ravago

Ako ne zaposlimo 103 čoveka, gubimo 35 miliona

foto:RTV
foto:RTV

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović apeluje na nadležne da pod hitno omoguće zapošljavanje u Upravi za agrarna plaćanja kako bismo mogli da koristimo IPARD

Poljoprivreda zajedno sa zaštitom životne sredine pokriva 75 odsto zakonodavstva EU. To znači da smo mi na neki način u pogledu zakonodavstva "Vlada Srbije" u malom. Prošle godine završili smo bilateralne i eksplanatorne skrininge za poglavlja 11, 12 i 13, odnosno ona koja se tiču poljoprivrede i ruralnog razvoja, veterinarskih i fitosanitarnih pitanja, bezbednosti hrane i ribarstva, kaže u razgovoru za Danas državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede i član najužeg pregovaračkog tima Vlade Danilo Golubović. 

Objašnjavajući dokle se stiglo u pregovorima sa EU u oblasti poljoprivrede Golubović napominje da smo nakon skrininga, koji podrazumeva upoređivanje našeg zakonodavstva sa onim u EU, dobili skrining izveštaj za poglavlje 11, kao i dva dodatna merila koja moraju da se ispune.

- Jedno je pravljenje akcionog plana, druga se odnosi na podnošenje zahteva za sprovođenje budžeta u okviru IPARD 2, odnosno procesa akreditacije za Upravu za agrarna plaćanja. Za poglavlje 12. očekujemo da skrining izveštaj stigne do kraja septembra, dok je izveštaj za poglavlje 13 - ribarstvo bio relativno lak, pošto Srbija nema more. Za to poglavlje nema dodatnih merila i ono će verovatno biti prvo otvoreno.

* Ispostavlja se da je najveći problem Uprava za agrarna plaćanja?

- Dobili smo pismene pohvale iz Evrope za deo posla koje je Ministarstvo uradilo tokom ovih pregovora. Početna faza je odrađena dobro, imali smo problema koje smo nasledili, a to je Uprava za agrarna plaćanja. Uspeli smo da tu Upravu prebacimo iz Šapca u Beograd. Međutim, ona bi pred ulazak u EU trebalo da ima više od 800 zaposlenih i da bude ozbiljna finansijska institucija. Sad ih je 67 i ako želimo da krenemo sa aplikacijama za sredstva u okviru IPARD 2, početkom 2016, moramo u najkraćem, ali zaista najkraćem roku da dodatno zaposlimo 103 službenika kako bismo mogli da realizujemo dalji proces akreditacije. Vlada obećava poslednja četiri meseca da će to biti rešeno i verujem da ćemo ovaj potencijalno vrlo ozbiljan problem privesti kraju na pravi način. U suprotnom, ako za 10 do 20 dana ne dobijemo te ljude, bićemo u ozbiljnom problemu. EU je po ovom pitanju vrlo striktna.

* Šta to znači, koliko to može da nas košta?

- U periodu od 2014. do 2020. predviđeno je da se iz IPARD izdvoji 175 miliona evra bespovratnih sredstava za Srbiju. Sledeće godine bismo dobili 35 miliona evra. Znači, mi bismo propustili tih oko 35 miliona evra. Ubeđeni smo, ipak, da će Vlada prepoznati bitnost ovoga jer ovim parama mi možemo da nadomestimo manjak u agrarnom budžetu, kao i da povećamo konkurentnost srpske poljoprivrede.

* Za šta će moći da se iskoristi taj novac?

- On je namenjen pre svega većim poljoprivrednicima, jer je proces prijave komplikovaniji i za male poljoprivrednike sve to nije izdrživo, pre svega, finansijski. Za manje poljoprivrednike koristiće se sredstva iz nacionalnih mera kojim će im se omogućiti da ostanu konkurentni na domaćem tržištu.

* Oko čega će nam biti teško da pregovaramo, gde će, ako izuzmemo Upravu, još biti problema?

- Izmene zakonodavstva će nekima izbiti ozbiljne pare iz ruku. Izmenom zakona o pesticidima lista aktivnih materija koje se koriste, pesticida i insekticida, biće značajno skraćena što je dobro. Međutim, to je skupa stvar, a neke interesne grupe će sigurno biti zainteresovane da se zakon prolongira jer oni gubi na tome milione evra. To je jedan od primera, a ima ih mnogo.

* Mogu li te interesne grupe značajnije da izlobiraju i zakoče ili uspore izmenu zakonodavstva?

- Mogu vrlo ozbiljno da izlobiraju, ali efekti će zavisiti od principijelnog stave države. U Sloveniji je maltene napravljen pravi puč kada je trebalo da se zatvore fri šopovi na graničnim prelazima, ali je Vlada to pametno rešila. Bitno je kako će država ovde reagovati i kakav će krajnji ishod da bude, odnosno kako će država da se odbrani. U suštini je bitno da u ovom momentu imamo pritiske, ozbiljna podmetanja, tako da veliki broj informacija koje se plasiraju u štampi ne treba primati zdravo za gotovo, jer je sigurno da Vlada i Ministarstvo ne rade protiv interesa države i građana.

* Koja oblast će biti teška za pregovore, gde najviše zaostajemo za EU?

- To su oblasti koje su teške i za EU, pre svega sektori stočarstva i mleka i mlečnih proizvoda koji su problematični u celoj Evropi. Videli ste ozbiljne demonstracije po Evropi, a taj problem se delom preliva i kod nas. Uspeli smo da ga dodatnim merama delimično rešimo i zaštitimo domaće proizvođače.

* Kako će naši poljoprivrednici uspeti da budu konkurentni na evropskom tržištu. Mogu li oni mali da prežive?

- Naši ljudi moraju da shvate da je potrebno da promene način razmišljanja. Jako je opasno ako poljoprivrednici svoje lične loše poslovne odluke pokušavaju da reše isključivo protestima. Ako tako budemo rešavali probleme, biće to godine koje su "pojeli skakavci", njih nećemo moći da vratimo. Poljoprivrednici moraju da se edukuju, ne može država sama da rešava njihove probleme već svi zajedno, kroz zadružni sistem, stručne službe, asocijacije poljoprivrednika... Kod nas imate asocijacije poljoprivrednika koje predstavlja neko ko ima tri hektara ili četiri svinje u oboru. U Evropi asocijacije okupljaju veliki broj poljoprivrednika i ozbiljni su pregovarači sa državom. Kod nas kada treba da se dogovaraju o dugoročnom planiranju nema ih, ali su tu kada država treba da im reši problem preko noći. Poljoprivreda je veliki izazov i ako ga ne budemo pametno rešavali, imaćemo velike probleme.

* Nedavno ste rekli da je evropsko tržište odavno otvoreno za naše proizvode, ali da mi to nismo znali da iskoristimo kako treba. Na šta ste konkretno mislili?

- Od 2000. se 95 odsto poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda izvozilo bez carine, a pet posto je bilo na sistemu kvota, koje su bile stimulišuće za nas. Pričam o kvotama za šećer, vino, bejbi bif i pojedine proizvode ribarstva. Znamo kakva je industrija šećera bila pre i kakva je sad. Kvota za izvoz šećera od 180.000 tona je ozbiljan devizni priliv za nas. To što mi zbog čestih izbora ili uplitanja politike nismo iskoristili daleko veće mogućnosti nego što imamo sada, problem je Srbije, a ne EU. Evropa sada traži na osnovu SSP da i mi njima otvorimo granice. Od 2004. imamo suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni sa EU, u proseku imamo 410 miliona dolara suficita godišnje, što znači da su te mere dale rezultat. Mislim da mi nismo iskoristili ni 20 odsto datih mogućnosti od tih mera. Da smo bili ozbiljniji i iskoristili 40 do 50 odsto, mi bismo sada daleko lakše vodili pregovore sa EU.

* Gde poljoprivreda Srbija može da bude u evropskoj konkurenciji?

- Mi smo lider u regionu, imamo suficit i možemo da ostanemo lider. Najveći problem je to što je naš izvoz baziran na sirovinama i to treba promeniti. Struktura izvoza treba da se promeni u korist proizvoda više faze prerade. I to treba da se radi kroz investicije i kroz sredstva iz IPARD programa.

* Moramo li zbog EU da zaštitimo neke naše autentične sorte ako želimo da ih plasiramo na međunarodno tržište?

- Krenuli smo u proces sertifikacije i standardizacije, i moraćemo da poštujemo pravila EU. Moramo da razvijemo dva segmenta - jedan je očuvanje malih proizvođača i te priče da neće moći da se proizvodi rakija su gluposti. Moći će, ali u određenim uslovima. Nije to pitanje gašenja malih poljoprivrednika, već pitanje bezbednosti potrošača. Tačno će se znati za koje potrebe možete da pravite rakiju, odnosno koja pravila moraju da se ispoštuju ako proizvodite samo za sebe, a koja ako hoćete da prodajete i izvozite. EU nije bauk, već administrativno odlično uređena zemlja i to je nama preko potrebno.

* Koliko će Srbiju koštati uređenje poljoprivrede?

- EU je dala Srbiji dosta novca, dosta ćemo morati da uložimo i sami. I zato je u interesu da što kvalitetnije i u što kraćem roku uredimo sve jer ulaskom u EU dobijamo nova sredstva i time možemo da nadomestimo troškove koje smo imali od dobijanja statusa kandidata do ulaska u EU.

* Da ste Vi poljoprivrednik, u šta biste uložili, a u šta ne?

- Nećemo moći sve da izvozimo, i zato je važno da definišemo strateške ciljeve u poljoprivredi. Svi će morati da se prilagođavaju novonastaloj situaciji, pre svega, mislim na klimatske promene. Nažalost, poplave i suše će postati normalna pojava i moraće da se vodi računa o sistemima za navodnjavanje i odvodnjavanje. Ako mene pitate, ja bih uložio u stakleničku i plasteničku proizvodnju, koja zahteva male površine i bezbednija je po pitanju klimatskih promena. Pored toga ima veću tražnju i može se realizovati bolja cena na domaćem i na inostranom tržištu.

*A čime je tržište prezasićeno?

- To u ovom trenutku sa sigurnošću ne možemo da znamo. Na primer, u ratarstvu, postoje sezonska ciklična kretanja, koja su zavisna od niza uslova. Jedina kultura koja je relativno stabilna, bez većih oscilacija poslednjih deset godina, jeste kukuruz. Trenutno je kod nas ekspanzija soje jer imamo soju koja nije GMO, dok su momentalno površine pod šećernom repom u padu. Sve u svemu, čeka nas veliki posao i ubeđen sam da ćemo ga uz adekvatnu saradnju Vlade, ministarstva i svih učesnika u poljoprivredi uspešno privesti kraju i pokazati nespornu snagu srpske poljoprivrede.

(Danas)http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ako_ne_zaposlimo_103_coveka_izgubicemo_35_miliona_evra.4.html?news_id=308249

Pročitano 954 puta
Prethodni članak
IPARD u "Mojoj bašti"
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam