ravago veliki

Indijski, a naš traktor

Indijski, a naš traktor

Iz indijske kompanije je najavljeno da će cena traktora biti 10.900 evra. Konkurenti iste mašine prodaju za 17.000 do čak 34.000 evra.

Iz središta indijske firme koja je nedavno kupila intelektualna prava IMT, a godišnje proizvodi i do 180.000 traktora, objavljeno je da će cena ove radne mašine biti 10.900 evra.

Trenutno je na tržištu skoro nemoguće naći traktor sličnih karakteristika ispod 17-18 hiljada i to uglavnom turskih, indijskih i beloruskih proizvođača. Iz pogona najzvučnijih svetskih marki teško je naći traktor ispod 33-34 hiljade evra, čime su nedostupni i za većeg seljaka.

Kupuju ih jedino veleposednici i tajkuni, a ostali jedino uz pomoć državnih subvencija, koje su u nas prošle sezone dostizale i polovinu fabričke cene.

Narušeni pariteti cena

Podsetimo se da je u zlatnim vremenima zemunskog IMT seljak popularni traktor nabavljao za 35 do 50 tona pšenice. Danas mu je za najjeftinije neophodno najmanje 120, a za one bolje traktore i 220 tona.

Pariteti cena su se drastično poremetili na štetu poljoprivrednih, naročito ratarskih useva. Slične nevolje zadesile su paore i pri kupovini ostalih mašina, ali i i đubriva, sredstava za zaštitu, pa je položaj poljoprivrednika i u svetu, a pogotovo u Srbiji, dodatno pogoršan.

Opstaju samo udruženi u zadruge ili, pak, gazde sa više stotina hektara oranica. Država je pokušala da pomogne i ponudila je subvencije.

Pokazalo se, pak, da je novčana podrška otišla u ruke velikih gazda koji traktor mogu i samostalno da kupe. Pošto je država prihvatila polovinu troškova, kupovali su novu mašinu, mada kod kuće u voznom parku već imaju četiri.

Subvencija, očito, nije bila, iako je nagoveštavano, ciljno usmerena ka siromašnijem seljaku.

Pomoć sa tržišta

Zapravo, uvek je najbolja pomoć sa tržišta, i kada su mašine u pitanju. Ništa bolje nego da se u ponudi nađe i jeftiniji traktor cenovno prihvatljiv za širu paorsku populaciju.

Upravo tako nešto se očekuje od "Tafe". Razlog je jednostavan, reč je o fabrici koja godišnje proizvodi i 180.000 mašina, a ciljna grupa su joj manja gazdinstva. Takva joj je poslovna politika i u matičnoj državi i svuda kuda se uputi.

Indijci su svojevremeno bili višedecenijski partneri IMT, a povezivala ih je zajednička proizvodna platforma, dalekih pedesetih godina licencno kupljena od britanskog "Fergusona". Odlično poznaju ovdašnje potencijale.

Ne dolaze samo zbog lokalnog tržišta i već u startu računaju na sve republike bivše zajedničke države, a tu su i stari susedi, Mađarska, Bugarska i Rumunija. Ciljaju i na Maroko, Alžir i Tunis u kojima su nekada IMT traktori išli kao alva, a kako i Rusija sve više razvija poljoprivredu računaju i na povoljne ugovore srpske strane u odnosu na ovo veliko tržište.

Oslonac na ovdašnje kooperante

Naravno, posle decenija slabog rada i izostanka ulaganja Indijci u Srbiji počinju iz početka. Tehnologije su do te mere inovirane da su dosadašnje proizvodne trake gotovo neupotrebljive, mora se dosta ulagati u opremu.

Uostalom, proizvodnja će se odvijati na novoj lokaciji, a od dostupnosti kvalitetne radne snage zavisiće koliko će biti udaljena od velikog grada. Indijci već rade da otkupe ovdašnje dobavljače, a namera je da novi traktor, bolje reći novi ITM, bude nadpolovično srpski kako bi mogao biti po povlašćenim uslovima plasiran na tržišta Rusije i Kazahstana.

Kako moraju biti zadovoljeni strogi ekološki uslovi, Indijci će u startu ugrađivati motor tipa Euro 3, što je evropski standard za manje traktore. U daljim etapama razvoja računaju na "Valotre", višedecenijskog partnera u proizvodnji ekoloških motora.

Trećina srpskih porodica živi od poljoprivede

Dolazak "Tafe" ima za cilj ne samo obnovu sklapanja traktora, već i animiranja što većeg broja kooperanata. Mogao bi biti osnov za obnovu mnogih proizvođača agroinputa, ali i tokom sankcija i tranzicije takođe nestale prehrambene industrije.

Upravo poremećeni pariteti cena pokazuju da nije dobro, ako je uopšte i moguće, razvijati poljoprivredu bez delatnosti koje su prirodno naslonjene na agrar. Kako bi dolazak "Tafe" i obnova proizvodnje traktora dala pun efekat neophodno je i da država agrarnu politiku vodi u interesu najšire populacije paora.

Pogotovo u Srbiji gde 680.000 od 2,2 miliona porodica živi isključivo od zemlje, a još 400.000 porodica u strukturi prihoda računa na agrar.

Stepenasto oporezivanje

Svakako da je učinak mašina sa manje konjskih snaga mnogo veći na relativno malim parcelama, do petnaestak hektara, na većim je učinak grdosija uočljivo efektniji. Stoga bi se zemljišna politika, osnov agrarne, morala voditi saglasno evropskoj, sa naglaskom na manjim gazdinstvima, mada se i ta imanja postupno uvećavaju.

Poresko opterećenje se stepenasto uvećava prema veličini imanja, kao, primera radi u Holandiji, gde je rast stope toliki da se malo kome isplati uvećavati imanje iznad pedeset, a gotovo nikome iznad sto hektara.

Svaka evrounijska država određuje maksimum na svojoj teritoriji; u Danskoj, uz Holandiju najagrarnijoj državi Unje, limitiran je na 300 hektara.

Niti male, niti prevelike parcele

Politika subvencionisanja bi morala da bude u funkciji podsticanja intenzivne, ekološke i proizvodnje u natkrivenim površinama. Čini se, pak, da su još uvek neiskorišćene mogućnosti udruživanja poljoprivrednika.

Umesto aktivnog vođenja akcije zadrugarstva, država bi morala podsticati seljake na udruživanje. Tako bi, primera radi, mogla prepoloviti iznos poreza na poljoprivredne usluge pružene unutar udruženja, baš kao što bi podršku kupovini zalivnih sistema mogla usloviti udruživanjem seljaka.

Cilj je imati strukturu imanja i parcela na kojima je učinak malih traktora izrazito profitan. To ne bi bile ni previše usitnjene, ni prevelike površine.

Bila bi to velika podrška i poljoprivrednicima i ovdašnjim proizvođačima poljomašina, agraru u celini.

Autor: Živan Lazić

Izvor:021

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera