ravago

Kako poravnati Vojvodinu?

Kako poravnati Vojvodinu?

Poljoprivreda uz pomoć lasera. Mikrodepresije ne nestaju oranjem ili obradom zemljišta ali postoji način...

Pre svega, da bismo videli kakvo je rešenje, moramo da shvatimo da problem postoji. Mada Vojvodina važi za sam vrh u Srbiji zato što je ravna i možda bi i mogla da se primeni ona narodna „ravna kao tepsija“, zapravo stvarna situacija je nešto drugačija. Kao i svako zemljište, pogotovo ono pored reka, bilo je izloženo delovanju sila koje su ga menjale različitim kretanjima vode, zbog različite propusnosti terena i slično.

U celosti, zemljište po Vojvodini je mnogo manje od idealno ravnog, u stvari postoji veliki broj parcela sa raznim „doljama“ kako ih zovu poljoprivrednici, odnosno mestima gde postoje mikrodepresije. Same po sebi, te male depresije ne moraju da budu nužno loše. Međutim, u praksi uglavnom jesu i zanimljivo je da ne nestaju sa oranjem ili obradom zemljišta. Mada generalno možemo da očekujemo da u budućnosti i bude sve manje oranja. U tim mikro depresijama se skuplja voda i stvaraju se s jedne strane vodoleže, a sa druge stane to je „dobra“ drenaža za ostatak terena. Na taj način praktično deo njive pliva u void, a drugi deo nema dovoljno vode.

Laser poljoprivreda

Međutim, rešenje postoji, kako da se od osrednje ili čak loše zemlje napravi odlična. Nikola Ošap iz Žablja je naš prvi domaćin koji je iz Italije nabavio sistem za ravnanje zemljišta. Ravnjanje, pa i malo više od toga. Princip, kako to radi može da deluje prosto na prvi pogled. Srce sistema je laser koji je podignut na visinu od oko tri metra. Laseru se zadaju tačne koordinate parcele koja bi trebalo da se poravna i zatim se ostavi neko kraće vreme da skenira teren. Iz te jedne tačke, na osnovu matematičkih proračuna, odbijanja laserskog zraka, softver stvara 3D model parcele, gde se jasno vide delovi koji su uzdignuti i delovi koji su niži od proseka. U zavisnosti od toga koliko želimo da budemo precizni u kasnijem ravnanju, postoje dve opcije „rezolucije“ koje mogu da se podese u zavisnosti od toga koliko tačno želite da poravnate njivu. Što je rezolucija skeniranja veća, to je kasnije veća i preciznost.

Brutalna snaga

Posle skeniranja parcele i „obrade“ u specijalnom softveru, kompjuter izbaci mapu koja sadrži precizne informacije koliko će zemlje morati da se ukupno pomeri sa jednog mesta na drugo da bi se njiva poravnala. Kompjuter pravi i šemu, optimizovanu kretanju mašina kako bi se što manje goriva utrošilo. I tu onda dolazimo do brutalne snage. Kada se završi lasersko skeniranje, na scenu stupaju tri teška traktora od 150 - 250 konja koja vuku tri mašine. Prva je podrivač. Podrivač je manje - više standardni deo opreme, međutim u zavisnosti od toga koliko zemlje mora da se pomeri, može dosta da olakša stvari. Podrivač podriva negde pliće, negde manje plitko kako bi zemlja bila rastresitija i lakša za kopanje. Dubina sa koje se zemlja vadi kao i neravnine koje se ispravljaju mogu da budu od 10 cm do 1 m.

Posle podrivanja nekog dela parcele dolaze dve mašine koje navodi kompjuter, mada naravno i dalje dosta toga počiva na operateru. Traktorista u kabini dobija instrukcije gde da ide i samo bi trebalo da to sledi. Prva mašina posle podrivača je skreper, a druga greder. Skreper ima dve „komore“ ili možda bi bilo bolje reći „kašike“ u koje ubacuje zemlju sa uzvišenja. U zavisnosti od toga koliko se precizno radi, uzima manje ili više zemlje iz tačke A za tačku B i daje instrukcije operateru da traktor odveze od jednog do drugog mesta. Posle skrepera koji uzima nekoliko kubika zemlje i istovari na određeno mesto, dolazi greder koji poravna uzetu zemlju. I to bi bilo to. Naravno stvari su ipak malo složenije nego što izgleda ili može da stane u par rečenica, ali ako uprostimo proces, mašine jednostavno pomeraju zemljište iz mesta gde ga ima više u mesto gde ga ima manje. I tako u nedogled.

Zapravo, već po zadatom režimu sve dok kompjuter ne zaključi da je taj „fejslifting“ parcele približno onakav kakav je zadat. A kad smo kod toga, rekli smo da prevashodno ovaj sistem služi da poravna parcele, međutim to nije sve. U stvari, možete da zadate bilo kakav izgled i skoro možemo da kažemo baš bilo kakav koji želite da dobijete i onda samo pratite instrukcije i ravnate njivu. Možete na primer, da napravite blagi nagib tako da se voda sliva više u jednu stranu ili više na drugu stranu. Ako želite, možete da napravite i breg na sred njiive, ako vam je potreban iz bilo kog razloga. Sistem je jednostavan: uzmi zemlju – odbaci zemlju – poravnaj – nastavi dalje... i tako dokle god imate goriva i strpljenja. A to nas dovodi do narednog pitanja.

Brzina i druge mane

U celoj ideji da stvarno dobijete parcelu koja je „ravna kao tepsija“ može da postoji samo jedan problem. Cena tog procesa. Jasno je da su ovo zemljani radovi, a oni puno koštaju. Međutim, ovo košta čak i više nego što izgleda. Ceo sistem sa laserom i dve mašine, bez traktora i podrivača košta oko 100 000 evra. Pri tome, kako kaže Ošap, dnevno može da uradi svega hektar zemljišta.

Osim toga, tokom većeg dela godine, vi zapravo ne možete radite sa mašinama jer se tu nalaze usevi. U stvari, morate i da prilagodite plodored tako da vam na njivama bude pšenica ili neki usev koji se skida tokom leta da bi zemlja bila slobodna. Morate da angažujete tri ma- šine, trojicu traktorista istovremeno. Morate, radeći jedan hektar dnevno, da otplatite sistem od 100.000 evra i amortizaciju tri traktora i podrivača koji uopšte ne ulaze u tu cifru. Uz to, tu je naravno i gorivo. Govorimo o redu veličina stotina litara po hektaru. Recimo da bi neka osnovna cena bila vrlo fleksibilna, od 500 do 1400 evra u zavisnosti od zemljišta, vremena, sezone itd.

Naravno, ne treba zaboraviti i to da, mada zemljište može da se u teoriji pomera do mile volje, u stvarnosti oranični sloj je uvek podjednako debeo. Dakle, ne možete na svim terenima jednostavno da radite do dubine koju želite. Ukoliko preterate, nailazite na mrtvicu.

...Ali zato prednosti...

Najveća prednost je što na ovaj način od parcela koje su osrednje i koje imaju nisku cenu, dobijate odlične komade zemljišta. Prinosi su značajno veći.

Kulture, kao što je na primer luk, što je Ošap i lično probao ili drugo povrće koje na nekim mestima i nije moglo da se gaji, postaju zanimljive i atraktivne. Povećan profit u toku par godina za ratarske useve, a možda čak i samo jednu godinu za povrtarske, nadoknadi sve troškove. Uz to, ne zaboravite da je ravnanje zemljišta – strateški važna stvar. Dakle, to radite jednom, pa možda i posle sto godina.

Ošap je za sada „sredio“ 300 hektara svoje zemlje. U perspektivi namerava da nabavi još jednu, veću mašinu, i da počne da pruža usluge. Za sada, to je jedina takva mašina u Srbiji. Čak i da radi od sada narednih 100 godina teško može da „popravi“ svo zemljište koje bi moglo da se popravi. Sigurno je da je Ošap Nikola, poljoprivednik koji ima decenije iskustva, dobro procenio stvari kada je nabavio mašinu i ušao u proces. Takve stvari su nam potrebne. 

(Agroglasnik)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam
Razvojni fond Vojvodine