ravago

INTERVJU: EVROPSKI KOMESAR ZA POLJOPRIVREDU I RURALNI RAZVOJ FIL HOGAN

foto:ec.europa.eu
foto:ec.europa.eu

Nema mestu strahu od EU i prodaje zemlje strancima

U ekskluzivnom intervjuu za Agrosmart evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj Fil Hogan ukazuje na to da će srpske vlasti moći da regulišu uslove za prodaju zemljišta građanima EU ako su oni jednaki i za njih i za domaće kupce; izražava nadu da će IPARD krenuti početkom 2018. godine i govori o problemima i modernizaciji Zajedničke poljoprivredne politike 

-Pitanje prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima tradicionalno je osetljivo, ali se ne treba bezrazložno plašiti njegovog uticaja. Najpre ću razjasniti to da Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) ne otvara vrata za kupovinu zemljišta građanima EU bez ikakvih ograničenja. SSP jednostavno zahteva da 1. septembra 2017. neće biti diskriminacije između građana Srbije i EU dok kupuju nekretninu, uključujući i poljoprivredno zemljište: srpske vlasti i dalje mogu da regulišu uslove kupovine zemljišta, pod pretpostavkom da se ti uslovi jednako primenjuju, istakao je u intervjuu za Agrosmart evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan (Phil Hogan) osvrćući se na primenu sporazuma sa EU po kojem će za dva meseca njeni građani moći da kupuju oranice u Srbiji.

*Nadležni u našoj zemlji poručuju da će naći rešenje da se zaštiti državni interes? Da li mislite da su izmena SSP-a u delu koji se odnosi na poljoprivredno zemljište ili uvođenje moratorijuma na prodaju zemljišta u Srbiji realne opcije?

-Važno je podsetiti na to da nakon prethodnih proširenja progresivna liberalizacija kupovine zemljišta nije dovela do značajnih talasa sticanja ili kupovine zemljišta od strane stranaca u novim zemljama članicama. Zapravo, državljani EU ili kompanije već mogu kupiti zemljište preko kompanije registrovane u Srbiji: do sada se to desilo samo u ograničenom obimu. Na kraju, kao i u svim sektorima privrede, strane investicije ne treba posmatrati sumnjičavo: oni mogu doneti novu tehnologiju i znanje i doprineti poboljšanju konkurentnosti poljoprivrede u Srbiji. Zbog toga ne smatram da je neophodno razmišljati o promeni uslova SSP-a u tom pogledu.

*Srbija još uvek ne koristi IPARD program. Iako kao zemlja kandidat za članstvo u EU ima pravo na taj pretpristupni instrument finansijske pomoći, još uvek nije otklonila sve administrativne prepreke za njegovo sprovođenje. Kakve, po Vašoj oceni, to ostavlja posledice po poljoprivrednike i stanovnike ruralnih područja u Srbiji?

Blisko smo i intenzivno sarađivali sa srpskim vlastima od 2014. godine kako bismo pomogli administraciji da prevaziđe vanredne prepreke u implementaciji IPARD-a. Postigli smo zaista ozbiljan napredak i, iz našeg ugla gledanja, srpske vlasti su posvećene i na pravom su putu da završe sav pripremni posao.

Međutim, važno je shvatiti da se administracije ne reformišu preko noći i potrebno je vreme za promenu navika i načina rada. Ponekad promena administracije znači promenu čitave kulture o tome kako se stvari rade, kako u javnom, tako i u privatnom sektoru. Uspostavljanje sistema upravljanja i kontrole za rukovanje fondovima EU u poljoprivredi zahteva od države značajna ulaganja, i za to je potrebno vreme.

Ali, naporan rad će se isplatiti: nagrada će biti uspešan protok sredstava EU koja su potrebna za poljoprivrednike i stanovnike ruralnih delova Srbije. Novac je namenjen da pomogne ruralnom razvoju u Srbiji i zadržaće tu namenu - ali ne možemo više da trošimo vreme na dovršavanje odgovarajućeg sistema implementacije kako bismo osigurali da se sredstva konačno investiraju tamo gde su i potrebna.

*Kada se očekuje ponovni dolazak revizora Evropske komisije u Beograd kako bi se utvrdilo dokle je Srbija stigla u uspostavljanju sistema neophodnog za početak realizacije IPARD-a i eventualno započelo sa realizacijom?

Vremenski deo rasporeda nije u našim rukama, to zavisi od srpskih vlasti. U stalnom smo razgovoru sa našim kolegama u srpskoj administraciji i skoro svakodnevno im pružamo smernice, i izgleda da se iskreno trude da se sistem pokrene.

Međutim, još uvek postoji niz otvorenih pitanja koja treba rešiti pre nego što se naši revizori mogu vratiti u vašu zemlju. Za rešavanje nekih od ovih problema potrebno je više vremena. Jedan primer je obnavljanje zgrade za smeštaj agencije IPARD. Koliko smo upoznati, renoviranje i rekonstrukcija su već počeli, ali neće biti završeni do sredine avgusta. Naši revizori se ne mogu vratiti u zemlju ako osoblje agencije nema odgovarajuće kancelarije. Srpski organi procenjuju da će svi pripremni radovi biti završeni u jesen ove godine. Zatim, nakon što dobijemo sve potrebne dokumente, naši revizori će biti u mogućnosti da planiraju svoj rad. Ako sve bude dobro, nadamo se da će implementacija programa moći početi početkom 2018. godine.

*Kako ocenjujete poziciju Srbije u procesu pregovora o pridruživanju EU kada je o poljoprivredi reč i koja je Vaša poruka i preporuka vlastima i administraciji u Srbiji - šta bi mogli da unaprede u pregovaračkom procesu, u korist poljoprivrednika u našoj zemlji?

Poljoprivreda je veoma važan stub srpske privrede u smislu doprinosa BDP-u zemlje (devet odsto), kao i zaposlenosti (20 odsto). Trgovina između Srbije i EU u poljoprivrednim proizvodima, i primarnim i obrađenim, se više nego udvostručila na preko dve milijarde evra od zaključka Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP) u 2008. godini. Ovome je pomogao nerecipročni pristup bez carinskih tarifa koji je EU odobrila Srbiji. Od stupanja Sporazuma na snagu, Srbija je dosledno imala pozitivan trgovinski bilans, koji je tek u poslednjih nekoliko godina nastavio da se poboljšava.

Uprkos tome, sektor ima niz izazova. Srbija treba više pažnje da posveti razvoju snažnog sektora za preradu hrane. Vlasti bi takođe trebalo da reše regionalne i strukturne neravnoteže u pogledu distribucije i efikasnosti poljoprivrednih gazdinstava. Usitnjenost zemljišta i niska prosečna veličina gazdinstava još uvek predstavljaju izazov za konkurentnost sektora. Takođe bih dodao da potencijal za navodnjavanje zemlje nije dovoljno iskorišćen.

Jedan od načina da se efikasno nastavi jeste da srpske vlasti pažljivo prate promene u poljoprivredi EU i politike sigurnosti hrane. EU u svakom slučaju pomaže Srbiji u tom pogledu u obliku TAIEX programa, pružajući tehničku pomoć u nizu sektora, uključujući naravno i poljoprivredu.

*Ima li, po Vama, mesta za bojazan poljoprivrednika u Srbiji da će, s obzirom na to da je trgovina sa zemljama EU liberalizovana, proizvodi iz EU preplaviti srpsko tržište i ugroziti domaće proizvođače?

Prema mom mišljenju, poljoprivrednici u Srbiji ne bi trebalo da se plaše dalje liberalizacije trgovine između Srbije i EU. U tom smislu bih želeo da napomenem da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju između dve strane asimetričan: EU je liberalizovala trgovinu skoro svim proizvodima sa vrlo malo izuzetaka (junetina, riba, šećer, vino) dok je srpsko tržište i dalje pod zaštitom u obliku tarifa.

U budućnosti, i u skladu sa rasporedom datim u SSP-u, nastaviće se dalja liberalizacija, ali srpski farmeri ne bi trebalo da se plaše da će tržište biti preplavljeno proizvodima EU koji bi ugrozili lokalnu proizvodnju. Srpski poljoprivredni sektor pokazuje priličnu otpornost i zdravlje i u velikoj meri je usmeren na izvoz. Takođe treba napomenuti da u područjima koja su već liberalizovana, srpsko tržište nije bilo poplavljeno proizvodima EU.

Značajan pozitivan trgovinski bilans poljoprivrednih proizvoda sa EU je jasan znak snage srpskog poljoprivrednog sektora. Ovaj pozitivan trgovinski bilans značajno se povećao u poslednje dve godine, uprkos rasporedu liberalizacije predviđenom u SSP-u. U 2016. godini, pozitivan trgovinski bilans Srbije sa EU za osnovne poljoprivredne proizvode iznosio je preko 440 miliona evra, 12 odsto više nego u 2015. godini.

*Zbog čega je pokrenuta modernizacija Zajedničke poljoprivredne politike EU (Common Agricultural Policy - CAP) i kakva su Vaša očekivanja od tog procesa?

CAP je živa politika i uvek je bila takva. Postoji još otkako je začeta i sama Evropska unija, i naravno da se menjala i prilagođavala mnogo puta tokom prethodnih 55 godina kako se i svet oko nje menjao. Jedna od glavnih kritika ove politike, pored svih prednosti koje ima, je ta da može biti strašno komplikovana za razumevanje, i zaista sadrži mnogo oblasti u okviru kojih su stvari različito urađene od države do države u zavisnosti od okolnosti u svakoj od njih. To je neophodno jer poljoprivreda nije svuda ista i potrebna nam je politika koja može da se prilagodi svakoj situaciji, ali ne mora da bude komplikovana da bi bila fleksibilna.

Zbog toga sam se konsultovao sa svima koji su uključeni u poljoprivredu i zemljoradnički život kako bih dobio što više raznih pogleda o tome šta sve možemo učiniti da CAP što lakše i efikasnije odgovori na trenutne izazove sa kojima se suočavamo. Nije stvar samo u tome da plaćate poljoprivrednike da proizvode više, da ih veštački držite u poslu, kako je to često viđeno u prošlosti.

CAP je daleko više fokusiran na tržište, sa boljim pogledom na potrebe seoskih zajednica i obavezom EU da se uhvati u koštac sa klimatskim promenama i unapredi održive razvoje. Stara se o tome da evropski poljoprivrednici proizvode hranu vrhunskog kvaliteta u dovoljnim količinama za sve, dok pristojan životni standard njih i njihovih porodica ostaje jedan od naših najvažnijih ciljeva - proces modernizacije i pojednostavljenja radi upravo na tome u trenutnom ekonomskom i političkom okruženju.

*Koji su po Vašoj oceni trenutno najveći problemi sa kojima se suočavaju poljoprivrednici u EU i šta se preduzima kako bi se rešili?

Već sam spomenuo nekoliko njih - u današnje vreme očekujemo da poljoprivrednici budu čuvari sela i seoskog načina života toliko koliko su i snabdevači hranom i pićem, i važno je da im pomažemo da sve te različite lopte i dalje nastave držati u vazduhu.

Uvek će biti sporadičnih tržišnih poteškoća u svakom pojedinačnom sektoru, iz brojnih razloga, a CAP nam omogućava da na njih brzo odgovorimo čim se dogode, držeći poljoprivrednike u poslu. Realnost je takva da je većini poljoprivrednika potrebna podrška u prihodu od strane EU da bi zadržali pristojan životni standard u teškom i konkurentnom sektoru, a mi ćemo nastaviti da im pružamo ovaj konopac za spasavanje, čak i kada su budžeti pod pritiskom.

Poljoprivrednici i seoske zajednice su takođe među prvima koji su direktno pod uticajem klimatskih promena -  poplave, požari, suše i tako dalje - ali su oni takođe na liniji fronta kada se radi o suočavanju sa osnovnim uzrocima klimatskih promena. Zbog toga EU ima određene politike za podsticanje poljoprivrednika da uzgajaju održivije, da ozbiljno preuzmu svoje odgovornosti i obezbede zdravu životnu sredinu za sve.

Takođe bih dodao da se aspekt ruralnog razvoja CAP-a često kritički zanemaruje - ili je u najmanju ruku potcenjen. Mere zaštite životne sredine su deo ovoga, ali je daleko više od toga; sredstva EU su tu da pomognu održavanje i razvoj živih ruralnih zajednica, uz pristup uslugama i infrastrukturi. Poljoprivrednici su često u samom srcu ovih zajednica, ali ni u kom slučaju nisu jedini, a važno je da naše politike mogu odgovoriti na potrebe svih.

*Da li je Evropska komisija zadovoljna rezultatima mera koje su pokrenute kako bi se rešio problem viškova mleka na tržištu EU?

Odgovorili smo na pad cena mleka u EU u prvoj polovini 2016. godine, kao i na istrajnu neuravnoteženost ponude i potražnje, uvođenjem izuzetne mere smanjenja proizvodnje mleka u leto prošle godine. U četvrtom kvartalu 2016. rezultat ove mere iznosio je preko 850.000 tona u korist neproizvodnje - što predstavlja 64 odsto ukupnog smanjenja proizvodnje mleka u EU. To je zauzvrat pomoglo povećanju cena mleka u EU za 29 odsto u drugoj polovini 2016. godine.

Dakle, jasno je da je odgovor EU bio dobar: pružili smo finansijsku podršku poljoprivrednicima nagrađivanjem onih koji su prilagodili svoju ponudu kako bi zadovoljili potražnju. U velikoj meri smo doprineli efikasnom rebalansu tržišta mleka u EU i indirektno uticali na oporavak cena mleka u drugoj polovini 2016. godine.

S. Gluščević

B. Džinić

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam