delta

Epidemija afričke svinjske groznice pali alarm u Evropi

Epidemija afričke svinjske groznice pali alarm u Evropi

U novembru se ASF pojavila oko Varšave, povećavajući alarmantno stanje u obližnjim zemljama koje se bave uzgojem svinja, kao što su Nemačka i Danska

Kada je u julu 2013. godine Litvanija počela da utvrđuje granicu sa Belorusijom, strah nije bio od vojnika ili tenkova, već od potpuno drugačije vrste invazije: afričke svinjske groznice (African swine fever - ASF), ozloglašene virusne bolesti koja ubija i domaće i divlje svinje, piše Science. Litvanski graničari prskali su kamione dezinfekcionim materijalom, biolozi su eksperimentisali sa sredstvima za odbijanje životinja i ograđivanjem, a zvaničnici su odredili zonu za nadgledanje široku 20 kilometara.

Sve to ipak nije bilo od koristi. U januaru 2014. godine, dva mrtva vepra pronađena su na litvanskoj strani granice i testirana su pozitivno za ASF, što je obeležilo prvu pojavu ove bolesti u Evropskoj uniji u poslednjih nekoliko decenija. Od tada se nastavila kretati prema zapadu, paleći alarme Evropske unije na najglasniji vid uzbune.

ASF je zahvatila tri baltičke zemlje i najistočniji deo Poljske, a letos se iznenada pojavila u divljim svinjama u Češkoj. U novembru se takođe pojavila oko Varšave, povećavajući alarmantno stanje u obližnjim zemljama koje se bave uzgojem svinja, kao što su Nemačka i Danska. U Danskoj je, na primer, izvoz svinjskog mesa prošle godine iznosio 4,8 milijardi dolara, što je 19 odsto danskog izvoza hrane i poljoprivrednih proizvoda.

Ova pretnja tera istraživače da se pomuče pokušavajući da otkriju kako se ASF širi - zagonetka je komplikovana ulogom divlje svinje - i udvostručava napore da se razvije vakcina. Ekonomski ulozi su visoki - čak i jedan jedini slučaj ASF u divljoj svinji može da dovede do toga da druge zemlje zabrane uvoz svinjskog mesa.

Trenutna epidemija je nastala u gradu Poti, gruzijskoj luci na Crnom moru. Virus koji odgovara virusu iz jugoistočne Afrike pojavio se tamo 2007. godine, a navodno je donet sa otpadom koji je odbačen sa broda. Brzo se proširio širom Gruzije i susednih zemalja, a nakon ulaska u Rusiju virus je velike udaljenosti prešao u isporukama vojne hrane i tako stigao do Ukrajine i Belorusije.

Posledice su bile dramatične. U Estoniji je 2015. godine zaklano 22.000 svinja, cene svinjskog mesa su doživele krah, više od trećine svinjskih farmi napustilo je posao, a skoro sve domaće farme sa dvorišnim uzgojem su odustale od svinja.

Prisustvo virusa u divljim svinjama komplikuje borbu. Izmet, urin ili nazalni sekret iz bolesnog vepra kontaminiraju tlo ili biljni materijal koji, na primer, šetači pasa ili gljivari mogu doneti iz šume, dok lovci koji ubijaju zaraženu životinju predstavljaju još veći rizik, jer je krv veoma zarazna.

Kako se tačno bolest širi među divljim svinjama još uvek ostaje misterija, ali bi svakako najsigurniji način da se pobedi ASF u divljim svinjama bila vakcina upakovana u mamac.

Veterinarske vlasti i trgovinske grupe u Danskoj i Nemačkoj konstantno podsećaju poljoprivrednike i lovce da održavaju biosigurnost na što je moguće većem nivou.

Kamioni za prevoz životinja u virusom pogođenim zemljama se dezinfikuju pre nego što uđu u Dansku, a Nemačka i nekoliko drugih zemalja koje su u riziku testiraju svaku divlju svinju koja se pronađe mrtva.

B. Džinić

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info