ravago veliki

U Hrvatskoj agrarna politika ide na ruku tajkunima

 U Hrvatskoj agrarna politika ide na ruku tajkunima

U susednoj državi se priprema izmena Zakona o poljoprivredi, posebno deo koji se odnosi na najam državnog zemljišta

Dodela državnog poljoprivrednog zemljišta privatnim zakupcima ponovno uzburkava duhove u Hrvatskoj. Povod je novi Zakon o poljoprivredi – zakonodavni akt koji se od osamostaljenja Hrvatske menjao 18 puta. Domaći agrar u međuvremenu je krahirao, no deo te ekonomske grane i dalje se održava. Jedan od nezaobilaznih aspekata svakako je povoljni najam državnih parcela. Ipak, taj deo sektora praćen je i najvećim dubiozama, zbog hroničnog pogodovanja velikim tržišnim akterima čiji lobiji u pravilu ostvaruju glavni uticaj na političare.

Posredi je državnih oko 30 odsto zemljišta u ukupnom zbiru od približno 2,7 miliona hektara. Pri tom je svega oko 1,1 miliona hektara u funkciji, dok je ostalo zapušteno. Ali, među dvadeset najvećih korisnika državnih parcela nisu porodična gazdinstva čiji je prosperitet navodno u srži hrvatske agrarne politike – makar u izjavama političara.

Pojedinačno, ubedljivo najveći korisnik i dalje je Agrokor, pa kritičari aktuelnih zakonskih izmena u medijima predviđaju da će i novi zakon ići u korist „novim Todorićima“. Treba primetiti da su mali poljoprivrednici državni zakup u nekim slučajevima plaćali čak 12 puta više nego krupne firme.

Glavna izmena Zakona o poljoprivredi tiče se prebacivanja ovlašćenja za dodeljivanje s državnog nivoa na opštinski. Zasad izostaje revizija ranijih sumnjivih dodela, no državno tužilaštvo bi konačno trebalo da dobije konkretniju ulogu u tom procesu. Nadalje, mladi poljoprivrednici imali bi nešto veću prednost za preuzimanje parcela.

„Naše udruženje je tražilo reviziju, o kojoj se dosta govorilo, ali još uvek čekamo da se to i sprovede. Ipak, ima osnova da se ubuduće nadamo boljoj praksi“, rekao nam je Tihomir Jaić, predsednik Hrvatske udruge poljoprivrednika (HUP) koja broji preko šest hiljada članova – mešovito ratara i stočara.

Upravo sukob ratara i stočara spominje se kao jedan od mogućih efekata novog zakona, ali Jaić to pobija. „To je dizanje panike bez osnove. Mogući su i dalje pojedini loši primeri“, nastavlja on, „ali ne i problem širih razmera. Najbitnije što očekujemo je dobar rad lokalnih uprava na dodeli zemljišta, što ranije nije bio slučaj, a tek ćemo videti kako će biti ubuduće. Zatim se ni državna agencija nije pokazala efikasnom, pa je tad bilo dodeljeno tek 20 odsto parcela, uz razne dubioze. No treba znati da tom prilikom državno tužilaštvo nije u procesu imalo ulogu koja mu je sad dodeljena.“

S druge strane, ima i kritičnijih pogleda na ovu temu, pa je tako udruženje porodičnih gazdinstava „Život“ zatražilo da se nadležnosti ne prebacuju na lokalne samouprave. Slično rezonuju i neki opštinski načelnici, javno tražeći da se od toga odustane, jer nemaju državni autoritet da sprovedu ono što im se čini previše složeno za njihove realne mogućnosti. Povrh svega, „Život“ je upozorio da još uopšte ne postoji popis ukupno raspoloživog državnog zemljišta, pa bi u nacionalni sistem identifikacije parcela (ARKOD) trebalo dodati kartu s ucrtanim površinama i njihovim statusom.

„Život“ je tako bio protiv novog zakona, dok je HUP pozdravio najavljeno, pa je donekle stvoren dojam da se baš preko te dve organizacije provlači navodna podela interesa. Ali, u razgovoru sa šefovima tih udruženja zaključili smo da oba demantuju mogućnost sukoba ratara i stočara te žele transparentniji nadzor dodele parcela i sankcionisanje nepravilnosti.

Okupljeni u „Životu“ smatraju da je osnovni problem zaštita malih proizvođača u odnosu na velike koji forsiraju uvoz – stoke i druge robe. Nažalost, na kraju su iz udruženja „Život“ odbili da objavimo njihove izjave na ovu temu.

Ipak, temeljnu napetost smo detektovali uz njihovu pomoć: lošim i nedorečenim zakonskim okvirima dosad su najviše bili zadovoljni uvoznici i trgovci. A koji se često kamufliraju u proizvođače, iako im je proizvodni deo u suštini samo alibi. Oni mogu u Hrvatskoj zvanično biti zavedeni kao stočari i pri tom koristiti javne beneficije, iako čak i ne uzgajaju stoku nego je samo uvoze i kolju te prodaju.

Goran Đulić, ekonomski analitičar i dobar poznavalac agrarnih prilika, takođe u novom zakonskom predlogu prepoznaje prostor za održanje starih obrazaca. „Hoće li neki opet uzeti državnu zemlju pa je radi mešetarenja dati u podzakup? To i ovim zakonom ostaje sasvim neregulisano. I kolika će biti cena najma državne zemlje, i po kojim tačno kriterijima? Broj hektara – koliko neko može dobiti, i koliko neko dosad već ima zemlje, odnosno nema na raspolaganju – nije usklađen. To će dovesti do toga da će veliki dobiti još više, a manji malo ili ništa“, rekao je Đulić.

Izvor:DW

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera