ravago

Dinamika rasta uvoza dvostruko veća od izvoza

 Dinamika rasta uvoza dvostruko veća od izvoza

VOJISLAV STANKOVIĆ: Rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni u periodu januar-septembar 2017. godine

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u posmatranom periodu januar-septembar 2017. godini ostvarena je vrednost izvoza od 2.463 miliona USD, što predstavlja rast od 5,2% u odnosu na rezultate u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,7%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.218,1  miliona USD je za 11,1% veća od ostvarenog u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,7%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-septembar 2017. godine, više nema rast i na nivou je ostvarenog u posmareanom periodu predhodne godine i iznosi 1.244,9 miliona USD, a stopa pokrivenosti uvoza izvozom je 197,8%.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 670,6  miliona USD, i sa učešćem od 5,4% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 492,7  miliona USD, sa učešćem od 3,9% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 432,2 miliona USD. 

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 246,6 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6% i sa suficitom u razmeni od 424 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 152,9 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u periodu januar-septembar 2017. godine dominiraju odseci: uljano seme i uljani plodovi sa ostvarenim izvozom od 134,4 miliona USD i ostvarenim rastom od 46,5%, meso i prerada od mesa sa nominalnim izvozom od 84,6 miliona USD i rastom od 37,1%, žive životinje sa izvozom od 36 miliona USD i rastom od 20,1% i  mlečni proizvodi i jaja sa ostvarenim izvozom od 78,1 milion USD i rastom od 10,5%. Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci: žive životinje sa uvozom u vrednosti od 18,2 miliona USD i rastom od 46,7%, mleko, mlečni proizvodi i jaja  sa uvozom od 49,3 miliona USD i rastom od 26,7%, meso i prerada sa uvozom od 95,4 miliona USD i rastom od 21,8% i stočna hrana sa uvozom od 48,8 miliona USD i rastom od 19,6%. 

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-septembar 2017. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 259 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 177 miliona USD,  malina smrznuta u vrednosti od 174  miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 83 miliona USD, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 79 miliona USD, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 61 miliona USD, i pšenica merkantilna u vrednosti od 51 miliona USD. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa u vrednosti od 56 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 33 miliona  USD  i pomorandže sveže u vrednosti od 11 miliona USD. Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 80 miliona USD, proizvodi za ishranu, ostali u vrednosti od 59 miliona USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 49 miliona USD i cigarete od duvana u vrednosti od 34 miliona USD.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posmatrano po regionima, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-septembar 2017. godine  imao je region Vojvodine (41%), sledi Beogradski region (30%), region Šumadije i Zapadne Srbije (16,2%), region Južne i Istočne Srbije (12,4%), a 0,4% izvoza je nerazvrstano po teritorijama. 

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43%), slede regioni Vojvodine (25,5%), region Šumadije i Zapadne Srbije (15,4%), region Južne i Istočne Srbije (16%), a oko 0,1% uvoza nije razvrstano po teritorijama.

 

 

 

 

 

 

 

 

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-septembar 2017. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 84,7%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 90%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 74%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u periodu januar-septembar 2017. godine, izvoz je izneo 1.256 miliona USD, uvoz  780 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 476 miliona USD. 

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u periodu januar-septembar 2017. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 690 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 28%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 97 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 8%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-septembar 2017. godini je  izneo 593 miliona USD.

 

 

 

 

 

 

 

 

Više puta je ukazivano da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. U periodu januar-septembar 2017. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 295 milionaa USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 271 miliona USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11%); uvoz u visini od 24 milion USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 2%,  i sa suficitom od 247 milion USD. 

 

 

 

 

 

 

 

U periodu januar-septembar 2017. godine poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije ostvarila je rast i izvoza i uvoza. S tim, što je dinamika rasta uvoza dvostruko  veća od dinamike ostvarenog izvoza, što je posledica suše i smanjene poljoprivredne proizvodnje . Suficit u razmeni se održava na povoljnom nivou i iznosi 1.245 miliona USD i na nivou je posmatranog perioda januar-avgust 2017. godine. Pomenutim kretanjima u spoljnoj trgovini još daju najveći doprinos rast izvoza voća i povrća. Izvozni rezultati odseka žita i prerade od žita gube na dinamici i niži su vrednosno u odnosu predhodno posmatranih rezultata. 

Na svetskom tržištu je i dalje prisutan pad cena hrane. U avgustu je FAO Index cena hrane je u oktobru iznosio 176,4 poena i bio je niži za 2,2 poena, odnosno za 1,3% u odnosu na septembar, ali je još uvek niži za 27%, u poređenju sa ostvarenim maksimumom u februaru 2011. Kada je iznosio 240 poena.. U oktobru je registrovan pad cena svih robnih grupa osim cena žita gde je indeks izneo 152,8 poena, što je rast za 10,5 poena, odnosno za 7,4% . 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Potrošačke cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji su tokom perioda januar- septembar 2017. godine, u poređenju sa istim periodom predhodne godine ostvarile rast za 4,1%. Najveći rast je ostvaren u robnim grupama: povrća za 11,1%, voća za 9,3%, riba za 8,1%, mesa za 7,6% i mleka, sira i jaja za 2,1%.

Rezultati izvoza u ovoj godini će pored kretanja cena na domaćem i na svetskom tržištu (u pitanju je konkurentnost) svakako zavisiti od konačnih rezultata realizacije proizvodnje, odnosno ponude robe namenjene izvozu. 
 

Vojislav Stanković

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine