјno iskorišćen - Kanal Duanv-Tisa-Dunav (sa 960 kilometara mreže) 24 regulacionih i pet sigurnosnih ustava, 16 prevodnica, šest velikih crnpnih stanica i 84 mosta! Tu je još 22.000 kilometara mreže kanala, što je najveći hidrosistem u svetu. Cilј je bio kada je građen sistem da navodnjava 500.000, a da odvodi suvišne vode sa milion hektara. Prva želјa nije nikada ispunjena, a druga je funkcionisala sve do pre nekoliko godina (kada u poplavama 2005. godine kanali nisu mogli da prime višak vode pa je došlo do poplava u Vojvodini);
  • Kasda je građen hidrosisem D-T-D iskpoano je 133 miliona kubina zemlјe, a danas u njemu ima oko 15 miliona kubika mulјa! Kada je građen sistem iskopano je 135 milioan kubina zemlje;
  • Hidro sistem se voma malo koristi. Od ukupno obradivih površina navodnjava se se oko tri odsto ili blizu 100.000 hektara. Istovremeno u svetu se navodnjava prosečno 17 odsto površina;
  • Sad se grade sistemi za navodnjavanje. Ali, ako ne bude stajskog đubriva, a njive se budui navodnjavale prvo će se od plodne Vojvodine već za pola veka stvoriti pustinja!
  • U penzioni fond u Srbiji uplaćuje 155.720 polјoprivrednika. U užoj Srbiji je to 114.564, Vojvodini 41.137 i na Kosovu i Metohiji samo njih 19). Na početku 2000. godine u fond je novac sa istih tih prostora uplaćivalo njih 500.000!
  • U selima se danas nalazi oko 260.000 momaka starosti između 40 i 50 godina života i oko 100.000 devojaka iste dobi koji nisu zasnovali porodice. Da su to uradili Srbija bi imala 500.000 stanovnika više!
  • Naime, Republički zavod za statistiku Srbije objavio je da je broj živorođenih u Republici Srbiji u 2016. godini iznosio 64.734, dok je broj umrlih 100.834 lica. Negativan prirodni priraštaj je 36.100. U periodu od 2006. do 2016. godine broj stanovnika u Republici Srbiji je samo po osnovu prirodnog priraštaja smanjen za oko 385.000. Stopa prirodnog priraštaja u Srbiji iznosi -5,1 promila (smanjenje za 0,2 promila u odnosu na vrednost iz 2015. godine). Od ukupnog broja opština (169), stopa prirodnog priraštaja u 2016. godini pozitivna je u samo pet opština – Sjenica, Novi Sad, Preševo, Novi Pazar i Tutin. U Srbiji je 2016. godine rođeno tek nešto više od 64.000 beba, što je najmanje za poslednjih 100 godina! Umrlo je više od 102.000, pa je tu razlika oko 36.000 više umrlih nego rođenih. Znači nestala je nam je jedna varošica. Zato njih sad treba spašavati, jer sela izumiru što u više njima nema mladosti, prosečna starost je oko 65 godina; Gotovo identični pdoaci su bili i 2016. kao i 2017. godine.

 

Propada kapital od milijardu i po dolara

Prema pdoacima Republičkog zavoda za statistiku (na početku 2018. godine) Srbija je imala ukupno više od 32.000 nezaposlenih polјoprivrednih stručnjaka. Od toga je 5.513 nezaposlenih agronoma i veterinara. Među njima je 46 doktora nauka i 418 magistara i mastera. Neshvatlјivo je da u Srbiji nema razumevanja za najkvalifikovanije lјude koji bi trebalo da se uklјuče u proces polјoprivredne proizvodnje, a ima za one koje peru prlјav kapital. To su i milijarde izgublјenog kapitala. Ako uzmemo u obzir to da u proseku na školovanje ovog kadra, od inženjera polјoprivrede do doktora nauka, ode oko 300.000 dolara, to znači da Srbija ne koristi više 1,5 milijardi dolara kapitala uloženog u obrazovanje tih mladih lјudi.

Zemlјa reformi

U Srbiji je do 2000. godine bilo 17 reformi u gradskim centrima  i oko 65 granskih reformi u privredi. Srbija se i danas nalazi u stalnim reformama. Država nije problem po sebi, ona  postaje problem samo kada je loša. A, Srbija je danas to jer reforme i dalјe traju, bez vidika kada će biti završene!

Predlog je da se uvede obaveza da na određen broj hektara svako gazdinstvo mora da angažuje po jednog stručnjaka, da bi bilo drugačije. I da se limitira veličina gazdinstva, to jest broj hektara koji mogu da budu u rukama jednog gazde, kao što je u Danskoj ili nekim drugim zemlјama. Ovako, imamo hilјade nezaposlenih stručnjaka, prazna sela i nekoliko latifundija. Da li ova država zaista hoće latifundije, a sve nam je veći prazan prostor? Pa migranti kad pređu granicu nemaju gde da se sklone i popiju čašu vode, sve je sablasno pusto. Napominje se da su istraživanja pokazala da, zavisno od regiona zemlјe, u 50 do 80 odsto zemlјoradničkih zadruga nema nijednog zaposlenog polјoprivrednog inženjera, što je neshvatlјivo i neprihvatlјivo.

Radnici bez posla

Prema istraživanjima, Srbija je od 2000. godine do danas izgubila oko 100.000 radnika u polјoprivredi i prehrambenoj idnustriji u toku procesa privatizacije, tranzicije, stečaja… Ljudi su ostali bez posla. Kako može da se očekuje da nove agrobiznis kompanije profitabilno posluju i budu održive kada nemamo održivost lјudi. Treba, pre svega, treba pomoći mali sektor koji i ima najviše poseda u Srbiji. Jer, vlasnici zemlјe u Srbiji su selјaci (paori), država, tajkuni (domaći i strani) i tek pomalo zadruge kojima se vraćamo.

Rešenje

Rešenje za probleme srpske polјoprivrede postoji. To je i rešeenje za ekonomske probleme Srbije. Tako recimo, kad abi četiri najveća tajkuna, koji imaju više od 120.000 hektara zemlјe imali samo po jednu uslovno grlo krupne stoke po hektaru, to bi rešilo i velike probleme srpskog agrara. Jer, imali bi dovolјno stajskog đubriva, imali bi 10.000 tona ,,bebi bifa'' za izvoz (od 1996. godine imamo dozvolu za izvoz u EU od 8.875. tona, ali se toj brojci nikada nismo primakli) i mesa za domaće stanovništvo. Jer, godišnje po stanovniku trošimo samo četiri kilograma junetine godišnje. Tako smo recimo 2015. godine izvezli 315 tona,  godinu dana kasnije 420 tona, a u 2017. godini iz Srbije u EU je otišlo 480 tona ,,bebi bifa'' i oko 1.800 tona govedine! Koliko je to malo najbolјa potvrda je činjenica da je u 1990. godine sa prostora Jugoslavije prodasto 54.500 tona ,,bebi bifa'', a sa današnjih prostora Srbije bilo otpremlјeno 30.000 tona! I tako je bilo svake godine do tada! Kreatori agroekonomske politike iz EU, Srbiji su nudili da godišnje narednih pola veka izvozi po 50.000 tona ,,bebi bifa''. Ali, tu proizvodnju nema ko u zemlјi Srbiji danas da organizuje. Odnosno za tu organizaciju nema političkog sluha! Aktuelni ministar poljoprivrede u 2018. godine putovao je u Tuirsku, Egipat i još neke zemlje bivšeg nesvrstanog sveta u kojima proedaje junetinu koju Srbija nema! Jer, na početku 2018. godine bilo je oko 12.000 junadi. Da bi prodli na tržištu Turske 5.000 tona mesa, sve je moralo biti poklano! Novog tova je veoam malo. Zato bi bilo bolje minsitru da je putovao po Srbiji i ubeđivao seljake da tove junad, a prodaju po svetu može da obavi svaki komercijalista. Jer, takvu robu je teško proizvesti, a nikada u protekli pola veka nije bilo teško prodati! A, ministar ide po svetu i obećava prodaju onog što nemamo. Pitanje je kada će biti dovoljno za izvoz iz Srbije, obećanih 500.000 tona godišnje za Kinu, a i za to su sve nerealna obećanja iz Srbije, a samo očekivanja za kupce koja će potrajati!

Zato se postavlјa se pitanje šta nas očekuje u budućnosti? Na osnovu agroekonomskih i ruralno socioloških istraživanja i predviđanja, evropsku polјoprivredu u narednom periodu očekuju: promene u veličini i broju farmi, zemlјišne reforme bazirane su na ukrupnjavanju poseda i pobolјšanju kvaliteta zemlјišta, veće korišćenje biološke, informatičke i komunikacione tehnologije, povećanje multifunkcionalnosti, ravnomerniji regionalni razvoj i redistribucija novca, podizanje kontrole kvaliteta i standard prehrambene bezbednosti;

(Autor je član Akademijskog odbora za selo SANU i Naučnog društva ekonomista Srbije)

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera