ravago

Nauka bliža odgovoru – jesu li pesticidi povezani sa bolestima ljudi

foto:Pixabay
foto:Pixabay

Ljudske epidemiološke studije pokazale povezanost između izloženosti određenim hemikalijama i bolesti ali to ne dokazuje nužno uzročno-posledičnu vezu

Jedno od najintrigantnijih pitanja, o kojem se najviše debata vodi u okviru procene hemijske opasnosti jeste: može li izlaganje hemikalijama, kakve su na primer pesticidi, uzrokovati zdravstvene probleme kod ljudi? Naučnici se u ovom trenutku oslanjaju na dokaze dobijene toksikološkim eksperimentima, kao što su eksperimenti na životinjama i izučavanje ćelija, kako bi procenili njihovu bezbednost. Novi pristup koji je predložila EFSA pomoći će u daljem razumevanju ovih poblema boljim korišćenjem epidemioloških studija u izučavanju ljudskog zdravlja.

U tekstu objavljenom na internetskoj prezentaciji Evropske komisije navodi se da su ljudske epidemiološke studije ustanovile povezanost između izloženosti određenim hemikalijama i ljudskih bolesti.

Međutim, ta povezanost ipak ne dokazuje nužno uzročno-posledičnu vezu, jer se iz ovih studija ipak ne mogu lako izvući neki čvrsti zaključci. To znači da takva istraživanja u mnogim slučajevima imaju ograničenu upotrebu kada se govori o odlučivanju da li neka hemikalija naposletku predstavlja faktor rizika od bolesti.

EFSA je 2013. godine objavila rezultate naučnog pregleda ovog aspekta epidemioloških studija o povezanosti izlaganja pesticidima i uticaja na zdravlje. Od tada su još njihovi stručnjaci za pesticide ispitivali načine na koje bi se rezultati epidemioloških studija mogli integrisati u procene opasnosti od pesticida. Iako se ta istraživanja odnose na sve hemikalije, posebno su važna za primenu i odobravanje pesticida koje vrši EFSA, jer je upravo EFSA obavezana regulativama Evropske unije da ocenjuje epidemiološke pronalaske.

Kao deo ovih istraživanja, EFSA panel o proizvodima za zaštitu biljaka testirao je metod koji bi onima koji procenjuju rizike od upotrebe pesticida pomogao da uspostave biološku uzročno-posledičnu vezu između izlaganja hemikalijama, kao što su pesticidi, i zdravstvenih problema. Dr Susanne Hougaard Bennekou, predsednica radne grupe koja je razvila ovaj metod, i dr Andrea Terron, naučnik EFSA specijalizovan za pesticide, objasnili su značaj ovog istraživanja, a preneo je „Agri pres“

Koji je bio cilj projekta?

Naučnici koji procenjuju rizike od upotrebe pesticida žele što bolje da iskoriste informacije koje pružaju epidemiološke studije. Kako bi to postigli, mora se pronaći način da se potvrde poveznice koje navode ove studije, ili da se one opovrgnu. Ovaj zadatak je izrazito težak kada se podaci odnose na kopleksne ljudske bolesti. Ponekad je uključeno toliko mnogo faktora da je jednostavno nemoguće potvrditi vezu između hemikalija i bolesti, o kojoj se govori u epidemiološkim istraživanjima.

U magazinu „Scientific Opinion“ primenjen je naučni okvir koji bi mogao da utvrdi da li postoji moguća veza između uzroka - kada hemikalija dolazi u kontakt i utiče na organizam na ćelijskom nivou - i lanca događaja koji slede i dovode do bolesti. Drugim rečima, potrebno je ustanoviti da li određeni niz, ili sled događaja predstavlja opasnost po ljudsko zdravlje, i zatim identifikovati hemikalije koje bi nadalje trebalo posmatrati kao faktore rizika za bolesti.

Ovaj konceptualni okvir poznatiji je kao „sled štetnog ishoda“ (eng. adverse outcome pathway - AOP). Razvila ga je naučna zajednica i implementiran je kroz OECD kako bi se poboljšalo razumevanje toga kako hemikalije podstiču štetna dejstva, ali je ovo prvi put da je ovaj okvir prilagođen poboljšanju procene rizika u epidemiološkim podacima.

Kako se primenjivao AOP?

Osmišljen je prototip AOP-a za Parkinsonovu bolest i leukemiju odojčadi, dve bolesti za koje je izveštaj iz 2013. godine pokazao doslednu povezanost sa izloženosti pesticidima. Uspelo se u prikazivanju sleda događaja i njihove međusobne povezanosti korišćenjem različitih hemikalija, uključujući pesticide.

Šta se otkrilo?

Sasvim je jasno da je ovaj okvir efikasan alat za ustanovljavanje povezanosti između izlaganja pesticidima i bolesti. Ukupan značaj dokaza AOP-a, i za Parkinsonovu bolest i za leukemiju odojčadi, pokazao je snažnu vezu između prvobitnog kontakta i štetnog ishoda.

Da li se uspostavila veza između izloženosti hemikalijama i ove dve bolesti?

Ovaj naučni okvir nam omogućava da procenimo verovatnoću povezanosti sa hemikalijom, ali ne pokazuje da li je hemikalija uzročnik bolesti. Tako da, ne, nismo uspostavili direktnu vezu između izloženosti hemikaliji i ove dve bolesti. AOP konceptualni okvir nam omogućava da procenimo verovatnoću povezanosti sa jednom hemikalijom, ali je ovo daleko od toga da je dokazano da je ta hemikalija uzročnik bolesti, ili da uopšte predstavlja rizik - to zahteva celovitu procenu rizika. Na primer, pesticid neće nužno imati štetan uticaj kada su mu ljudi izloženi u stvarnim uslovima - on mora dospeti do određenih ćelija kako bi imao nekog uticaja i to u dovoljno velikoj dozi da bi izazvao štetan ishod. Čak i tada bi izloženost bila samo jedan od rizičnih faktora među višestruko mnogo drugih - ekoloških i/ili genetskih - za razvoj Parkinsonove bolesti ili leukemije kod odojčadi.

Ali ovo je svakako korak napred u proceni rizika od hemikalija, uključujući i pesticide, zar ne?

Jeste, svakako. Iako samo počinjemo uopšte da razumevamo mogućnosti primene AOP okvira kao alata u proceni rizika, data nam je mogućnost da kontekstualizujemo sve dostupne informacije. Nije namenjeno da se AOP koristi kao zamena za podatke potrebne za procenu pesticida, već da se koristi kao dopunski alat. Stoga, AOP predstavlja preokret u paradigmi procene rizika ka pristupu koji inkorporira ishode ljudskog zdravlja u proces identifikacije opasnosti. Ovaj metod takođe može pomoći u tome da se otkriju raskoraci u podacima za svaki korak u procesu i da rukovodi buduće strategije testiranja, kako u identifikaciji tako i u karakterizaciji opasnosti.

Boris Džinić

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam