ravago veliki

Evo zašto se PKB ne sme prodati i kako se mogao sačuvati

 Evo zašto se PKB ne sme prodati i kako se mogao sačuvati

VOJISLAV SIMANOVIĆ, predsednik PKB Korporacije 1989-2000 godine upozoravao je pre dve godine na moguća štetna rešenja za ovaj kombinat

 

Raspodela upravljačkih prava između grada Beograda i države koja je preuzela vlasničku nadležnost nad PKB-om budi velike nade u pogledu opstanka i budućnosti nekada najvećeg poljoprivrednog preduzeća (kombinata) u SFRJ i ‘‘bele kuće‘‘ evropske poljoprivrede kako su ga zbog ostvarenih rezultata nazivali u stručnim i poslovnim krugovima na zapadu devedesetih godina prošlog veka. Isto tako, velike svetske firme u sektoru krupne poljoprivredne mehanizacije smatrale su da ako dokažu tehničke i eksplotacione perfomanse svojih traktora, kombajna, priključnih uređaja na poljima PKB imaće proizvod za ceo svet.

Sama činjenica da će se sudbinom PKB-a ubuduće baviti država može promeniti utisak da se nekome u Srbiji stalno žuri da se PKB samo proda bez jasnog cilja šta se želi postići. Sada Republika preuzimanjem, odnosno, vraćanjem svojih upravljačkih prava na PKB-u treba da ima odgovor, kako obezbediti dalji razvoj i uspešno poslovanje  u novim uslovima odgovornosti.

Sticajem okolnost PKB nije ’’privatizovan’’ po prethodnom modelu gde je na prodaju ponuđena imovina i sredstva po početnoj ceni od 156 miliona evra, polovina procenjene vrednosti stalne imovine (poljoprivredno zemljište, stočni fond, objekti, mehanizacija, oprema), čime bi se ugasila njegova poljoprivredna delatnost i prestala potreba za radnicima, a ostala bi firma pod imenom PKB sa poljoprivrednim zemljištem (oko 4.000 ha) u građevinskom području novoizgrađene saobraćajnice mosta Zemun – Borča i veze sa putem za Pančevo. Sve bi se u krajnjem svelo na prodaju poljoprivrednog zemljišta.

Isto tako, ne manje važno je i ’’oslobođenje’’ PKB-a od uprave grada Beograda koja se od 2010. starala, kako se čulo tokom procesa vraćanja upravljanja Republici, da ’’sačuva PKB kao fabriku jeftine i zdrave hrane“ i u tom kontekstu pokazano nezadovoljstvo što se javna imovina velike vrednosti koja pripada gradu Beogradu prenosi Republici.

Zašto je namerovan pristup grada Beograda moglo da bude presudan za dalju sudbinu PKB i šta su pouke kod preuzimanja koraka novih upraljača.

Prvo, strategija razvoja koju je proglašavala uprava Beograda od 2010 god. da ’’PKB treba da bude državno preuzeće pod upravom Beograda sa zadatkom da proizvodi meso, mleko, povrće za potrebe Beograda’’ u najmanju ruku je bila pogrešno izabrana perspektiva. Naime, navedeni cilj Beograda je doslovce napisan decembra 1945 kada je Vlada Srbije donela odluku o formiranju Poljoprivrednog dobra „Pančevački rit“ na čijim terenima se razvio PKB, pa proizilazi da je „razvojna šansa vraćanje na početak“. Treba znati, i da je PKB samo od transfera tehnologije, znanja i iskustva ostvari u svojim uspešnim godinama oko milijardu dolara na ino tržištu.

 Drugo, proizvodni cilj da se ’’sačuva PKB kao fabrika jeftine i zdrave hrane“ je besmislen napor da na krupnom posedu, sa velikim organskim sastavom kapitala, industrijskim načinom organizacije i rada, koja traži modernu tehnologiju i skupe inpute, se proizvode jeftini proizvodi.

Treće, teza o važnosti za prehranu Begrada jednostavno nije održiva, jer to bi značilo svođenje PKB na poljoprivredno gazdinstvo u funkciji snabdevanja grada Beograda. Kao da se porine veliki brod (po proizvodno tehnološkim potencijalima) u malu vodu. Grad treba da bude snabdeven na otvorenom tržištu, a ne da organizuju svoja preduzeće koje će proizvoditi za njega.

Četvrto, stav da je to imovina velike vrednosti koja pripada gradu Beogradu. Ako se uzme u obzir da je Poljoprivredno dobro ’’Pančevački rit’’ 1945 god. počelo sa 4.787 ha zemljišta, 479 konja, 51 mazgom, 21 radnim volom, 5 magaraca i 430 muznih krava i iz močvarnog bespuća rodila se moderna industrijska proizvodnja koja danas poseduje oko 23.000 ha zemljišta u tom delu rita, 30.000 grla stoke, onda nije teško zaključiti da su tu imovinu, može se reći i nacionalni brend PKB, stvarale generacije zaposlenih. Za svoje stvaralaštvo njih nekoliko hiljada su ’’nagrađeni’’ gubitkom bilo kakvog prava na besplatne akcije. Svi koji se utrkuju da prodaju ono što su generacije zaposlenih stvorili, duguju im ispravku tu veliku nepravdu. Osim toga, organi PKB su pod upravom grada doneli odluku da 5.500 ha sopstvenog (društvenog ) poljoprivrednog zemljišta stečenog po osnovu kupovine prenesu u vlasništvo države.

Peto, najava tadašnje uprave grada o izgradnji Beograda 3 na levoj obali Dunava gde bi se posle izgradnje mosta Zemun – Borča i saobraćajnice sa pančevačkim putem oko 4.000 ha poljoprivrednog zemljišta do naselja Greda, Borča, Ovča, Kotež, Krnjača, pretvorilo u građevinsko i ’’betoniralo’’ je upravo jasna namera gazdovanjem PKB. Pretvoriti poljoprivredno zemljište u gradsko građevinsko i preseliti pola Srbije u Beograd.

U novom početku traženja rešenja i uslova oporavka i opstanka PKB-a posmatrano na dugi rok, jedino celishodno rešenja su ona koje će održavati njegovu sposobnost da trajno funkcioniše na profitabilnoj osnovi. Evidentna je opasnost da PKB, ako se ne iskoristi prednost državnog vlasništva, da svojim konceptom daljeg razvoja se omogući očuvanje jedinstvene prostorno teritorijalne celine od 22.000 ha poljoprivrednog zemljišta koje predstavljaju najznačajniji i najbogatiji prirodni resurs kao dobra od opšteg interesa,jednostavno nestane sa tržišta. Strateškim upravljanjem od strane države omogućuje se konceptom proizvodnje na velikim površinama (parcelama), koncentracijom i specijalizaciom visoko vrednih proizvoda, i zaštita i očuvanje ekosistema Pančevačkog rita, kao jedinstvenog prirodnog područja.

Današnja proizvodna i poslovna struktura PKB je nastala kao posledica razgradnje prethodnog društvenog sistema, tranzicionih procesa i privatizacionih dešavanja na drugim prioritetima vrednosti. Iz tog procesa spajanja socijalizma i kapitalizma, izašao je u antropološkom smislu, kao ljudski trup bez ruku i nogu. Sada ne treba stereotipno nabrajati šta je sve i kako bilo i koje su posledice toga, nego na bazi dosadašnjeg iskustva, ostvarenih rezultata, propuštene mogućnosti i trenutne situacije, na nov način aktuelizovati budućnost PKB. To će biti veliki izazovi i iskušenja da se prilagodi daljim promenama u evoluciji tržišta i tržišnih pravila.

Ovom prilikom vredi podsetiti na osnovni koncept razvoja PKB koji je primenjen u njegovom rastu i razvoju jer to su dokazane vrednosti kako se  proizvodna baza i materijalna osnova kao ozbiljan resurs može koristiti:

Prvo, da postojeći prirodni uslovi, zemlja, voda i klima predstavljaju potencijal za poljoprivrednu proizvodnju čije mogućnosti treba iskoristiti,

Drugo, da se ovi uslovi nalaze u neposrednoj blizini grada koji je veliki potrošački centar,

Treće, da osnovu razvoja treba da čini međusobna horizontalna i vertikalna povezanost bazne proizvodnje – biljne i stočarske, prerade i prometa,

Četvrto, da prilikom programiranja razvoja treba koristiti-primenjivati ostvarena dostignuća nauke i tehnike u zemlji i svetu. Praktično to znači, razviti biljnu proizvodnju kao osnov za razvoj intezivnog stočarstva,odnosno proizvodnju mleka i mesa,voća i povrća, i razviti industriju za preradu biljnih i stočarskih proizvoda, kao i plasman finalnih proizvoda, na domaćem i stranom tržištu.

Svaka kriza ujedno je i šansa za planiranje održivog razvoja i ulaganja u budućnost i kroz pokretanje dobro osmišljenog razvoja krenuti napred u prevladavanju sadašnjih problema i otvaranje novih perspektiva. Podrška PKB u stvaranju uslova za uspešniji razvoj u oblasti proizvodnje hrane, naročito u stočarstvu, zahteva ulaganje u čistu budućnost, usvajanjem moderne prakse organizacije proizvodnje na svojim ekonomijama, kao i investiranjem u rešavanje problema uticaja na životnu sredunu.

Moguća opcija u teškim vremenima i  šta može vlada Republike Srbije.

Da ne sledi prethodni pristup i namere grada Beograda, da postavi konceptualni pristup i utvrde elementi strategije, ukaže na način pretvaranja koncepta u praksu kako bi se zaustavila dalja devastacija i raubovanje prirodnih, materijalnih i ljudskih resursa PKB.a kao nacionalnog dobra. „Rodno mesto“ PKB je Pančevački rit, specifična prostorna celina (na slici), ostrvo sa 90 km odbrambenog nasipa koga okružuju reke: Dunav,Tamiš i kanal Karaš i da se na tom jedinstvenom proizvodnom prostoru uspostavi sistem upravljanja, zaštite, kontrole proizvodnih procesa, kroz agroekološke zahteve i uslove koji osiguravaju ekonomski opravdan i kvalitetan poljoprivredni proizvod. U budućnosti, poljoprivreda koja je prilagođenija prirodnim uslovima i ima zaštitnu ulogu u očuvanju životne sredine imaće prednost u odnosu na konvencionalnu.

Redovna upotreba organskih đubriva (stajnjaka) je preduslov, tako da je stočarsku proizvodnju neophodno održati uz konsolidaciju i modernizaciju uzgojnog koncepta govedarstva PKB i saniranje istorijskog nasleđa u delu ekološkog stanja i pritiska na životnu sredinu.Postojeća proizvodno-tehnološka struktura govedarske proizvodnje PKB-a sa rasnim sastavaom krava predstavljao je intezivan način proizvodnje što većih količina mleka koje bi, po prihvatljivoj ceni, bilo dostupno što širom delu stanovništva. Sada prevladava ocena naučnih i stručnih krugova da je ekspanzija mlečnog govedarstva pri kraju. Period američke “holštajnizacije” bio je daleko najuspešniji globalni program u govedarstvu sveta (oko 80% krava u EU su derivati HF, u PKB 100 % ). On je zanemarivao nepoželjne prateće efekte intenzivne proizvodnje mleka.

Da bi obezbedio održivi razvoj na duži rok i dodatu vrednost na liniji biljne i stočarske proizvodnje PKB mora imati klanicu ili mlekaru kao prvu fazu prerade mesa ili mleka. Od izbora uzgojnog cilja i koncepta govedarstva zavisiće izbor i način obezbeđenja preradanog kapaciteta.

PKB treba da ostane u vlasništvu države, da razvija reputaciju velikog i uspešnog preduzeće u kvalitetu i tehnološkom vođstvu, savremene organizacione strukture, čiji bi proizvodi i usluge bili konkurentni na otvorenom tržištu i inkorporirani kroz razne forme interesnog povezivanje sa lokalnim proizvođačima, zadrugama, i dr. Dostignute poslovne pozicije i ostvareni strateški i finasijski ciljevi bili bi i potvrda mere agrarne politike i položaj poljoprivrednog sektora u R.Srbiji. Upravljanje osnovnim proizvodnim resursima, zemljište i infrastruktura, ne ograničava mogućnost uspostavljanja strateškog partnerstva i dostizanja ciljeva sa zainteresovanim partnerima na pojedinim linijama proizvodnje i programima (semenarstvo, genetika, mehanizacija, energetsko bilje, gotova hrana za životinje,prerada, itd).

 

PKB je bio primer onoga zašta se Evropa danas zalaže, a to je agroekonomija bazirana na znanju i koji je svoj poslovni profil gradio na sinergiji: resursa, znanja, sredstava, ljudi. On je bio, i treba da bude istraživačka baza za razvojna i primenjena istraživanja fakulteta i instituta u u oblasti poljoprivrede, prehrambenih i biotehnologija, ekologije,tehnike, itd, ogledno dobro za uvođenje novih tehnologija i praktičnih znanja u poljoprivredi radi sopstvenog i unapređenja društva u celini, edukativni centar za inoviranje znanja i praktičnih iskustava malih i srednjih proizvođača, nastavna baza za fakultete i škola sa praktičnom nastavaom ( što je nekada i bio ) za obrazovanje nepopsrednih izvršioca za proizvodne procese u poljoprivredi i prehramnenoj industriji. 

Razvoj ne može nastati preko noći i to je složen i dugotrajan proces koji zahteva jasnu strategiju, projekciju prevođenja iz jedne proizvodne strukture i poslovnog stanja u željeno. Promene se moraju planirati i na organizovan način sprovoditi, jer promene plodoreda u ratarstvu zahtevaju tri godine, izmena rasnog sastava u stočarsvu i sortimenta u voćarstvu tri do pet godina.

Vratiti prirodi ono što je od nje uzeto, da bi dala još više, osnovni je moto na kome je počivo i treba da se zasniva dalji razvoj PKB.

Vojislav Simanović

Poslednja izmena
Tagovi: pkb simanović
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera