ravago

Privredna komora Srbije protiv agrara

Privredna komora Srbije protiv agrara

Činovnici Grupacije za poljoprivredu više vode računa o mišljenju Ministarstva finansija nego o argumentima seljaka i agrarnih kompanija od čije članarine se izdržavaju.

Pola godine se govori o velikoj suši koja je desetkovala ovogodišnju poljoprivrednu, naročito ratarsku proizvodnju.

Prinosi su kod pojedinih useva više nego prepolovljeni, pa je izvesno da ćemo uvoziti soju i suncokret. Kukuruza jedva da će biti dovoljno i za umanjene domaće potrebe, mada smo "agro zlato" redovno izvozili i do 3,5 miliona tona godišnje.

Kako zasnovati novu proizvodnju

Loše je i sa krmnim biljem, mnogim povrtarskim usevima, seljaci već mesecima zahtevaju da ih država oslobodi pojedinih nameta, kako bi na proleće uopšte mogli da zasnuju nov proizvodni ciklus.

U pitanju je elementarna nepogoda, ali država Srbija nema sluha za paorske vapaje. Tako ni u budžetu za narednu godinu nema niti reči, kamoli stavke za pomoć postradalim seljanima.

Ostala je nada da će država uvažiti apele da se za seljake obezbedi dizel gorivo po rafinerijskoj ceni, u odnosu na standardno jeftinije za 54,86 dinara državne akcize. Ovu pogodnost imaju paori naših suseda Hrvatske i Mađarske, najžešći konkurenti srpskim poljoprivednicima i agrokompanijama.

I to stalno, nezavisno od vremenskih (ne)prilika.

Hoće li biti jeftinijeg dizela

Akcize bi trebalo da pune fond za održavanje puteva. Kako seljačke mašine radom u polju ne arče drumove, nema ni logike da se ova potrošnja opterećuje nametima ciljno usmerenim od korisnika ka održavanju asfaltne površine.

Povlašćena cena je dugo važila i za naše poljodelce, ali je pre dve godine, u vreme haračenja radi umanjenja budžetskog deficita, ukinuta; bez objašnjenja. Stoga su poljoprivednici još pre četiri meseca, kada je postala izvesna velika šteta od suše, od države zatražili povraćaj umanjene cene dizel goriva, kako bi, finansijski iscrpljeni, na proleće mogli zasejati njive.

Posle previše vremena, inicijativa se ovih dana našla pred Grupacijom za poljoprivreduPrivredne komore Srbije. Logično, reč je o udruženju proizvođača, čija je obaveza da vodi računa o interesima svih privrednih i agrarnih subjekata.

Uostalom, komorski sistem se izdržava od obavezne članirane koju plaćaju privredne organizacije, zavisno od visine prihoda i broja zaposlenih.

Unapred pesimista

Međutim, na sesiji Grupacije za poljoprivedu čekalo ih je iznenađenje. Činovnik Komore zadužen za ovu delatnost Veljko Jovanović, u startu je već napomenuo da su skromni izgledi za usvajanje incijative; razlog je našao u nevoljnosti Ministarstva finansija da narušava strukturu prihoda budžeta.

Postavio je i pitanje ko da uradi benefit studiju o dobrim i nepovoljnim efektima eventualne odluke, kao da do sada ovakve studije nisu uvek radile stručne komorske službe, oformljene upravo da bi se bavile i ovakvim stvarima. Naravno i finansirane novcem privrede Srbije, ne iz budžeta.

Uprkos skupim inputima, dobri izvoznici

Uz Unije žitara Vojvodine su podsetli da srpsku poljoprivredu inače opterećuju cene inputa daleko veće nego što su na domicilnim tržištima konkurenata. Takođe, država bez jačih argumenata deceniju i po subvencioniše preduzeća iz drugih delatnosti stotinama miliona evra svake godine, dok za agrar, jedinu delatnost svake godinu pozitivnu u inorazmeni, ne želi da odvoji novac ni kada je suša uzročila katastrofu kakva se ne pamti.

Iz Fonda za žito su ukazali da država prilikom prodaje agrarnih roba iz naplaćenog PDV prihoduje mnogostruko više nego što bi budžet izgubio oslobađanjem akciznog dodatka na cenu dizel goriva namenjenog poljoprivedi. Posle dosta polemike, ipak je prihvaćeno da stručne službe PKS, zajedno sa sektorskim asocijacijama poljoprivednika, urade studiju.

Bliže vlasti, dalje od proizvođača

Ostao je, međutim, utisak da su činovnici PKS, koji bi morali imati politički neutralan stav i pun uvid u poziciju i argumentaciju proizvođača, previše bliski vlasti. U tolikoj meri da im je razmišljanje vidljivo pod uticajem oficijelnog, a argumentacija privrednika, čijim parama se izdržavaju, još poznata, ali nekako skrajnuta, po važnosti drugorazredna.

Možda i ne bi trebalo biti previše iznenađen. Približavanje komorskog sistema i aktuelne vlasti počelo je pre nekoliko godina, intezivira se sa promenama u organizacionoj strukturi PKS, a sa formiranjem takozvanog Političkog veća dobilo je na čvrstini i koheziji.

Moglo bi se reći da se Privredna komora, još uvek na teretu privrednika, polako ugrađuje u državnu strukturu vlasti, a udaljava od statusa udruženja proizvođača, u kojem je decenijama funkcionisala.

Izvor: 021, Živan Lazić

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine