ravago

Ilegalni pesticidi svake godine oštete EU za 1,3 milijardu evra

Ilegalni pesticidi svake godine oštete EU za 1,3 milijardu evra

Oko polovina hrane koju Evropljani jedu sadrži tragove pesticida. Ipak, to su u većini slučajeva toliko male količine, da nisu štetne po čoveka

Skandal sa jajima zatrovanim fipronilom upalio je brojne alarme u Nemačkoj i Evropi. Kako se ta zabranjena supstanca uopšte našla na našem trpezarijskom stolu? I kako uopšte sprečiti takve po zdravlje opasne skandale?

Vesti o jajima kontaminiranim otrovnim insekticidima uznemirila su potrošače. Mnogi se sada pitaju koliko otrovnih hemikalija u stvari dospeva u našu hranu.

Prema navodima Evropske agencije za bezbednost hrane (EFSA), oko polovina hrane koju Evropljani jedu sadrži tragove pesticida. Ipak, to su u većini slučajeva toliko male količine, da nisu štetne po čoveka. Većina tih supstanci je bezbojna i nema nikakav miris i zato potrošači teško mogu da prepoznaju da li neki proizvod, odnosno hrana, sadrži materije koje su štetne po zdravlje.

Zbog toga i postoje kontrole. Ali ustanove koje su za to zadužene često ne stižu da budu toliko brze kao industrijska poljoprivredna proizvodnja. Povrh svega, kontrola svih karika u lancu proizvodnje i prodaje veoma je komplikovana. Zbog toga javnost za problem sazna samo onda kada se u nekoj hrani pronađe otrovna materija. Pa i tada je teško utvrditi koliko zagađenih prehrambenih proizvoda je prethodno neotkriveno dospelo u prodaju? Prema navodima stručnjaka, postoji samo jedno rešenje: stroža regulacija i kontrola.

Otrov može da dospe u hranu bilo kada

Iako su pesticidi pronađeni u polovini prehrambenih proizvoda u Evropi, manje od tri odsto testiranih proizvoda prešlo je dozvoljene granične vrednosti koje važe u Evropskoj uniji. Međutim, sedam procenata uvoznih prehrambenih proizvoda sadrži pesticide iznad dozvoljenog nivoa.

Takođe, nije reč samo o pesticidima. I druge otrovne supstance – poput dioksina, kancerogenog jedinjenja koje nastaje tokom nečistog sagorevanja, ili alfatoksina koji stvaraju bakterije – takođe se mogu naći u hrani, i to na najrazličitije načine. Kako navodi Nemačka služba za zaštitu potrošača i bezbednost hrane, moglo bi, na primer, da se dogodi da prehrambeni proizvođači ne ispunjavaju higijenske standarde, da se inače dozvoljeni lekovi za životinje pogrešno primenjuju, pa čak i da se ilegalne supstance zloupotrebljavaju.

„Otrovne supstance mogu da dospeju u hranu bilo kada tokom procesa proizvodnje“, podseća Brita Šauc iz berlinske Centrale za zaštitu potrošača. „Zabranjene supstance mogu i svesno da se umešaju u našu hranu, na primer kako bi proizvodi bolje izgledali.“ Insekticid fipronil u Holandiji je izgleda korišćen za čišćenje kokošaka od vašaka. Ali to sredstvo je za životinje iz prehrambenog lanca zabranjeno.

Regulisati rizike

Pesticidi su jedan od najčešćih uzroka trovanja u zemljama s nižim i srednjim primanjima, navodi Svetska zdravstvena organizacija (STO). Te susptance razvijaju se za ubijanje štetočina i zbog toga su toliko otrovne. To je osnovni razlog zbog kojeg bi trebalo da postoji stroža regulativa.

Evropska unija je za čoveka i životinju zabranila visokootrovne pesticide, kao što su na primer po pčele štetni neonicotinoidi, ali i one supstance koje se sporo razgrađuju u prirodi. Osim toga, EU je odredila granične vrednosti za pesticide u hrani i vodi. Ali, pored ljudskog nemara i par slučajeva namerne zloupotrebe, raste broj ilegalnih i lažiranih pesticida koje kriminalne bande prokrijumčare u EU.

Prema navodima Kancelarije Evropske unije za intelektualno vlasništvo (EUIPO), ta ilegalna trgovina svake godine ošteti 28 zemalja-članica godine za oko 1,3 milijarde evra.

Grčke vlasti su, recimo, nedavno pronašle više od 700 kilograma ilegalnih pesticida, što je trebalo da bude prokrijumčarene preko Turske u EU. Ipak, vlasti su slabo opremljene kada je reč o takvim kontrolama, kaže Kristijane Huksdorf, ekspertkinja za pesticide pri organizaciji „Grinpis“ (Greenpeace). „Skandali će se uvek iznova pojavljivati, sve dok se hrana bude proizvodila u tolikim količinama i dok bude suviše malo sredstava koja se koriste za kontrolu kvaliteta“, kaže Huksdorfova za DW.

Za čim u stvari tragamo?

U godišnjim kontrolama Evropske unije stručnjaci testiraju određeni broj prehrambenih proizvoda na tragove 770 pesticida. Te analize naknadno u mnogim slučajevima dovedu do pojačanih kontrola. Nacionalne ustanove takođe u redovnim razmacima kontrolišu prehrambene proizvode. Osim toga, svaki proizvod prolazi neku vrstu kontrole bezbednosti pre nego što završi na polici supermarketa, objašnjava Šaucova.

Međutim, stručnjaci mogu da pronađu samo one supstance koje traže. „One koje nisu na spisku, ostaju neotkrivene“, kaže Huksdorfova iz „Grinpisa“. U skandalu sa jajima kontaminiranim fipronilom, još uvek je nejasno odakle su ustanove dobile tu informaciju. Zato je, prema rečima Kristijan Huksdorf, itekako moguće da smo već duže jeli kontaminirana jaja. A to nas vraća nazad do zastrašujuće pomisli na to koliko kontaminirane hrane u stvari ostane neotkriveno i na kraju završi – u našim želucima.

Brita Šauc iz Berlina poručuje, međutim, da ne bi trebalo paničiti. Ona navodi da se prehrambeni proizvodi u Evropi kontrolišu veoma strogo i da trovanja ostaju izuzetak.

U Nemačkoj se na jednoj internet-platformi koja se stalno aktuelizuje, objavljuje koji proizvodi su povučeni iz prodaje i za koje postoje upozorenja. U idealnom slučaju, kontaminirana hrana ne bi trebalo ni da stigne do potrošača. „Važno je sprovoditi više kontrola, pre nego što proizvodi dospeju u prodavnicu kako bi se smanjile razmere posledica“, poručuje Šaucova. Ona dodaje da je važno pre svega uvesti brze sisteme za rano alarmiranje koji bi upozorenja izdali u čitavoj Evropskoj uniji, kao i da je potrebno korektno označavanje i praćenje proizvoda koji, recimo, eventualno sadrže kontaminirana jaja.

(Dojče vele)

 

Poslednja izmena
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info