ravago

Poljoprivreda uvozi četiri puta više nego što izvozi

Poljoprivreda uvozi četiri puta više nego što izvozi

VOJISLAV STANKOVIĆ: Rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni u periodu januar-oktobar 2017. godine

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u posmatranom periodu januar-oktobar 2017. godini ostvarena je vrednost izvoza od 2.697,9 miliona USD, što predstavlja rast od 3,2% u odnosu na rezultate u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 19,2%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 1.408,8  miliona USD je za 13,6% veća od ostvarenog u istom periodu 2016. godine, sa učešćem u ukupnom robnom uvozu od 7,9%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-oktobar 2017. godine, beleži pad za 6,2% u odnosu na posmatrani period prethodne godine i iznosi 1.289,1 miliona USD, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  191,5%.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar

 

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 745,5  miliona USD, i sa učešćem od 5,3% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 520,8  miliona USD, sa učešćem od 3,8% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 452,3 miliona USD.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 278,2 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,6% i sa suficitom u razmeni od 467,3 miliona USD, kao i kafa, čaj, kakao i začini u vrednosti od 174,7 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1%.

Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u periodu januar-oktobar 2017. godine dominiraju odseci: meso i prerada od mesa sa nominalnim izvozom od 94,9 miliona USD i rastom od 33,3%, žive životinje sa izvozom od 41,4 miliona USD i rastom od 30%, uljano seme i uljani plodovi sa ostvarenim izvozom od 136,3 miliona USD i ostvarenim rastom od 25,6%, i  stočna hrana sa ostvarenim izvozom od 144,9 miliona USD i rastom od 17,9%.

Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci: uljano seme i uljani plodovi sa ostvarenim uvozom od 63 miliona USD i ostvarenim rastom od 100%, žive životinje sa uvozom u vrednosti od 20,5 miliona USD i rastom od 50,5%, mleko, mlečni proizvodi i jaja  sa uvozom od 59,2 miliona USD i rastom od 35,1%, meso i prerada sa uvozom od 107,3 miliona USD i rastom od 18,8% i stočna hrana sa uvozom od 57,3 miliona USD i rastom od 25,7%.

Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu, tokom perioda januar-oktobar 2017. godine su: kukuruz merkantilni u vrednosti od 264 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 198 miliona USD,  malina smrznuta u vrednosti od 194  miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 95 miliona USD, šećer od šećerne repe rafinirani u vrednosti od 80 miliona USD, ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 68 miliona USD. 

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima, dominira tradicionalno grupa ''nekonkurentnih'' proizvoda - sirova kafa u vrednosti od 62 miliona USD, banane sveže ostale u vrednosti od 37 miliona  USD  i pomorandže sveže u vrednosti od 16 miliona USD.

Od ostalih značajnijih proizvoda u uvozu potrebno je istaći: duvan za cigarete ižiljeni u vrednost od 89 miliona USD, proizvodi za ishranu, ostali u vrednosti od 67 miliona USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 54 miliona USD i cigarete od duvana u vrednosti od 39 miliona USD.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-oktobar 2017. godine  imao je region Vojvodine (41%), sledi Beogradski region (30%), region Šumadije i Zapadne Srbije (16,2%), region Južne i Istočne Srbije (12,4%), a 0,3% izvoza je nerazvrstano po teritorijama.

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (43%), slede regioni Vojvodine (25,5%), region Šumadije i Zapadne Srbije (15,4%), region Južne i Istočne Srbije (16%), a oko 0,1% uvoza nije razvrstano po teritorijama.

 

 

 

 

 

 

 

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

Najznačajniji partneri poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije su kao i do sada, pored zemalja EU i zemalja zapadnog Balkana (CEFTA) potpisnice multilateralnog sporazuma o slobodnoj trgovini kao i tržište Ruske Federacije sa kojom Srbija ima bilateralni sporazum o liberalizaciji trgovine. Pomenuta tržišta, u periodu januar-oktobar 2017. godine, imaju udeo u ukupnoj srpskoj spoljnotrgovinskoj razmeni hrane od 84,5%, od čega u ukupnom izvozu njihovo učešće je 90%, a u ukupnom uvozu njihovo učešće iznosi 74%.

Od 2001. godine Srbija ima pozitivan spoljnotrgovinski saldo u razmeni sa EU. Ta tendecija je nastavljena i u periodu januar-oktobar 2017. godine, izvoz je izneo 1.376 miliona USD, uvoz  902 miliona USD, uz pozitivan saldo u visini od 474 miliona USD.

Bilans razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije sa zemljama CEFTE u periodu januar-oktobar 2017. godine pokazuje da je ostvaren izvoz u vrednosti od 755 miliona USD, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu poljoprivrede od 28%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 113 miliona USD ima učešće u ukupnom uvozu poljoprivrede od 8%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-oktobar 2017. godini je  izneo 642 miliona USD.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Više puta je ukazivano da Sporazum o slobodnoj trgovini sa Ruskom Federacijom, Srbija ne koristi dovoljno i adekvatno s obzirom na značajne oscilacije u svojoj poljoprivrednoj proizvodnji, kao i kapacitete sa kojima raspolaže u prerađivačkoj industriji. U periodu januar-oktobar 2017. godine ostvarena je vrednost ukupne razmene poljoprivredno-prehrambenih proizvoda izmađu Srbije i Ruske Federacije u visini od 325 miliona USD. Ostvarena je vrednost izvoza od 297 miliona USD (ima udeo u ukupnom izvozu agrara skromnih 11%); uvoz u visini od 28 miliona USD (sa udelom u ukupnom uvozu agrara od 2%,  i sa suficitom od 249 miliona USD.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U celom periodu januar-oktobar 2017. godine poljoprivreda i prehrambena industrija Srbije beleže rast i izvoza i uvoza. Međutim, dinamika rasta uvoza se povećava u odnosu na ostvarenu dinamiku izvoza tokom cele godine, da bi u oktobru ostvarena dinamika rasta uvoza bila veće za preko četiri puta. Ovakva dinamika delimično se može objasniti kao posledica suše kod biljnih robnih grupa (primarnih proizvoda i prerađevina) i pored značajnih prenetih zaliha iz prethodne godine. Ostvareni, sve veći rast uvoza proizvoda stočarskog porekla nema realnog opravdanja, posebno kod robnih grupa mesa i prerađevina, kao i mleka, prerađevina od mleka i jaja. Pomenuta kretanja nanose domaćoj stočarskoj proizvodnji ogromnu štetu i onemogućavaju njen brži, dinamičan i održivi razvoj. Sistemskim merama u domenu spoljnotrgovinske regulative potrebno je ograničiti  ovakav razvoj. Suficit u razmeni se održava na povoljnom nivou i pored toga što je niži za 6,2% u odnosu na prethodni posmatrani period. Pomenutim kretanjima u spoljnoj trgovini još daje najveći doprinos rast izvoza voća i povrća. Izvozni rezultati odseka žita i prerade od žita, kao i rafiniranog šećera od šećerne repe gube na dinamici i niži su vrednosno u odnosu prethodno posmatrane rezultate.

Na svetskom tržištu je i dalje prisutna značajna oscilacija cene hrane. U oktobru je FAO Index cene hrane je iznosio 176,4 poena i bio je niži za 2,2 poena, odnosno za 1,3% u odnosu na septembar, ali je još uvek niži za 27%, u poređenju sa ostvarenim maksimumom u februaru 2011. Tada je iznosio 240 poena. U oktobru je registrovan pad cena svih robnih grupa osim cena žita gde je indeks izneo 152,8 poena, što je rast za 10,5 poena, odnosno za 7,4% .

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Rezultati izvoza će u ovoj godini biti na nivou prethodne godine kada je dostignut maksimum u vrednosti od 3,2 milijarde USD.

Vojislav Stanković

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine