ravago

Mladima pokloniti 20 hektara državne zemlje za spas sela

Mladima pokloniti 20 hektara državne zemlje za spas sela

Zadruge su jedino rešenje za problem odumiranja sela, kaže novinar i publicista Branislav Gulan, jedan od autora „Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“

Jedino kroz zadrugarstvo srpsko selo može se spasti od propasti i zaustaviti negativan trend urušavanja ruralnih područja, izričit je Branislav Gulan, publicista,  prošlogodišnji dobitnik nagrade za životno delo Udruženja novinara Srbije i udruženja novinara Crne Gore i jedan od autora ,,Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije''. On pozdravlja nastojanje države da pomogne zadrugarstvo ukazujući na to da je nakon šest decenija ovo prva Vlada koja je zacrtala taj cilj.   

-Ovaj oblik udruživanja je svetski trend sa 800 miliona zadrugara organizovanih u 750.000 zadruga. Danas je oko tri milijarde ljudi u svetu povezano sa radom zadruga. U Srbiji postoji oko 1.500 zadruga i 123.000 zadrugara. U ovim zadrugama zaposleno je oko 10.000 radnika, navodi autor „Vodiča kroz zadrugarstvo Srbije“, u kojem je obrazloženo zbog čega je udruživanje u zadruge značajno za selo i poljoprivredu i objašnjeno kako se zadruge mogu osnovati.  

Po njemu, osnivanje novih i reafirmacija nekih postojećih zadruga treba da napravi prve korake u obnovi zapuštenih srpskih sela. Cilj je, kako kaže, da se objedini i ujedini zadrugarstvo, kako bi zadrugari postali robni proizvođači. Potrebna je, naglašava Gulan, nova agrarna politika i to će značiti spas sela i Srbije. Ovaj i drugi autori publikacije se zalažu da se državna zemlja - po 20 hektara, besplatno ustupi mladima, koji bi ostali da žive i rade na selu.

Za sve ovo, napominju, potrebna je nova agrarna politika i nova agrarna reforma. Država će u svim odabranim zadrugama zaposliti barem po jednog stručnjaka koji treba da širi znanje i nove tehnologije.

-Poseban naglasak u zadrugama treba da bude, povećanje proizvodnje, formiranje zadružnih i porodičnih prehrambenih firmi kako bi naši seljaci prodavali na domaćem i stranim tržištu finalne proizvode sa oznakom geografskog porekla, a ne samo sirovine, smatra Gulan.

Tuga u selima  

Prema istraživanjima Branislava Gulana, u Srbiji ima 4.709 naselja od kojih je 1.200 u fazi nestajanja, a u 1.034 ima manje od po 100 stanovnika. Pored toga u Srbiji danas opada broj stanovnika u 86 odsto naselja, a istovremeno je prazno i bez vlasnika oko 50.000 kuća, a trenutno u 150.000 njih niko ne živi.

- U 2.000 sela nema pošte, 500 njih nema asfaltni put ni vezu sa svetom, dok u 400 sela nema ni prodavnice. Žitelji moraju na put da kupe hranu. Uz to Srbija raspolaže sa blizu 5,1 miliona hektara poljoprivrednog zemljišta, a od toga se tek 3,35 miliona hektara obrađuje. Prosečna njiva je veličina 4,5 hektara, što znači da su posedi usitnjeni i da se svaštari da bi se preživelo na selu – navodi Gulan. - Zbog dosadašnjeg lošeg odnosa države prema agraru stočni fond je desetkovan, imamo manje od 900.000 goveda, oko 3,2 miliona svinja, a  godišnje se proizvodi tek 400.000 tona svih vrsta mesa i troši oko 35 kilograma godišnje po stanovniku. Koliko je to malo najbolje govore činjencie da se pre dve i po decenije proizvodilo 650.000 tona i trošilo oko 65 kilograma godišnje po stanovniku. Sve ovo ukazuje na činjenicu da je tuga u srpskim selima koja ubrazno nestaju.

Prva zadruga u Bačkom Petrovcu

Kako se navodi u publikaciji, prva zadruga u današnjoj Srbiji osnovana je 1846. godine u Bačkom Petrovcu, a zatim 1894. godine u selu Vranovu. Povratak zadrugarstvu znači i povratak poverenja kod seljaka (imamo 628.000 gazdinstava). -Posle dve decenije čekanja, 2015. godine zadrugarstvo je dobilo i novi Zakon koji ni danas nije po njihovim merama, pa su potrebne hitne izmene i dopune kako bi se on uskladio sa svetskim zadrugarstvom. Ovo je tek početak povratka poverenja u zadruge, ali je potrebno vratiti i 200.000 hektara zadružne zemlje i više hiljada objekata. Zadrugari ni danas nemaju štedno kreditne zadruge koje bi mnogo značile u poslovanju zadruga, na čemu počiva svetsko zadrugarstvo – ocenjuje Gulan.

Pomenimo, izdavač publikacije, čiji je prvi tiraž 10.000, je Institut za ekonomiku poljoprivrede u Beogradu, a suizdavači su Akademijski odbor za selo SANU i Kabinet Milana Krkobabića, ministra bez portfelja u Vladi Republike Srbije zaduženog za regionalni razvoj i rad javnih preduzeća. Pored Gulana autori publikacije još su prof. dr Danilo Tomić i Risto Kostov. Publikacija ima za cilj da pomogne gazdinstvima u akciji koja se vodi u zemlji da se osnuje novih i  obnovi rad u 500 zadruga. Za tu trogodišnju akciju obezbeđeno je ulaganje od 25 miliona evra.

(Agrosmart)

 

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine