ravago

Država opet izigrala paore – prođoše i žetva i setva, obećane pomoći nigde

Država opet izigrala paore – prođoše i žetva i setva, obećane pomoći nigde

Jedino Opština Srbobran pomogla ratarima obezbedivši besplatno seme pšenice 

Da nije bilo opštine Srbobran i njene dobre volje da pomogne svojim poljoprivrednicima da, nakon silnih gubitaka u suši, ovih dana valjano zaseju njive, svi bi paori bili izigrani i po ko zna koji put prevareni. Koliko je poznato, u Vojvodini je samo srbobranska opština podelila seme pšenice ratarima, a ostale lokalne samouprave nisu preduzele ništa, već se čekala obećana pomoć države, ali, koliko vidimo – uzalud. Zasedali su članovi vlada, najpre republičke, pa pokrajinske, pa su održane i zajedničke sednice na čijem je dnevnom redu bila suša, odnosno njene posledice i mogućnosti da se poljoprivrednicima olakša jesenja setva i ublaže gubici, ali se od toga dalje nije odmaklo.

Još uvek nema ni zvanične procene štete (a nezvanično se računa preko milijarde evra), a kamoli pomoći.

Ministar poljoprivrede Srbije Branislav Nedimović, podsetimo, izjavio je pre dve nedelje, nakon zajedničke sednice vlada Srbije i Vojvodine, da su već počele da se primenjuju dve mere za ublažavanje posledica ovogodišnje suše.

"Jedna se odnosi na nabavku semenskog materijala za jesenju, a potom i prolećnu setvu, a druga na subvencionisane kratkoročnih kredita koje država pomaže i gde snižava kamatnu stopu, kako bi se mogla završiti jesenja setva", kazao je on.

Kako je dodao, narednih nedelja biće moguća i povoljnija nabavka goriva i drugog repromaterijala, "koju će Ministarstvo poljoprivrede da pomogne finansijski". 

Nedimović je kazao i da su članovi dve vlade razgovarali i olakšicama pri plaćanju naknade za odvodnjavnje, precizirajući da se sa Ministarstvom finansija radi na pronalaženju načina da se to sprovede. 

Da li je neko, osim Srbobranaca koji su pokrenuli samostalnu inicijativu, dobio seme za jesenju setvu? Subvencionisani kratkoročni krediti su postojali i pre sednica vlade, nisu nova mera. Da li je ratarima stiglo jeftinije gorivo i đubrivo? Da li su oproštene naknade, PIO doprinosi...? Koliko je javnosti poznato – ne. A na primeru Srbobrana videlo se da se štošta moglo učiniti.

Relja Kurjački, foto:Radio Srbobran

-Poljoprivrednici koji imaju aktivni status, gazdinstva do dva hektara i prebavilište na teritoriji opštine Srbobran imali su pravo na pomoć u vidu semenske pšenice. To je bila pomoć za manje poljoprivredne proizvođače, koji su i najugroženiji. Na raspolaganju su bile 82 tone semena, za oko 150 poljoprivrednika sa teritorije opštine – kaže za „Agrosmart“ Relja Kurjački, član opštinskog veća zadužen za poljoprivredu.

Seme pšenice je, kako kaže, obezbeđeno od donatora, i posejano je iako je optimalni rok za setvu 25. oktobar.

Prema rečima Kurjačkog, u planu su slične akcije i za prolećne poljoprivredne radove na teritoriji ove opštine.

Na severu Bačke, ali i u drugim delovima Vojvodine, sličnih inicijativa nije bilo. U ataru Žednika u toku je setva, ali već je dobar deo površina nauštrb pšenice preuzela uljana repica, koja je, kažu ratari, isplativija pa možda i sigurnija od hlebnog zrna.

-Setva pšenice je pri kraju, a obećana pomoć je izostala. Lepo je vreme, kukuruz je skinut i krenulo se u setvene poslove, a nije se čekalo jeftinije gorivo, đubrivo i seme koje su najavljivali nadležni i u Pokrajini i u Republici. Od toga nije bilo ništa, a mnogo bi nam značilo da smo imali subvencionisan repromaterijal nakon ogromne štete koju smo letos pretrpeli. Znalo se pre tri meseca šta nas čeka – kaže za „Agrosmart“ poljoprivrednik iz Žednika Miroslav Ivković.

Po njegovim rečima, bio bi najefikasniji način da država pomogne poljoprivrednicima da je dala 30 odsto subvencionisano đubrivo, gorivo bez akciza i seme. Ovako, pšenica je posejana ali je agrotehnika, i ona osnovna, izostala pa će biti i prinos umanjen, kaže on.

Miroslav Ivković, foto: Youtube

Komentarišući nameru države da pomogne paorima tako što će umanjiti naknade za odvodnjavanje, a bez drugih mera pomoći, Ivković ocenjuje da je to bacanje prašine u oči.

-Ako bi nam prolongirali tu obavezu na godinu dana ništa ne bismo dobili jer bi nam potom stiglo i odvodnjavanej na naplatu, i to u dvostrukom iznosu, tako da nam ne bi bila neka olakšica – veli on.

Uljana repica ima kupca po dobroj ceni

Miroslav Ivković kaže da je sve više površina na severu Bačke pod uljanom repicom.

-Pšenica je 16 dinara, a uljana repica 41 – 42 dinara, to se ne može porediti. Ove godine je bila velika potražnja za repicom. Kupuju je i oni koji se time ne bave već samo trguju poljoprovrednim poroizvodima. Značajne količine su izvezene – kaže on.

S. Gluščević

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine