ravago veliki

Uvoz hrane enormno raste, suficit manji 154 miliona dolara

Uvoz hrane enormno raste, suficit manji 154 miliona dolara

VOJISLAV STANKOVIĆ: Rezultati poljoprivrede Srbije u spoljnotrgovinskoj razmeni u periodu januar – maj 2018. godine

U bilansu razmene poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije s inostranstvom u periodu januar – maj  2018. godine ostvarena je vrednost izvoza od 1.312,3 miliona USD, što predstavlja rast od izuzetno skromnih 2% u odnosu na ostvarene  rezultate u periodu januar-maj 2017. godine, sa učešćem u ukupnom robnom izvozu od 16,5%. Istovremeno, vrednost uvoza u visini od 845,4 miliona USD je za 26,3% veća od ostvarenog u periodu januar-maj 2017. godine, sa učešćem u ukupnom  robnom  uvozu od 8%. Suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda u periodu januar-maj 2018. godine, beleži značajan pad od 24,8%, odnosno 153,9 miliona USD, u odnosu na posmatrani period i iznosi 466,9 miliona USD, sa stopom pokrivenosti uvoza izvozom od  155,2%.

Posmatrano po odsecima SMTK, u izvozu dominiraju robne grupe: voće i povrće, sa ostvarenim izvozom u vrednosti od 346,8  miliona USD, i sa učešćem od 4,3% u ukupnom robnom izvozu i žita i proizvodi na bazi žita, u vrednosti od 262,9  miliona USD, sa učešćem od 3,3% u ukupnom robnom izvozu i ostvarenim suficitom od 221,8 miliona USD.

Po ostvarenoj vrednosti u uvozu najzastupljeniji su odseci: voće i povrće sa vrednošću uvoza od 175,8 miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 1,7% i sa suficitom u razmeni od 171,8 miliona USD, kao i kafa, čaj kakao i začini u vrednosti od 85,7miliona USD, sa učešćem u ukupnom uvozu od 0,8%.

Prema ostvarenoj dinamici rasta izvoza u periodu januar-maj 2018. godine dominiraju odseci: mleko i prerađevine od mleka sa nominalnim izvozom od 52,3 miliona USD i rastom od 46% i žive životinje sa izvozom od 25 miliona USD i rastom od 31% i razni proizvodi za ishranu u vrednosti od 75,4 miliona USD i rastom od 37,4%.

Na uvoznoj strani najveću dinamiku rasta imaju odseci: žive životinje uvozom od 15, 8 miliona USD i rastom od 183,4%,  stočna hrana sa ostvarenim uvozom od 55,1 miliona USD i ostvarenim rastom od 150,6%, žive životinje sa uvozom u vrednosti od 27,7 miliona USD i rastom od 228,8%, mlečni proizvodi i jaja  sa uvozom od 36,5 miliona USD i rastom od 38,7%, meso i prerađevine od mesa u vrednosti od 67,9 miliona USD i rastom od 36,7% i duvan i prerađevine, u vrednosti od 94,8 miliona USD i rastom od 25,5%.

 Najznačajniji proizvodi agrarnog porekla u izvozu tokom perioda januar-maj 2018. godine su: malina smrznuta u vrednosti od 108  miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 94 miliona USD, kukuruz merkantilni u vrednosti od 86 miliona USD, pšenica merkantilna u vrednosti od 62 miliona USD, jabuke sveže u vrednosti od 58 miliona USD, i ostali prehrambeni proizvodi u vrednosti od 41 miliona. Detaljnije u priloženom grafikonu.

Na uvoznoj strani, među agrarnim proizvodima dominiraju ostali proizvodi za ishranu u vrednosti od 40 miliona  USD, meso svinjsko zamrznuto u vrednosti od 37 miliona USD, banane sveže u vrednosti od 5 miliona USD, kafa sirova u vrednosti od 24 miliona USD, uljane pogače od soje u vrednosti od 24 miliona USD, cigarete od duvana u vrednosti od 22 miliona USD, i prerađevine od duvana, esencije u vrednosti od 18 miliona USD. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Posmatrano po regionima Srbije, najveće učešće u izvozu poljoprivrede i prehrambene industrije Srbije u periodu januar-maj 2018. godini  imao je region Vojvodine (29%), sledi Beogradski region (28%), region Šumadije i Zapadne Srbije (27%), region Južne i Istočne Srbije (16%).

Najveće učešće u uvozu Srbije imao je Beogradski region (44%), slede regioni Vojvodine (35%), region Šumadije i Zapadne Srbije (11%), region Južne i Istočne Srbije (10%).

Izvoz i uvoz po regionima dat je prema sedištu vlasnika robe u momentu prihvatanja carinske deklaracije. To znači da vlasnici robe, po carinskom zakonu, mogu biti proizvođači, korisnici, izvoznici ili uvoznici robe. Ovu činjenicu treba imati u vidu prilikom tumačenja podataka po regionima.

  •  Poljoprivreda postaje sve vise zavisna od uvoza kapitala.Neoliberalan pristup i politika precenjenog kursa gušiti domaću proizvodnju i dovodii do eksplozije uvoza i topljenja suficita u spoljnoj trgovini. Domaći faktori razvoja ostaju umrtvljeni i blokirani. Sve to destimuliše održivu proizvodnju, posebno izvozno-orijentisanih poljoprivrednih proizvoda: bobičastog voća (maline i kupine), stočarskih proizvoda (goveđeg mesa, mleka i prerađevina od mleka, kukuruza, pšenice, vina i ostalih proizvoda. Potrebno je pod hitno razraditi kompletnu reformu privrednog i finansijskog sistema, uz potpuno drugačiji model razvoja u odnosu na postojeći. Srbiji je potrebna nova razvojna strategija i istinski društveni preporod. Politika neoliberalnog kapitalizma bez pratećih mera agrarne politike nanosi ogromnu štetu srpskoj poljoprivredi to je glavni uzrok brojnih vroma nepovoljnih ekonomskih, socijalnih i demografskih procesa koji se odvijaju.

Glavni problemi sa kojima se poljoprivreda Srbije suočava su posledica ograničenja nastalih u uslovima centralnog planiranja, teškoća u razvoju u proteklih dvadesetak godina i teškoća u prilagođavanju tržišnoj ekonomiji.

Budući da je poljoprivreda opterećena posledicama centralno planske privrede, posebno u delu vlasničkih odnosa i korišćenja zemljišta, potrebna je politika koja će doprineti povećanju produktivnosti, prestruktuiranju proizvodnje, uz značajne investicije, što podrazumeva izgradnju novih tržišnih mrhanizama, efikasnog tržišta zemljišta, kredita i inputa.

Nedostatak jasnih vizija u sektoru poljoprivrede uslovljava poljoprivrednu politiku nasleđenu iz prethodnog perioda, što ne doprinosi značajnijim strukturalnim promenama. U praksi sve se svodi na ambijentalni pristup i na njemu sve počinje i  sve se završava. Kreatori agrarne politike sa pohvalom govore da su obezbedili liberalaniji pristup na pojedinim inostranim tržištima koje imaju do milijardu potencijalnih potrošača, a Srbija se istovremeno suočava sa enormno velikim smanjenjem svoje proizvodnje (u pojedinim godinama i do 20%).    

Promene u poljoprivrednoj politici treba da se ogledaju u preusmeravanju sredstava, od direktne podrške tržištu (subvencijama cena poljoprivrednih proizvoda) ka investicionoj podršci i podršci ruralnom razvoju. Takođe, potrebne su i promene u pravcu orijentacije budžetskih sredstava sa velikih poljoprivrednih subjekata sa različitom vlasničkom strukturom, ka porodičnom komercijalnom gazdinstvu. Cilj takvih promena je u povećanju konkurentnosti.

Agrarni budžet je izuzetno skroman jer predstavlja nešto ispod 5% nacionalnog budžeta. Sa tako skromnim sredstvima nastoji se da se unapredi domaća proizvodnja, poveća konkurentnost na domaćem i stranom tržištu, izgrade institucije neophodne za funkcionisanje osnovnih subjekata poljoprivrede i uspostavi kompatibilnost domaće proizvodnje i prerade sa standardima EU. Istovremeno od samih proizvođača se zahteva da raspolažu sa preduzetničkim sposobnostima što je izuzetno veoma redak slučaj. Finansiranje poljoprivrede sredstvima agrarnog budžeta vrši se na dva načina:

  • prvi predstavljaju proizvodno orijentisane subvencije koje su usmerene na određene biljne kulture ili vrstu stoke, i

  • drugi, neproizvodne subvencije koje se odnose na  podsticanje poljoprivredne proizvodnje u celini.

U narednom periodu pored rada na dogradnji i harmonizaciji poljoprivredne politike, kreatori poljoprivredne politike moraju značajnije stimulisati neposredne proizvođače radi postizanja sukcesivno više godina održivog rasta poljoprivredne proizvodnje kao osnovnog preduslova dobrih rezultata u spoljnotrgovinskoj razmeni. Održivim rastom svoje proizvodnje u specifičnim tržišnim uslovima poljoprivreda Srbije može imati značajan doprinos na stabilizaciji ukupnih privrednih tokova. Zbog toga potrebno je definisati razvojne prioritete zasnovane na strategiji izvoza. Za povećanje izvoza na kratak rok treba koristiti i afirmisati na međunarodnom tržištu komparativne prednosti zemlje u proizvodnji biološki ispravne-zdrave hrane visokog kvaliteta sa geografskim poreklom proizvedene na tradicionalan način, posebno ranog voća (bobičastog voća) i povrća,  prerađevina od kontinentalnog voća (sokova i džemova), mesa i prerađevina, alkoholnih pića (vina i voćnih rakija), soje, suncokreta, biljnih masti i ulja, šećera, lekovitog bilje sa plantažno zasnovanoj proizvodnji, kao i smaniklog lekovitog  bilje uz očuvanje postoječeg biodiverziteta, i uz ekstrakciju esencijalnih ulja, zatim krmnog bilja i hrane za životinje, i drugih proizvoda. Organska poljoprivredna proizvodnja treba  u  izvoznoj ponudi da ima poseban tretman.

Posebno je potrebno definisati operativne strategije na nivou roba ili robnih grupa, kako bi se u većem stepenu iskoristio povoljan preferencijalni status koji ima poljoprivreda na tržištu EU  u cilju dinamiziranja izvoza i dobijanja većih proizvodnih i izvoznih kvota neposredno u fazi pregovora pri pristupanju EU.

Vojislav Stanković

 

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Poljoprivreda info
Poljosfera