ravago

Suša već zaboravljena, obesparen seljak ne može da seje

Suša već zaboravljena, obesparen seljak ne može da seje

Kišne i hladnije dane političari su iskoristili da iz fokusa javnosti izmeste ovogodišnju katastrofalnu sušu, dok se o pomoći seljacima u zasnivanju nove proizvodnje sve ređe govori

Podsetimo, žega je trajala od sredine juna do kraja prve dekada septembra. Unutar tri letnja meseca bilo je nekoliko - po sedam, osam dana dugih toplotnih talasa, kada je maksimalna dnevna temperatura premašivala 34 stepena; što je još gore, noćna temperatura nije padala ispod 20 stepeni.

Samo u pojedinim mestima bilo je nešto malo kiše, i u tim regionima rod je uočljivo bolji, na nivou osrednjeg.

Podbačaj roda veći nego što se planiralo

Do pre mesec dana o razmerama suše više se procenjivalo na osnovu prvih požnjevenih parcela, dok se sada raspolaže znatno preciznijim podacima. Prinosi su podbacili više nego što se pretpostavljalo, posebno u Banatu i na severoistoku Bačke.

Ipak, kada je sredinom septembra zakišilo i zahladnelo, vlast je učinila sve da temu suše potisne sa prvih stranica štampe i javnost je ostala bez kompletnih podataka o razmerama prave elementarne katastrofe. Kada je reč o Vojvodini, prosečan rod kukuruza teško da će premašiti 3,5, soje 1,2, a suncokreta 1,7 tona

Podbacila je i šećerna repa, pa tamo gde je rađalo preko osamdeset, ove jeseni neće biti više od 55 tona. Generalno za celu Srbiju podbačaj u rodu je kod kukuruza preko 50 odsto u odnosu na višegodišnji prosek, kod soje i dve trećine, kod suncokreta i repe prinos je trećinu niži.

Ignorisanje agrokompleksa

Neskloni da se angažuju oko zahtevnog posla kakav je revitalizacija posrnulog agrokompleksa, pogotovo još u sezoni kada treba izdržati i posledice intezivne i dugotrajne suše, političari često podsećaju da je izuzetno toplo bilo i pre pet godina, pa nisu bile preduzete ozbiljnije mere pomoći seljacima.

Tačno je da su i tadašnje vlasti imale običaj ignorisati poteškoće u agraru. Ali, dve sušne sezone, 2012. i 2017. godine, teško je uopšte porediti.

Dve neuporedive suše

Situacije na agrarnom tržištu su gotovo dijametralno različite. Tako je početkom oktobra 2012. godine cena pšenice, bez PDV, bila 27 dinara, koliko je iznosio i kilogram kukuruza. Danas je pšenica 18, kukuruz 16 dinara.

Za kilo soje seljaci su pre pet godina dobijali 67, danas jedva 49 dinara. Najveća je razlika u prihodu od prodaje suncokreta, 56 naspram 36 dinara za kilo.

Cene se formiraju pod uticajem cena sa svetskih, posebno evropskih berzi, a razlike u odnosu na pre pet godina su posledica činjenice da je ove sezone suša mnogo više zahvatila evropski jugoistok nego druge krajeve Starog kontinenta. Pri tome, litar dizel goriva je koštao 114 dinara, 22 odsto ispod današnje cene.

Dakle, i ovo malo ovogodišnjeg roda ratari će prodati za siću. Izvesno je da novaca za jesenje radove neće biti dovoljno, a veliki broj, pogotovo u Banatu, neće moći platiti ni poreze, ni doprinose. Teško da će biti i za preživljavanje.

Pšenica neisplativa

Srbija je, naročito Vojvodina, izrazito agrarna zemlja, više nego što bi bilo optimalno. No, iz sopstvene kože se ne može i izlaz iz situacije u kojoj se našlo preko 780.000 domaćinstava, čiji je jedini prihod od poljoprivrede, je tehnološko usavršavanja agrara i razvoj prehrambene industrije.

Prethodno, pak, valja i paorima izmiriti obaveze prema državi. A teško da će moći ukoliko država za ovu, ekstremno sušnu sezonu ne prepolovi iznose, u nekim slučajevima i svede na simboličnih deset odsto.

Loša poljoprivedna godina je dodatno podstakla rasprave o strukturi setve na vojvođanskim njivama. Usled niskih cena pšenice u dužem periodu, seljaci sve manje seju osnovni prehrambeni usev, tvrdeći da nemaju zaradu, već ga seju samo radi očuvanja plodoreda.

Jesenas jedva da je zasejano 180.000 hektara, mada se dugo smatralo da je neophodni minimum 280.000. Nekada se sejala i na preko pola miliona hektara. Zamenili su njive sa sojom, do pre tri decenije nepoznate ovdašnjim paorima, a i oranice pod suncokretom i kukuruzom.

Šta sejati

Međutim, ove godine je podbacio rod upravo tamo gde se očekivalo najviše, na kukuruzu, soji i suncokretu, jarim usevima koji se seju na proleće. Stručnjaci ukazuju na potrebu da se pri obradi zemljišta mora više koristiti stajsko đubrivo, sejati sorte kraćeg vegatacionog perioda.

Iz preporuka, jasno je da stočarstvu treba pokloniti više pažnje, dok bi voćarstvo i segmenti povrtarstva morali doći u prvi plan. Ali, za razmah ovih zahtevnijih useva neophodno je razviti prerađivački industriju.

Što se ratarstva tiče, sve su češća mišljenja da se seljaci previše oslanjaju na prolećnu setvu. Razmatra se povratak na ozime useve čiji rod dospeva pre letnjih, sve izraženijih i izrazitijih suša.

Stoga ne čudi da poslednjih godina uljana repica postaje hit, a nakon ovogodišnje suše, mnogi razmišljaju o sejanju pšenice na većim, mada ne i negdašnjim površinama.

Obaveze države

Sve češće suše, šest u poslednjih sedamnaest godina, iznuđuju brojne promene u svim sferama poljoprivrede, uostalom i u drugiom delatnostima, pa i u svakodnevnici. Reč je o ozbiljnom pitanju koje se mora otvoriti.

Međutim, seljaci, slušajući i savete stručnjaka, moraju zasnovati novu proizvodnu godinu, ali neće moći ukoliko država ne preuzme svoj deo obaveze iskrslih nakon katastrofalne suše.

(Živan Lazić, 021.rs)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine