ravago veliki

Za hranu u gradu imamo 2,3 evra dnevno, na selu ni toliko

Za hranu u gradu imamo 2,3 evra dnevno, na selu ni toliko

ANALIZA EKONOMSKO-AGRARNOG ANALITIČARA VOJISLAVA STANKOVIĆA: Posmatrano po članu domaćinstva u gradskim sredinama za hranu mesečno je raspoloživo 8.379 dinara, ili 71 evra, odnosno, 270 dinara ili 2,3 evra dnevno po po članu. U drugim sredinama raspoloživo je 7.319 dinara, odnosno 62 evra, ili dnevno po članu domačinstva 236 dinara odnosno 1,99 evra

Potrošači mogu igrati ključnu ulogu u kreiranju održivog sistema u proizvodnji hrane, jer putem svojih kupovina šalju snažne poruke proizvođačima, maloprodajnim kompanijama i drugima u prehrambenom sistemu o tome šta smatraju važnim. Cene hrane i kvalitet ishrane uvek su uticale na izbor potrošača. Sada je izazov u pronalaženju strategija koje proširuju perspektive potrošača, tako da se u odlukama o kupovini uzimaju u obzir pitanja kvaliteta životne sredine, korišćenja resursa i socijalne ravnopravnosti. Istovremeno,  moraju se kreirati nove politike i institucije kako bi se proizvođači koji su u sistemu održive prakse na tržištu da sa svojom robom mogu afirmisani široj potrošačkoj javnosti.

Kako je ekonomija u poljoprivredi u funkciji ponude i neelastične tražnje u slučaju smanjene proizvodnje neelastična tražnja doprinosi da poljoprivrednici realizuju veće prihode nego kada je rodna godina.Nisku elastučnost tražnje imaju mnogi poljoprivredni proizvodi, posebno žita, mleko, meso, kafa i ostali.Kako se navike u ishrani potrošača sporo menjaju i u slučaju povećanja cena, uticaj promena ponude i neelastične tražnje na sektor poljoprivrede odražava se na varijabilnost obima proizvodnje.

U slučaju rodne godine, neelastična tražnja često doprinosi i padu cena i smanjenju dohodka u poljoprivredi, što poljoprivredni proizvođači očekuju pomoć od države.Pretežan broj razvijenih zemalja ima mehanizme intervencionizma, od kojih su najznačajniji: finansijsko subvencioniranje, uvođenje sistema garantovanog otkupa (robne rezerve) se povećavaju cene, carinama i uvoznim ograničenjima se smanjuje uvoz hrane, a ne retko se od poljoprivrednih proizvođača zahteva da ograniče proizvodnju.

Životni standard, ostvarene nominalane i realne zarade stanovništva posebno značajno doprinose smanjenom obimu prometa i potrošnje poljoprivredno-prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu. Aktuelana potrošnja osnovnih prehrambenih proizvoda u Srbiji, prikazana po članu domaćinstva, je u padu i još uvek značajno zaostaje za potrošnjom u razvijenim zemljama Evrope.

Finalna potrošnja domaćinstva

U Republičkom Zavodu za statistiku prati se finalna potrošnja i komparativno analiziraju  kvartalni rezultati upotrebljenih sredstava anketiranih domaćinstava.

Prosečna mesečna raspoloživa sredstva po domaćinstvu (za sva domaćinstva), u 2017. godini,  iznosila su 61.407 dinara,odnosno 485,5 evra, što je u poređenju sa 2016. godinom nominalno više  za 3%. Domaćinstva sa gradskog područja su u 2017. prosečno mesečno su raspolagala sa 63.906 dinara, odnosno 540 evra, što je za 2,7% nominalno više u odnosu na 2016.godinu, dok su domaćinstva sa ostalog područja imala na raspolaganju 57.343 dinara, odnosno 466 evra, što je za 3,9% nominalno više u odnosu na 2016. godinu.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava,  za sva domaćinstva u Srbiji su iznosili u 2017. godini 62.275 dinara, odnosno 526 evra i u poređenju sa 2016. godinom viši su za 2,5%. Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava sa gradskog područja u 2017. iznosili su 64.011 dinara, odnosno 541 evro, i viši su za 2,9% nominalno, u odnosu na 2016., dok su kod domaćinstava sa ostalog područja iznosili 59.442 dinara, odnosno 502 evro i viši su za 2,2% nominalno u odnosu na 2016. godinu.

Najveći udeo u raspoloživim sredstvima (sva domaćinstva), u 2017., imaju prihodi iz redovnog radnog odnosa – 49,6%,  penzije – 31,9%, prihodi od poljoprivrede, lova i ribolova – 4,3%, naturalna potrošnja – 4,4%, ostala primanja od socijalnog osiguranja – 2,6%, prihodi van redovnog radnog odnosa – 3,0%, primanja iz inostranstva-1,1%, prihodi od imovine – 0,6%, pokloni i dobici – 0,7% i 2,7% čine prihodi iz ostalih izvora.

Uporedni pregled prosečnih prihoda  u novcu i naturi, kao i prihoda i rashoda u ličnoj potrošnji, u Srbiji, namenjen za hranu i bezalkoholna pića u periodu 2014.-2018. godine (mesečni prosek) izraženo u evrima.

 

2014

2015

2016

2017

2018 (III kvartal)

 

Broj ocenjenih domaćinstava

 

2.466.316

 

2.466.316

 

2.466.316

 

2.466.316

 

2.466.316

 

Prosečan broj ćlanova

 

2,80

 

2,81

 

2,74

 

2,70

 

2,61

 

Prihodi u novcu i naturi-ukupno

 

482

 

488

 

504

 

519

 

539

 

Lična potrošnja-ukupno

 

496

 

499

 

513

 

526

 

543

 

Hrana i bezalkoholna pića

 

177

 

177

 

178

 

181

 

187

Učešće hrane u ličnoj potrošnji u %

 

35,7

 

35,6

 

34,9

 

34,5

 

34,5

Raspoloživo za hranu dnevno u evrima po članu domaćinstva

 

2,0

 

2,0

 

2,1

 

2,2

 

2,3

 

Izvor: RZS, Anketa o potrošnji domaćinstava u 2017. godini, broj 639, odeljak 1 Uporedni pregled 2014-    2017. Izračunato po kursi 1 evro=118,40 dinara. Pripremio Vojislav Stanković

Lična potrošnja hrane i bezalkoholnih pića (mesečni prosek po domaćinstvu u 2017.) izražena u evrima

Hrana i bezalkoholna pića

181

Voće

11,4

Hleb i žitarice

26,2

Povrće

20,3

Meso i prerađevine

50,3

Šećer, džem i konditorsko proizvodi

9,3

Riba i prerađevine

5,3

Ostali prehrambeni proizvodi

8,2

Mleko, prerađevine i jaja

29,1

Kafa, čaj i kakao

7,5

Ulje i masti

5,6

Mineralna voda i sokovi

7,8

 

Izvor: RZS, Anketa o potrošnji domaćinstava u 2017. godini, broj 639, odeljak 3 Lična potrošnja domačinstava u 2017. Izračunato po kursi 1 evro=118,40 dinara. Pripremio Vojislav Stanković

Najveći udeo u ličnoj potrošnji domaćinstava (sva domaćinstva), u 2017., čine izdaci za hranu i bezalkoholna pića – 34,5% i stanovanje, vodu, el. energiju, gas i ostala goriva – 17,1%. Slede izdaci za transport – 8,9%, za ostale lične predmete i ostale usluge – 5,9%, za komunikacije – 5,3%,  za rekreaciju i kulturu – 5,2%, za odeću i obuću – 5,3%, za alkoholna pića i duvan – 4,7%, obrazovanje – 1,4% i 5,9% čine izdaci za ostale grupe lične potrošnje.

Od ukupnog broja domaćinstava predviđenih za anketiranje u 2017. anketom je obuhvaćeno 6.403 domaćinstvo (72,9%), od ukupnog broja ocenjenih domaćinstava-2.455.316.

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) u Republici Srbiji, u 2017. godini. Anketom je ocenjeno 2.466.316 domaćinstava, sa prosečnim brojem članova 2,70. Izdaci za ličnu potrošnju svih domaćinstva su  iznosili su 62.275 dinara, što iznosi 526 evra. U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 21.472 dinara (34,5%), odnosno 181 evro.

Posmatrano po članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 7.953 dinara, ili 67 evra, odnosno, 257 dinara ili 2,2 evra dnevno.

 U gradskim sredinama Republike Srbije anketirano je 3.896 domaćinstava na osnovu kojih je ocenjeno 1.527.510 domaćinstava sa prosečnim brojem članova 2,58. Izdaci za ličnu potrošnju gradskih domaćinstava su u 2017. godini iznosili 64.011 dinara, odnosno 541 evro. U strukturi lične potrošnje dominiraju troškovi  hrane i bezalkoholnih pića u vrednosti od 21.619 dinara (33,8%), ili 183 evra, mesečno.

Posmatrano po članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 8.379 dinara, ili 71 evra, odnosno, 270 dinara ili 2,3 evra dnevnpo po članu.

Pregled potrošnje mleka i mlečnih proizvoda članu domaćinstva u Srbiji u periodu 2010-2017. godine

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava u ostalim područjima  Republike  Srbije. Anketom je ocenjeno 938.806 domaćinstava, sa prosečnim brojem članova 2,90. Izdaci za ličnu potrošnju svih domaćinstva su  iznosili  u 2017. godini 59.442 dinara, što iznosi 502 evra. U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 21.224 dinara (35,7%), odnosno 187 evra.

 Posmatrano članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 7.319 dinar, odnosno 62 evra, ili dnevno po članu domačinstva 236 dinara odnosno 1,99 evra. 

Pregled potrošnje mesa po članu domaćinstva u Srbiji u periodu 2010-2017. godine

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Izdaci za ličnu potrošnju domaćinstava (sva domaćinstva) u Republici Srbiji, uu periodu prva tri kvartala 2018. godinе se nisu značajnije izmenili. Anketom je ocenjeno 2.466.316 domaćinstava, sa prosečnim brojem članova 2,61. Izdaci za ličnu potrošnju svih domaćinstva su  iznosili su 64.237 dinara, što iznosi 543 evra. U strukturi lične potrošnje najveći udeo izdataka za hranu i bezalkoholna pića, 22.189 dinara (34,5%), odnosno 187 evro.

Posmatrano po članu domaćinstva za hranu mesečno  je raspoloživo 8.501 dinara, ili 72 evra, odnosno, 274 dinara ili 2,3 evra dnevno.

Pregled potrošnje šećera i jestivog ulja po članu domaćinstva u Srbiji u periodu 2010-2017. godine

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Prema dobijenim rezultatima, stopa rizika od siromaštva (lica nisu nužno siromašna, već samo imaju veći rizik da to budu) u 2017. godini iznosila je 25,7%. Stopa rizika od siromaštva ili socijalne isključenosti (lica su u riziku od siromaštva ili su izrazito materijalno uskraćena ili žive u domaćinstvima veoma niskog inteziteta rada) i iznosila je 36,7%.

Pomenuto,  ukazuje da su negativna kretanja još prisutna i ona se ogledaju u postepenom, relativno, skromnom smanjenju udela troškova hrane i stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva.

Pregled potrošnje voća, povrća i krompira po članu domaćinstva u periodu 2010-2017. godine

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Poređenja radi  strukturi izdataka za ličnu potrošnju domaćinstava u EU(28), izdaci za hranu imaju učešće od 11% u Luksemburgu, zatim, 12,3% u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, 12,9% u Francuskoj, 15,7% u Sloveniji, 19,1% u Grčkoj 18,9% u Češkoj 23,5% u Bugarskoj 35,3, pa sve do 50% u Rumuniji. Prosečni izdaci za hranu u EU-27 u ličnoj potrošnji domaćinstava iznose 18,4%.

Posmatrano po stanovniku, Potrošnja većine prehranbenih proizvoda u Srbiji, tokom 2017. godine je u padu ukoliko se poredi sa višegodišnjim prosekom, dok u poređenju sa prethodnom godinom (2016.) potrošnja beleži blagi rast samo u slučaju proizvoda nižeg standarda u potrošnji, dok je kod proizvoda višeg standarda u potrošnji u daljem padu. To se pre svega odnosi na potrošnju svežeg mesa (svinjskog,živinskog i mešanog mlevenog mesa).. U Srbiji je potrošnja svežeg mesa u 2017 godini iznosila 45,6 kilograma (od čega junećeg i goveđeg 2,9 kilograma , svinjskog 14,6 kg, jagnjećeg 0,9 kg, živinskog 18,5 kg i ribe 4,3 kg), što je skromno u poređenju sa pojedinim zemljama u EU , gde je potrošnja svežeg mesa iznosila oko 69,5 kilograma (junećeg 14,3 kilograma, svinjskog 31,4 kilograma, živinskog 22 kilograma i jagnjećeg 1,8 kilogram). Potrošnja kravljeg konzumnog mleka (bez prerađevina) od 43 litara po stanovniku u Srbiji  je manja u odnosu na prosečnu potrošnju u EU, gde je prosek 90,4 litara. (u Austriji 81 litar, Nemačkoj 74 litara., Francuskoj 65 litara, Grčkoj 69 litara.). U potrošnji voća i povrća po stanovniku, Srbija značajno zaostaje u odnosu na prosek potrošnje u EU.

Uporedni pregled potrošnje osnovih proizvoda po stanovniku u Srbiji  u 2017. godini u EU u kg/l

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nizak životni standard stanovništva u Srbiji, koji se graniči sa siromaštvom, doprinosi da je domaće tržište ograničavajući faktor za racionalno korišćenje značajnih agroekoloških, proizvodnih i ljudskih resursa, pa izlaz iz postojeće situacije treba dugoročno tražiti u izvoznoj orijentaciji poljoprivrede kao osnovni uslov povećanja ukupne efikasnosti agroindustrijske proizvodnje i njenog bržeg uklapanja u svetsko tržište i evropske integracione procese.

Međutim, izvozni rezultati poljoprivrede Srbije u u narednim  godinama će biti značajno ugroženi ograničanjima koja su prisutna na domaćem tržištu zbog pada agregatne tražnje kao posledica smanjenog životnog standarda stanovništva. Veličina domaćeg tržišta ima značajnu ulogu u realizaciji komparativnih prednosti poljoprivrede i prehrambene industrije . Veliko tržište omogućava veliki obim proizvodnje i niže jedinične troškove proizvodnje, pa samim tim i komparativne prednosti zemlje na domaćem i međunarodnom tržištu (ekonomija obima Economies of Scale)..

Vojislav Stanković
 

 

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera