ravago veliki

Poljoprivrednica platila dug za PIO, a opet joj traže 200.000

Poljoprivrednica platila dug za PIO, a opet joj traže 200.000

SVM pita Anu Brnabić da li i kako država rešava problem PIO doprinosa i dugovanja, ona najavljuje rešenje  

Poljoprivrednica iz mesta Mala Bosna na severu Bačke, zbog administrativne greške poreske uprave, moraće da plati 200.000 dinara na ime kamate za doprinose PIO, iako je izmirila sva dugovanja prema tom fondu. Pre dve godine njena ukupna dugovanja po osnovu doprinosa PIO iznosila su 300.000 dinara, ali je, kada je 2016. dozvoljen reprogram, sve platila.

Međutim, iako joj je u poreskoj upravi rečeno da više nije dužna, sada se ispostavilo da je zbog adminstrativne greške ostao dug od 12.000 dinara. Toliko, kako sada tvrde u poreskoj, nije uplatila od glavnice,  i sada joj traže da s kamatom plati novih 200.000 dinara.

Problem ove poljoprivrednice, koja je nosilac gazdinstva, izneo je u Skupštini Srbije pre par dana poslanik Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) Arpad Fremond postavljajući predsednici Vlade Ani Brnabić pitanje – šta država čini na rešavanju problema dugovanja za PIO doprinose.

-Problem je ozbiljan i rešenje se mora naći. Ogroman je broj poljoprivrednika koji obrađuju ili izdaju u zakup površine manje od pet hektara. Od prihoda sa tih parcela ne mogu da plate doprinose od sto hiljada dinara godišnje. To spram davanja drugih obveznika nisu veliki iznosi ali za nekoga ko ima samo dva hektara neizvodljivo je da plaća toliko, za njega je to nemoguće – kazao je Fremond dodajući da ne mogu da budu jednaki doprinosi i za onog ko ima hektar i za onog ko ima stotinu hektara.

Ukazujući na ogromna i nagomilana dugovanja poljoprivrednika državi po ovom osnovu, on je na poslednjoj sednici srpskog parlamenta postavio pitanje Ani Brnabić da li je razgovarala sa MMF-om s obzirom na to da su ta dugovanja planirani prihodi budžeta Republike Srbije, a država ne može da ih naplati.

-Šta možete da uradite kao predsednica Vlade po tom pitanju? To je kompleksno pitanje koje bi trebalo da rešavaju i ministarstva poljoprivrede, rada, finansija, i PIO fond – poručio je Fremond podsetivši na to da su već bile izmene zakona, da je formirana radna grupa koja se time bavi, a problem ostaje.

On je predložio da se omogući reprogram PIO dugovanja od januara sledeće godine, s tim da traje godinu dana, odnosno da se otpiše kamata poljoprivrednicima koji žele da isplate glavnicu.

Fremond je ukazao i na to da poreska uprava poljoprivrednicima koji duguju PIO fondu stavlja hipoteku na zemljište. Ako te njive odu na licitaciju, biće veliki problem, naglasio je on.

Ana Brnabić: Rešenje PIO doprinosa biće najveći uspeh vlade 

Odgovarajući na poslaničko pitanje Ana Brnabić istakla je da se pitanje doprinosa za poljoprivrednike vuče već decenijama i da radna grupa Ministarstva poljoprivrede radi na uspostavljanju novog modela PIO osiguranja uz konsultacije Svetske banke i MMF-a.

Iznela je podatak da je lane godišnji rashod na osnovu prava PIO fonda na poljoprivredne penzije i ostala prava bio oko 30 milijardi dinara. Iz doprinisa je pokriveno samo devet odsto, a čak 91 odsto je obezbeđeno iz budžeta – dakle, blizu 27 milijardi dinara.

Višedecenijski dug za PIO je preko 160 milijardi dinara, kazala je predsednica vlade, dodajući da je od toga 70 milijardi dinara glavnica, a ostalo su kamate. Taj dug se odnosi na ukupno 227.995 osiguranika, kazala je ona.

-Uzrok neadekvatno uključivanje u sistem PIO osiguranja. Imamo dubinske analize i radimo na rešenju. Ako uspemo, biće to jedan od najvećih i najsloženijih poduhvata ove vlade – kazala je  Ana Brnabić.

Ministar Branislav Nedimović takođe je podsetio na to da problem traje decenijama, kada je uspostavljena obaveza plaćanja PIO i zdravstvenog osiguranja. Sada je sporna 1,8 milijarda dinara obaveza za PIO i zdravstveno i to su frapantni podaci, kazao je on.

-A onda je neko pametan 2008. ili 2009. godine smislio i uveo istu osnovicu za osiguranje, imao neko pola hektara ili stotinu hektara.  Imamo situaciju - plaćaš iste doproinose za PIO a ostvaruješ različit prihod, a ne možeš na hektaru napraviti isti profit kao na dvesto hektara – rekao je Nedimović.

Dodao je da su drugi problem male penzije poljoprivrednika, od oko 11.000 dinara.

-Sa ovakvim sistemom nismo nigde stigli. Iamamo samo devet odsto punjenja doprinosa, a ostalo se daje iz budžeta i to je prava rašomonijada. Traži se rešenje istovremeno i za problem neplaćenih doprinosa i malih poljoprivrednih penzija – da oni koji imaju mogućnost da plate svoje obaveze uz reprogram to i urade, a da se penzije povećaju u zavisnosti od uplate doprinosa – kazao je Nedimović.

Problem je, dodao je, to što ni oni koji mogu i ostvaruju prhod sa svojih njiva ne plaćaju PIO zbog ovakve situacije.

Podvukao je da nije bilo slučajeva da je nekome oduzeto zemljište zbog uspostavljanja hipoteke na njemu po osnovu dugova PIO.

S. Gluščević

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera