delta

Supstitucija efikasan model za vraćanje oduzete imovine

Supstitucija efikasan model za vraćanje oduzete imovine

Povraćaj u naturi nije uvek moguć jer su neki ljudi zakonito stekli prava na imovinu, a kada je reč o novčanom obeštećenju i ono ima određena ograničenja.


Vrlo brzo po okončanju Drugog svetskog rata 1946. skupština tadašnje FNR Jugoslavije donosi Zakon o nacionalizaciji. Taj zakon predstavlja prinudni prelaz privatne imovine u društvenu. Tako je u Čačku dvorište pretvoreno u šetalište, a nekadašnji dom Vidojevića u prvu čačansku robnu kuću.

,,Tu se nalazila imovina mog oca koja se sastojala od šest lokala i nekoliko stambenih jedinica. Donošenjem zakona o nacionalizaciji to je sve preko noći nestalo, za tu imovinu nismo dobili ništa, a u nacionalizaciji nam je oduzeto sve. Dobili smo rešenje za dva lokala, jedan je bio 131 kvadratni metar i drugi 124, međutim do dana današnjeg nismo dobili obeštećenje. Jedini način da se reši ovaj problem je supstitucija, jep novčano obeštećenje ne može da nadoknadi ono što su nam pre skoro pola veka oduzeli. Država poseduje nekoliko desetina puta više imovine nego što su oduzeli narodu posle rata. Nadamo se kada imovina bude popisana i država bude saznala šta poseduje da će i nama vratiti imovinu koja je sticana godinama, a koju su nam preko noći oduzeli”, rekao je Ratomir Vidojević iz Čačka.

Restitucija je pokušaj da se nešto učini na planu pravde. ,,Obeštećenja” u naturi i novčanom iznosu imaju ograničenja, pa bi treći oblik, odnosno supstitucija, trebalo da se izglasa i nađe u zakonu smatraju pravni stručnjaci. Profesor Miodrag Orlić kaže da je ideja restitucije da se nađe način da se izađe na kraj sa nepravdom i da se vrati nekadašnjim sopstvenicima ono što im je oduzeto.

,,U današnjem zakonu postoje dva oblika restitucije povraćaj u naturi, to znači oduzeta vam je kuća to vam se vraća ili zemljište . Kada je reč o povraćaju u naturi,ono nije uvek moguće jer neki ljudi su zakonito stekli određena prava, npr.ako im je kuća bila čatrlja izgrađen je soliter, pa nije moguće primeniti restituciju u naturi. Kada je reč o novčanom obeštećenju, i ono ima ograničenja, pa je zato supstiticija najbolje rešenje. To znači da ako vam je oduzrto zemljište u Novom Sadu vratiće vam se zemljište iste klase u nekom drugom mestu i deo supstitucije se sastoji u tome da ne možete da vratite ono zemljište koje vam je nekad pripadalo, ali će te dobiti u zamenu drugo zemljište iste klase”, kaže Orlić za Glas zapadne Srbije.

On dodaje da i restitucija ima ograničenja i da nisu vraćene zadužbine koje su prestale da rade, što je velika šteta i treba da se vrati jer su ih osnivali plemeniti ljudi za plemenite ciljeve.

Mile Antić iz mreže za restituciju pohvaljuje i podržava ideju koja je krajnje racionalna sa aspekta zaštite svojinskih prava i sa makro ekonomske stabilnosti, a to je činjenica da je ministarstvo finansija možda po prvi put u istoriji stalo na stanovište da je supstitucija jedan od vidova obeštećenja potpuno prihvatljiva i da je treba razraditi. U budžetu za narednu godinu nisu predviđena sredstva za restituciju što znači da se država nije zadužila i da građani sami sebi neće isplaćivati ono što im je nacionalizacijom oduzeto. Očekujemo da će se Zakon o restituciji izmeniti, odnosno da će se u njemu naći supstitucija kao treća grana restitucije, kaže Antić.

,,Supstitucija se već faktički sprovodi kod komasiranog poljoprivrednog zemljišta i u restituciji imovine crkvenih i verskih zajednica. Ono što je najvažnije od svega je da materijala za supstituciju ima, u pitanju su nepregledne površine preko milion hektara šumskog zemljišta u državnoj svojini, 700 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta i obradivog 10 hiljada hektara u svim lokalnim samoupravama. Gradska zemljišta u državnoj svojini se potražuju daleko manje”, navodi Antić.

Prema njegovim rečima sledeći korak je na Ministarstvu pravde u čijem je nadležnosti izmena zakona.

,,Devedesetih godina je vraćeno preko 150 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, vraeno je 50 hiljada crkvama i verskim zajednicama koa i 28 hiljada hektara građanima. Poljoprivredno zemljište je tri do četiri puta više potraživano, ali imamo i preko 900 vraćenih stanova i 7.000 poslovnog prostora, zgrada i objekata i to sve govori da restitucija u naturi može da se sprovede ali bi trebalo da bude mnogo brže”, kaže Antić.

Izvor:Glas zapadne Srbije
 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info