ravago

Dobri pokazatelji: Poljoprivreda u 2017. napravila 4,4 milijarde dolara

Dobri pokazatelji: Poljoprivreda u 2017. napravila 4,4 milijarde dolara

VOJISLAV STANKOVIĆ: Druga procena ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa dinamikom rasta za 2017. godinu

Klimatski uslovi sa produženom zimom i niskim temperaturama na samom početku setve i nicanja termofilnih biljnih kultura u ekonomskoj 2017, godini  značajnije su ugrozili njihov proces nicanja i fenološki razvoj, što je ostavilo značajne negativne posledice. Kasnije, su toplotni udari su  ugrozili gotovo za sve poljoprivredne useve. Biološki opstanak useva pored vodnih resursa zavisi u najvećoj meri od kvaliteta zemljišta na kojem se usev nalazi, od pravilnog odabira sorte ili hibrida, plodoreda i od primenjenih agrotehničkih mera.

Agrarni analitičar Vojislav Stanković

 

Najveće štete i posledice ovakvih vremenskih prilika osetile su ratarske kulure, jer su one najosetljivije u određenim fenofazama razvića na klimatske ekstreme. Tokom jula ekonomski najznačajnija kultura, kukuruz, nalazila se je u fenofazama formiranja i nalivanja zrna i tada je osetljiva kako na deficit zemljišne tako i na deficit vazdušne vlage.

Ovako visoke temperature vazduha u dužem vremenskom trajanju izazivaju toplotni stres kod biljaka, remete fiziološke procese i prekidaju transpiraciju, biljka se brani od uvenuća i ne dolazi do stvaranja organske materije nezavisno od raspoložive vlage.

Pored kukuruza značajnije su smanjeni prinosi soje i šećerne repe. Međutim, treba istaći, da pomenuti klimatski uslovi manje štete naneli voću i vinovoj lozi koji imaju dublji korenov sistem. Sunčano i toplo vreme je pogodovalo sintezi šećera i suve materije, omogučavajući dobru obojenost i visok kvalitet plodova voća i grožđa.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema prethodnim rezultatima, sa stanjem na dan 1. septembra 2017. godine, RZS ukazuje da je ostvarena proizvodnja pšenice od 2,278 miliona tona, što je za 21,0% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u 2016. godini. Očekivana proizvodnja kukuruza je 4,022 miliona tona, što je za 45,5% manje u odnosu na proizvodnju ostvarenu u prošloj godini. 

U poređenju sa prošlom godinom, očekuje se manja proizvodnja šećerne repe (6,3%), suncokreta (13,0%), soje (20,0%).

Posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek (2007–2016), proizvodnja pšenice manja je za 9,1%, kukuruza za 33,3%, i šećerne repe za 14,6%, a veća je proizvodnja  suncokreta za 23,2%, i soje za 9,1%.

 Ostvarena proizvodnja ranog voća, posebno malina manja je za 6,9%, a višanja manja je za 6,5% u odnosu na prethodnu godinu.

U poređenju sa proizvodnjom ostvarenom u prošloj godini, očekuje se manja proizvodnja jabuka, za 6,6%, i manja proizvodnja šljiva, za 28,6%. U odnosu na desetogodišnji prosek, očekuje se smanjenje proizvodnje jabuka za 11,5%, i manja proizvodnja šljiva za 23,9%.

 Očekivana proizvodnja grožđa u Republici Srbiji veća je za 13,5% od prošlogodišnje proizvodnje, što je za 8,1% manje u odnosu na desetogodišnji prosek.

Konačni podaci o biljnoj proizvodnji u 2017. godini biće dostupni u toku marta 2018. godine.

Druga procena ostvarene vrednosti fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu, kao i prethodna, je izračunata na osnovu pondera  za obračun indeksa fizičkog obima poljoprivredne proizvodnje koji predstavljaju trogodišnje pokretne proseke cene  proizvođača (otkupne i prodajne) za pereiod 2014-2016. Model je tako koncipiran da se sa njime značajnije amortizuje oscilacije fizičkog obima proizvodnje, kao i oscilacije cena

Druga procena ostvarene bruto i neto vrednosti realizovane poljoprivredne proizvodnje sa dinamikom rasta za 2017. godinu                                                                                            (vrednost u milionima USD)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini procenjena je na  je 4.384  miliona USD, što je za 14,9% manje od realizovane u 2016. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3.826 miliona USD je manja za 14,8% u odnosu na 2016. godinu.

U proceni fizičkog obima ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2017. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80%, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 49,2%.

                U 2017. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji procenjena je na 2.667 miliona USD, što je predstavljalo pad za 27% u odnosu 2016. godinu, sa učešćem od 60,8% u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Procenjena vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2017. godini su:

o             žito, 1.059 miliona USD, sa učešćem od 39,7% u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i padom proizvodnje od 37,2% u odnosu na 2016. godinu;

o             povrtno bilje, 512 miliona USD, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 19,2% i smanjenom proizvodnjom za 1,7%;

o             industrijsko bilje, 417 miliona USD, sa učešćem od 15,6% i smanjenom proizvodnjom za 14,2%;

o             krmno bilje, 167 milion USD, sa učešćem od 6,3% i smanjenom proizvodnjom za 16,9%

o             voćarstvo, 462 miliona USD sa učešćem od 17,5% i padom proizvodnje za 6,5% i

o             vinogradarstvo, 50 miliona USD, sa učešćem od 1,9% i većom proizvodnjom za 13,6%. 

 

Pri prvoj i drugoj proceni procenjena vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji se računa na nivou ostvarene vrednosti iz prethodne godine (indeks 100),  i ona iznosi   1.717 miliona USD i ima učešće od 39, 2% u procenjenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje za 2017, godinu.

Rangirani poljoprivredni proizvodi prema ostvarenoj  bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2016. i  proceni za 2017. godini

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ukupna bruto vrednost poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini procenjena je na  je 4.384  miliona USD, što je za 14,9% manje od realizovane u 2016. godini. Istovremeno, neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje, u visini od 3.826 miliona USD je manja za 14,8% u odnosu na 2016. godinu.

U proceni fizičkog obima ukupne poljoprivredne proizvodnje u Srbiji, u 2017. godini, ratarska proizvodnja zajedno sa povrtarskom proizvodnjom je učestvovala sa preko 80%, a u ukupno ostvarenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje sa 49,2%.

                U 2017. godini ukupna vrednost realizovane biljne proizvodnje u Srbiji procenjena je na 2.667 miliona USD, što je predstavljalo pad za 27% u odnosu 2016. godinu, sa učešćem od 60,8% u ostvarenoj vrednosti ukupne poljoprivredne proizvodnje.

Procenjena vrednosti biljne proizvodnje po delatnostima u 2017. godini su:

o             žito, 1.059 miliona USD, sa učešćem od 39,7% u ukupno ostvarenoj vrednosti biljne proizvodnje i padom proizvodnje od 37,2% u odnosu na 2016. godinu;

o             povrtno bilje, 512 miliona USD, sa učešćem u biljnoj proizvodnji od 19,2% i smanjenom proizvodnjom za 1,7%;

o             industrijsko bilje, 417 miliona USD, sa učešćem od 15,6% i smanjenom proizvodnjom za 14,2%;

o             krmno bilje, 167 milion USD, sa učešćem od 6,3% i smanjenom proizvodnjom za 16,9%

o             voćarstvo, 462 miliona USD sa učešćem od 17,5% i padom proizvodnje za 6,5% i

o             vinogradarstvo, 50 miliona USD, sa učešćem od 1,9% i većom proizvodnjom za 13,6%. 

 

Pri prvoj i drugoj proceni procenjena vrednost stočarske proizvodnje u Srbiji se računa na nivou ostvarene vrednosti iz prethodne godine (indeks 100),  i ona iznosi   1.717 miliona USD i ima učešće od 39, 2% u procenjenoj bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje za 2017, godinu.

Rangirani poljoprivredni proizvodi prema ostvarenoj  bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2016. i  proceni za 2017. godini

Rangiranih dvanaest poljoprivrednih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti učestvuju u ukupnoj bruto vrednosti  poljoprivredne proizvodnje sa 75,4% u 2016. godini, odnosno sa 74,5% u procenjenoj vrednosti za 2017. godinu, što ukazuje na još nedovoljno diversifikovanu poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji. Istovremeno, na samom vrhu rang lestvice nalaze se tri proizvoda stočarskog porekla i pored nepovoljnog položaja stočarstva u ukupnoj poljoprivredi, što ukazuje da stočarstvo daje proizvodnju sa najvećom dodatnom vrednosti u poljoprivrednoj proizvodnji.

Kod rangiranih biljnih proizvoda prema ostvarenoj vrednosti u ukupnoj biljnoj proizvodnji nema značajnijih promena. Proizvodnja kukuruza dominira sa 22,9% u 2016. I sa 14,7% u procenjenoj vrednosti poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu. što predstavlja izuzetno visoko učešće s obzirom na smanjenu domaću potrošnju zbog krize u stočarskoj proizvodnji, a motiv za povećanom proizvodnjom su još visoke cene zbog relativno visokog učešća ove žitarice u izvozu. Interesantna je okolnost da je u 2017. godini posejano samo milion hektara pod ovom žitaricom.   Na rang listi visoko se kotiraju uljarice (suncokret i soja) i šećerna repa, dok je udeo voća i povrća i pored značajnih investicija u nove zasade još skroman. Dobra je okolnost što su setvene površine pod kukuruzom smanjene za 100 hiljada hektara, a istovremeno, povećane su površine pod industrijskim biljem za oko 10% (suncokret 221.735 ha, soja 203.114 ha i šećerna repa 54.187 ha). 

Biljnu proizvodnju treba razvijati u pravcu: smanjenja ukupnih površina pod ratarskim usevima, povećanja površina pod industrijskim biljem, voćnjacima, povrtnjacima vinogradima i livadama, povećanja prinosa po jedinici kapaciteta uz smanjenje njihove varijabilnosti, poboljšanja asortimana i sortimenta proizvodnje i kvaliteta proizvoda, veće tržišne i izvozne orijentacije.

Na nezadovoljavajuća kretanja u poljoprivrednoj proizvodnji ukazuje stopa rasta neto poljoprivredne proizvodnje, koja je  tokom proteklih petnaest godina prosečno iznosila 1,3%, a bruto vrednosti 1,6%, što su niže vrednosti u odnosu na period tokom 1980-ih. Optimalni model rasta računa sa prosečnom stopom rasta poljoprivrede od 3,5-4% tokom narednih deset godina. Imajući u vidu strukturu poljoprivredne proizvodnje Srbije, raspoložive resurse i dostignuti nivo produktivnosti, ocenjujem da se promene moraju odvijati u pravcu rasta produktivnosti, stabilizacije prinosa i promene proizvodne strukture u biljnoj proizvodnji i dostizanja veće zastupljenosti stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje.

Mora se zaustaviti smanjenje stočnog fonda, a povećati proizvodnja mesa svih vrsta i mleka. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje opalo je na 33%, što je izuzetno niska vrednost i pokazatelj ekstenzivnosti poljoprivrede. Bez razvoja stočarstva, srpska poljoprivreda će i dalje neadekvatno koristiti svoje prirodne resurse (posebno obradivo zemljište), neefikasno koristiti postojeću angažovanu radnu snagu i ostati izvoznik jeftinih sirovina. Sa pomenutim, visokim oportunitetnim troškovima neće dugo biti u stanju da poboljša svoju konkurentnost i da ostvari bolje rezultate na domaćem i međunarodnom tržištu.

Učešće primarne poljoprivrede u realizaciji BDP Republike Srbije poslednjih godina bilo je u intervalu 9, -11%, međutim, ako se posmatra celokupan doprinos poljoprivrede ostalim sektorima privrede, prehrambenoj industriji i proizvođačima i prerađivačima inputa i sirovina ovo učešće nadmašuje 30% ukupnog BDP. To učešće će poljoprivreda sadržati i u 2017. godini i pored smanjenja proizvodnje što je uzrokovano izuzetno nepovoljnim klimatskim uticajima. Takođe, oko 50% stanovništva Srbije naseljeno je u ruralnim oblastima (sa gustinom stanovništva ispod 150 stanovnika po km2).

Sve to ukazuje na poseban značaj poljoprivrede za stabilnost ukupnog ekonomskog i društvenog razvoja, za trajnu prehrambenu sigurnost, socijalnu i političku stabilnost.

Kako se kod prvih procena maksimiziraju negativni efekti štete od elementarnih nepogoda (suše ili poplava) u fizičkom obimu proizvodnje, praksa pokazuje da su konačni rezultati dinamike i ostvarene bruto i neto vrednosti znatno povoljniji. Prema višegodišljem iskustvu treba očekivati da pad bruto vrednosti poljoprivredne proizvodnje u 2017. godini ispod 15%, Šta više kada se u ponderu za obračun (pokretnom proseku cene  proizvođača (otkupne i prodajne) ugrade i pokazatelji za 2017. godinu (u junu 2018.) biće veća i bruto i neto ostvarena vrednost poljoprivredne proizvodnje za 2017. godinu.

Vojislav Stanković

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine