ravago

Novosađani pokrenuli inicijativu pravljena urbanih bašta

Novosađani pokrenuli inicijativu pravljena urbanih bašta

Ovaj koncept podrazumeva da se javna ili privatna površina koja nije iskorišćena, uz saglasnost onih koji njome raspolažu, iskoristi za gajenje voća, povrća, cveća, začinskih i drugih biljaka.

Filip Pajović, Aleksa Savić i Marina Tarus su troje mladih koji su okupljeni u neformalnu grupu koja pokreće inicijativu za pravljenje prve novosadske urbane bašte, u čijem nastanku bi učestvovalo lokalno stanovništvo ali i studenti biologije, arhitekture, prostornog uređenja i zaštite životne sredine. Kroz razvijanje ovog koncepta i rad na terenu, oni bi teorijsko znanje koje stiču na studijama primenili u praksi, a zarad opšte dobrobiti čitave zajednice. O svemu ovome, njih troje pričali su sa posetiocima tokom Info dana o urbanom baštovanstvu, održanom u četvrtak, 22. juna, u novosadskom EU info pointu.

Njihova inicijativa podrazumeva da se ozelene napušteni prostori u novosadskom Almaškom kraju, što bi s jedne strane doprinelo ulepšavanju i ozelenjavanju ovog kraja, a s druge strane angažovala bi se lokalna zajednica i zajedničkim radom učinila nešto korisno za svoje okruženje. Koncept urbane bašte podrazumeva da se javna ili privatna površina koja nije iskorišćena, uz saglasnost onih koji njome raspolažu, iskoristi za gajenje voća, povrća, cveća, začinskih i drugih biljaka te zelenila u najširem smislu.

Kako je istakao Filip Pajović, student arhitekture, ovaj koncept je jednostavan, ne zahteva velika ulaganja i napor.

- Potrebno je uložiti trud da se izrade saksije, poput žardinjera. Potom se u njih stavljaju kese s kvalitetnijom zemljom, u zemlju se stavlja seme i sve ostalo se odvija kao i inače u standardnim baštama - objasnio je on.

Ideja je da se komšiluk stara o baštama, a na taj način razvija se svest o mogućnostima koje pruža kraj u kome žive, dok s druge strane svi mogu da ubiru pplodove koje su uzgojili.  

Biotehnološkinja Marina Tarus, volonterka koja je došla iz Španije, napominje da je u prvoj fazi najvažnije da mladi saznaju za ovo i da se priključe inicijativi jer svako može da doprinese.

- Nije potrebno da mladi imaju visoke kvalifikacije, već prosto da se razumeju u jednu od oblasti koje obuhvata izrada urbanih bašti, te da imaju volju da učestvuju u timskom radu i da svoje znanje podele sa drugima – dodala je Marina.

Urbane bašte važne su i u kontekstu klimatskih promena,  ekonomske  i  sve  prisutnije  energetske  krize koje nameću potrebu za društveno-ekološkim promenama u  gradovima  21.  veka. Očekivane klimatske promene u bliskoj budućnosti znatno će uticati na raspoloživost prirodnih resursa što direktno utiče na biodiverzitet i život čoveka. S obzirom na to da oko 75% posto stanovništva živi u gradovima ili oko gradova, a tendencija je da će se taj broj povećavati, kvalitet njihovog života zavisi od ekoloških uslova. Kako su gradovi od ključnog značaja u ostvarivanju evropskih ciljeva za smanjenje ugljenika, efikasnu upotrebu resursa i razvijanje otpornog ekosistema,  urban farming ili urbane bašte u ovome igraju značajnu ulogu.

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine