ravago

Da nam ne propadnu evropski milioni

Da nam ne propadnu evropski milioni

Studentkinje iz Pariza došle da pomognu ratarima da koriste novac iz ipard fonda EU. Lane nije iskorišćeno 15 miliona, a moguće da i ove propadne 20 miliona

Srpski poljoprivrednici su lane izgubili 15 miliona evra iz IPARD fondova Evropske unije namenjenih ruralnom razvoju. Po svemu sudeći, i ove godine će biti "u minusu" za 20 miliona evra, kolika je "rata" za 2016. Razlog što svake godine gubimo milione evra namenjenih razvoju poljoprivrede jesu neobaveštenost poljoprivrednih proizvođača, obrazovna struktura naših gazda, pasivna uloga države i lokalnih samouprava u posredovanju sa evropskim institucijama...

O tome kako da koriste novac koji im je dostupan iz evropskih fondova, četiri studentkinje master studija na državnom Univerzitetu u istočnom Parizu - Milena Stanisavljević iz Beograda, Jelena Majstorović iz Novog Sada, Jelena Marjanović iz Kanade i Mirna Mehrez iz Egipta će upoznati vlasnike poljoprivrednih gazdinstava 18. i 19. marta na Omladinskom studentskom forumu u Novom Sadu. To je ujedno i tema njihovog master rada.

- IPARD fondovima Srbiji je za ruralni razvoj do 2020. godine namenjeno 175 miliona evra, a ako se ne iskoristi, novac propada - kaže Jelena Majstorović. - Cilj ovih fondova je poboljšanje poslovanja već postojećeg poljoprivrednog gazdinstava, kako bi bilo konkurentno na evropskom tržištu. To je i prvi uslov, da je gazdinstvo registrovano. Takođe, neophodno je da postoji već obezbeđen novac za projekat za koji se konkuriše, koji se posle refundira upravo iz IPARD fondova.

Kako ističe Jelena Majstorović, banke su te koje bi povoljnim kreditima za poljoprivredna gazdinstava omogućile da njihovi vlasnici mogu da apliciraju za dobijanje novca iz "evropske kase". Ona ističe da Srbiju usporava i to loša obrazovna struktura naših poljoprivrednih prozivođača koji, uglavnom, imaju završenu osnovnu školu, a potrebna je bar srednja stručna sprema, a najviše se rangira diploma Poljoprivrednog fakulteta.

- Država bi trebalo da se uključi i omogući edukaciju vlasnika poljoprivrednih gazdinstava - objašnjava Stanisavljević. - Takođe, koeficijent se povećava ako se radi o licima mlađim od 40 godina, kao i ako su u pitanju žene. Treba znati da ne može poljoprivrednik sam da aplicira, već moraju biti uključene i određene državne institucije, kao što je Agencija za agrarno plaćanje koja treba da bude posrednik između gazdinstva i evropskih organizacija.

Naše sagovornice ističu da se na uložen jedan evro u ovu agenciju, državi vraća 200 evra. One ističu da je problem i što se konkursi za projekte objavljuju na sajtovima evropskih institucija, za koje naši poljoprivrednici i ne znaju, pa bi trebalo i država da se uključi da ih obavesti i uputi.

Novac iz fondova može se koristiti za kupovinu mehanizacije, obrazovanje, povećanje higijene, poboljšanje uslova za obavljanje poljoprivredne prozvodnje. U zavisnosti od projekta refundira se i 90 odsto uloženih sredstva. Investicija ne sme biti započeta pre nego što je projekat odobren, a minimalni rok trajanja je pet godina. To znači da u tom vremenskom periodu ne sme da otuđi objekat ili da promeni delatnost, ali mora da dostigne standarde EU.

Meso i mleko

Naši proizvođači izvoze tek 0,5 odsto mesa u zemlje Evropske unije, jer treba da ispune uslove koji propisuje EU. Slično je i sa mlekom, iako je prosečna proizvodnja po kravi u Srbiji veća od proseka u EU. - Problem je što su, uglavnom, mala gazdinstva, pa je potrebno da se više njih udruži - ističe Jelena Marjanović. - Srbija ima veliku šansu na bude konkurentna na evropskom tržištu kada je u pitanju organska proizvodnja.

Soja i kukuruz

- Čak 35 odsto soje i 11 odsto kukuruza evropske zemlje uvezu iz Srbije - navodi Marjanović. - Zbog toga bi proizvođači trebalo da se orijentišu na ove kulture i da novac iz fondova iskoriste za unapređenje te proizvodnje.

(Novosti)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam