delta

Jak dinar nevolja za poljoprivrednike

Jak dinar nevolja za poljoprivrednike

Domaća proizvodnja je dvostruko veća od domaće potražnje, pa je naš agrokompleks upućen na izvoz. Ipak, jak dinar drastično umanjuje konkurentnost našeg agrokompleksa.

Pretprošle godine minus Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni je u odnosu na sezonu ranije smanjen za 9,1 odsto (na 3,93 milijarde evra), dok je lane, nakon jačanja dinara, manjak uvećan za 21,3 odsto (na 4,76 miljarde). Do sada je početkom februara bio, bar okvirno, poznat državni trgovinski bilans u prethodnoj godini. Ovoga puta, međutim, još se ne oglašavaju ni Republički zavod za statistiku, ni Privredna komora, ni trgovačka udruženja.

Nije teško naslutiti da se u ovom segmentu stvari ne odvijaju onako kako bi godilo aktuelnoj vlasti. Prvi podaci ukazuju na loš trend.

Izvoz jeste 12,9 % uvećan i dostigao je 15,13 milijardi evra, ali uvoz je rastao primetno brže - 14,75 odsto, dostižući 19,89 milijardi. Deficit je, dakle, 4,76 milijarde, veći od lanjskog za 830 miliona evra, što je rast od 21,3 odsto.

Podsetimo se, lane je vlast isticala upravo umanjenje pretprošlogodišnjeg spoljnotrgovinskog minusa 9,1 % u odnosu na prethodnu sezonu i rezultat objašnjavala drastičnim smanjenjem budžetskog deficita, urednijom naplatom obaveza od strane i privrede i građana, pa je za uvoz ostajalo manje novca. Kako su strane investicije i doznake naših građana na radu u inostranstvu pokrile spoljnotrgovinski minus, ni prošle godine nije bilo nestašica deviza. Međutim, izvoz je brži od uvoza.

Podsetimo, pretprošle godine, kada smo imali umanjenje spoljnotrgovinskog minusa, izvoz je rastao stopom od 11,6, uvoz skoro upola manje, tek 6,1 odsto.

Velika razlika u stopama rasta uvoza u dve uzastopne godine, 6,1 i 14,7 odsto, ukazuje da je ambijent po nabavku roba u inostranstvu lane bio previše povoljan. Osnovni podsticaj dolazio je od jačanja dinara, domaća valuta je prošle godine apresirala sa 124 na 119 za evra, odnosno 4,2 odsto.

Kako su plate u javnom sektoru i penzije rasle, ovdašnja potražnja je nešto uvećana, a nagli rast uvoza ukazuje da je usmerena na stranu robu. Izostao je najavljivani efekat rasta plata na domaću proizvodnju.Drugim rečima, rast plata i penzija nije vodio srazmernom uvećanju bruto nacionalnog proizvoda.

I to je slaba strana tekuće ekonomske politike. Naš BDP, osnovni pokazatelj stanja ekonomije svake države, ostao je sasvim skroman, jedva 5.000 evra po glavi stanovnika, naspram 14.300 u Mađarskoj, 13.600 u Hrvatskoj, 8.700 u Rumuniji, 7.300 u Bugarskoj. Čak i Crna Gora dostiže 6.000 evra.

Vredi upitati se zašto je izostao priželjkivani rast domaće proizvodnje. Odgovor je da je domaćem kupcu uvozna roba bila povoljnija.Nije iznenađenje, cela Evropa je još u traženju izlaza iz duge globalne krize, države podstiču kupovinu i izvoz, pa su strani proizvođači u prednosti nad domaćim rivalima.

Jačanje dinara je takođe pogodovala uvozu strane robe i, što je još gore, nepovoljno uticalo na izvoz.Stopa rasta izvoza 12,9 odsto samo je naizgled visoka za zemlju koja, mereno svetskim aršinom, jedva da nešto radi i izvozi. A morala bi biti i duplo veća, svakako primetno iznad rasta stope uvoza.

Vodeći izvoznici iz Srbije su preduzeća osnovana stranim kapitalom, koja ovde plaćaju jeftinu, a dobro obučenu radnu snagu, pa se proizvodi skromne finalizacije, poput žica i čarapa, izvoze u velikom obimu. Kako su subvencionisana, oslobođena raznih taksi, precenjenom domaćom valutom plaćaju samo rad, što im je manja troškovna stavka. Domaći investitori, pak, nisu podsticani od države Srbije i sem uvoznih sirovina i komponenti, sve ostalo, plaćaju precenjenim dinarom. Naravno da im se onda ne isplati ulagati.

Pogubnost jake valute u slaboj privredi poslednjih godina naročito trpe poljoprivednici. Agrar je jedina privredna grana Srbije koja decenijama u razmeni sa inostranstvom ostvaruje suficit.

Domaća proizvodnja je dvostruko veća od domaće potražnje, pa je naš agrokompleks upućen na izvoz. Ipak, jak dinar drastično umanjuje konkurentnost našeg agrokompleksa.

Tako ovih dana u skladištima po Srbiji leži gotovo dva miliona tona kukuruza i milion tona pšenice viška, a šećerane ne znaju šta će sa 400.000 tona slasti iznad ovdašnjih potreba. Teškoće sa plasmanom imaju i uljari, dok domaći povrtari ne mogu da odole jeftinom uvoznom povrću.

Malinari, decenijama uzor izvoznika, ove sezone nikako da nađu izvoznu kalkulaciju. I sve to nakon izrazito loše agrarne godine, kolike bi nevolje oko plasmana bile da je lane rod bio iznadprosečan.

Svaka od pobrojanih delatnosti ima svojih slabosti, cene poljoprivednih proizvoda na svetskoj berzi već su šestu uzastopnu sezonu niske. Ipak, to je zajednička nevolja za sve poljoprivednike sveta, našoj nekonkurentnosti, posebno u segmentima koji se tradicionalno oslanjaju na izvoz, doprineo je i već dugo precenjen, a prošle sezone i dodatno ojačan dinar.

Nigde ne uspeva model slabe privrede sa jakom valutom. Stoga domaći privrednici, investitori, očekuju da se, sada kada su beogradski izbori prošli, monetarna politika koriguje i primeri podsticaju domaće proizvodnje i izvoza.

Živan Lazić

Izvor:021

 

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info