ravago

Svet baci i protraći trećinu proizvedene hrane

Svet baci i protraći trećinu proizvedene hrane

Evropska unija se može efikasnije boriti protiv ovog problema, ocenjeno u novom izveštaju Evropskog revizorskog suda

Iako nekoliko politika Evropske unije ima potencijala da se bori protiv bacanja hrane, taj potencijal se ipak ne eksploatiše dovoljno, navodi se u novom izveštaju Evropskog revizorskog suda. Akcije su po ovom pitanju i dalje fragmentirane i naizmenične, dok koordinacija na nivou Evropske komisije i dalje nije dovoljno dobra. Poslednji predlog EU za rešavanje problema sa bacanjem hrane, kreairanje platforme, nije u potpunosti zadovoljavajući odgovor, kažu revizori.

Bacanje hrane je globalni problem koji zahteva delovanje na svim nivoima. Trenutne procene pokazuju da se globalno baci ili protraći oko trećina hrane koja se proizvede za ljudsku upotrebu. Ovi gubici predstavljaju ogromne ekonomske i ekološke troškove.

Ono što je dosad otežavalo napredak u ovoj oblasti jeste nedostatak opšte definicije "bacanja hrane" (eng. food waste), kao i nedostatak dogovora oko osnovnih pravaca u kojima bi se usmerila preko potrebna redukcija. Situacija je takva uprkos brojnim pozivima Evropskog parlamenta, Saveta, Odbora regija, G20 i drugih da se pomogne u smanjenju bacanja hrane.

"U našem izveštaju upućenom Komisiji prepoznali smo brojne propuštene prilike i potencijalna poboljšanja koja ne bi zahtevala nove zakonodavne inicijative niti više novca", rekla je članica Evropskog revizorskog suda Betina Jakobsen. "Pošto se Komisija fokusirala na uspotavljanje platforme propustila je priliku da se efikasnije pozabavi ovim problemom. Ono što nam je trenutno potrebno jeste bolja primena postojećih politika, bolja koordinacija i jasan politički cilj za smanjenje bacanja hrane."

U izveštaju se navode i predlozi za efikasnije delovanje, a to su između ostalog jačanje EU strategije za borbu protiv bacanja hrane i bolje koordinisanje u okviru strategije, sa akcionim planom za nekoliko godina unapred i jasnom definicijom o tome šta je tačno "bacanje i rasipanje hrane". Pored procena o tome do čega bi sve ovaj problem mogao dovesti u budućnosti, kao jedan od dodatnih predloga u izveštaju se pominje i prepoznavanje i rešavanje pravnih prepreka pri donacijama hrane.

Jakobsen je takođe upozorila i na to da pomenuta platforma ne doprinosi značajnije celoj strategiji borbe protiv bacanja hrane. "Naše preporuke o tome kako da se razvije buduća strategija su konstantno ignorisane ili tek delimično prihvaćene, dok je nacrt osnovnih smernica u rešavanju ovog problema samo prosleđen državama članicama bez preterane pažnje", dodala je ona.

Revizori su u izveštaju ispitali akcije koje je EU dosad preduzela da bi se smanjilo bacanje hrane i kako razni strateški instrumenti funkcionišu. Utvrdili su da EU borbom protiv bacanja hrane nije doprinela efikasnom lancu snabdevanja hranom. Bacanje hrane je problem koji utiče na ceo lanac snabdevanja i ove akcije bi trebalo da budu usmerene duž celog lanca, dok bi naglasak trebalo da bude na prevenciji. Takođe su utvrdili da je bilo i značajnih nedostataka u proceni uticaja EU politike na ovaj problem, tako da i velike oblasti kao što su poljoprivreda, ribolov i bezbednost hrane imaju veliku ulogu u ovoj borbi, što bi moglo dobro da se iskoristi.

Ovaj specijalni izveštaj "Borba protiv bacanja hrane: prilika da EU unapredi efikasnost lanca snabdevanja hranom" (eng. "Combating food waste: an opportunity for the EU to improve the resource-efficiency of the food supply chain") dostupan je na 23 jezika Evropske unije.

B. Džinić

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine