ravago

Badnje veče: zašto treba čuvati pepeo od badnjaka

Badnje veče: zašto treba čuvati pepeo od badnjaka

Najbolje je da badnjak ima "bradu", a pepeo od spaljenog badnjaka ima - po predanju - lekovita svojstva.

Božić i slava su najpoznatiji i najpopularniji praznici u našem narodnom kalendaru. Nasleđeni su iz starinske religije, a tokom vremena su dobili sankciju crkve i hristijanizovali se, uključivši u sebe različite hrišćanske simbole, koji su nekada služili kao različiti rituali. Jedan od takvih je i seča Badnjaka, običaj po kojem se dan pre Božića i naziva Badnjim danom, piše Lisa.

Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo, koje se na Badnji dan ujutro rano seče i donosi pred kuću, da bi ga domaćin u svoj dom uneo tek uveče, zajedno sa slamom i pečenicom. Ovo drvo simboliše drvo koje su pastiri doneli i koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini, kada se Hristos rodio. Međutim, kako praznici predstavljaju narušavanje prirodnog toka vremena, badnjak istovremeno nagoveštava i drvo krsta Hristovog.

Običaj je da se po Badnjak ide rano, pre izlaska sunca, kada domaćin sa sinovima ili unucima odlaži u šumu. Bira se obično mlado, pravo i zdravo stablo cerovog ili hrastovog drveta, koje treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Pohod u seču Badnjaka treba obaviti u tišini, izvan vidokruga komšija, prolaznika i poznanika, koji bi mogli da donesu lošu sreću. Kada se odabere odgovarajuće drvo, treba se okrenuti ka istoku, prekrstiti se tri puta , pomenuvši Boga, svoju slavu i sutrašnji praznik.

Drvo se takođe seče na poseban način. Kako nalaže narodno verovanje, potrebno je zaseći ga sekirom ukoso, i to sa istočne strane. Badnjak se seče sa tri snažna udarca, a ono što sekira ne poseče, dovršava se lomljenjem i uvrtanjem, odnosno sukanjem, kako se to u pojedinim delovima Srbije naziva. Poželjno je da svaki Badnjak ima jedan takav deo, koji se često naziva bradom. Prilikom seče se vodi računa da Badnjak padne direktno na zemlju, jer je loš znak da se zaustavi na nekome drvetu.

U nekim delovima naše zemlje, običaj je da se ostavi nešto, na mestu na kojem je nekad stajalo stablo. Tako se, u Šumadiji, na panj ostavlja polovina pogače, dok se druga polovina pojede pri povratku kući, dok se u nekim delovima istočne Srbije i Kosova, oko badnjaka obavija muška košulja. Nakon seče Badnjaka, prekida se tišina i odlazi se kući uz prazničnu pesmu.

U božićnim pesmama se Božić pojavljuje kao junak na konju koji radosno stiže i glavni je gost na bogatoj porodičnoj večeri. Vatra koja se pojavljuje spaljivanjem badnjaka bi trebalo da nam pomogne i donese prodnost, a običaj je da se vatra ne raspiruje duvanjem. U pojedinim mestima, deo pepela koji je nastao od badnjaka se čuva da bi ga pomešanog sa vodom pili protiv glavobolje.

 

Posna pogača za Badnje veče: recept za badnjaču

Trpeza za Badnje veče nije potpuna bez badnjače - posne pogače napravljene po tradicionalnoj recepturi.

Sastojci:

40 g svežeg kvasca

400 ml tople vode

1 kašika šećera

3 kašičice soli

700 g brašna

50 ml + 2 kašike ulja

Priprema: U toploj vodi razmutiti kvasac i šećer. Dodati pola brašna, ulje i so, pa dobro izmešati. Nakon toga dodavati ostatak brašna pa nastaviti mešanje varjačom dok ne postane jako gusto. Kad već ne može da se meša i trebalo bi da se umesi, preliti sa one 2 kašike ulja, može i 3 i malo premesiti.

Ostaviti testo pokriveno krpom da odstoji 20-30 minuta na toplom mestu. Izvaditi testo, malo ga premesiti pa ga rukom istapkati da se raširi, da bude kao tanka lepinja. Staviti u pleh veličine 30 cm. Izbockati viljuškom, premazati četkicom uljem i ostaviti 20 minuta da odstoji. Uključiti rernu da se zagreje na 200 stepeni i staviti da se peče. Pečena je kada fino porumeni, oko 25 minuta peći, zavisno od rerne. Pečenu pogaču izvaditi i "umiti", to znači premazati sa malo vode, zamotati u krpu i ostaviti do služenja.

Pravoslavni božićni običaji: kako se slavi najradosniji praznik - Božić

Božić je dan kada je duh Isusa - deteta, sveprisutan među ljudima, donosi mir, praznik rađanja novog života, iz koga je nastao niz običaja i obreda, koji imaju jedan osnovni smisao i svode se na to da umole Boga, da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina.

Sa stanovišta crkve, Božić je najradosniji od petnaest velikih verskih praznika, i slavi se tri dana. Božić se praznuje kao dan rođenja Gospoda Isusa Hrista, Sina Božijeg, Spasitelja sveta i uvek se proslavlja 7. januara (25. decembra, po starom kalendaru).

Taj dan se provodi u domu, porodično, ne ide se u goste i osim Položajnika, nema drugih gostiju u kući. Na ikonama se oslikava pećina u kojoj su Josif i presveta Bogorodica sa novorođenim Isusom. Pored njih su jasle sa slamom i pastiri koji se klanjaju, a iznad njih lete anđeli i zvezda, koja najavljuje dolazak Spasitelja, a u prvom planu je jagnje.

Drugi dan Božića naziva se „Božji dan" mada je posvećen Bogorodici u zahvalnost što je rodila Spasitelja i tada se ljudi druže, odlaze u goste, ali se najčešće ide u „Mirboženje", odnosno, uz pozdrav „Mir božji, Hristos se rodi!" mire se zavađeni, a sve loše se prašta i zaboravlja. Treći dan Božića je i prva krsna slava Sveti Stevan, arhiđakon i prvomučenik koji je stradao za veru. Na ikonama se prikazuje u đakonskoj odeći sa kadionicom i jevanđeljem, na kojem su tri kamena, simbol njegovog kamenovanja, a negde u levoj ruci drži trokraki čirak sa upaljenim voštanicama - „trikirije".

Božić je dan kada je duh Isusa - deteta, sveprisutan među ljudima, donosi mir, praznik rađanja novog života, iz koga je nastao niz običaja i obreda, koji imaju jedan osnovni smisao i svode se na to da umole Boga, da sačuva i uveća porodicu i imanje domaćina. Pošto se slavi, pod se tri dana ne čisti i ne baca se ništa iz kuće, a trećeg dana Božića žene pokupe slamu od Badnjeg dana, u tišini, da se ne čuje da odlazi Božić, iznesu je iz kuće, pa je stave na grane drveta koje rađa, na košnice, ili se stavlja u gnezdo u kojem se legu pilići. Jedan snop se ostavi na neko suvo mesto da bi bio zapaljen na Đurđevdan, radi zaštite polja od grada.

Božićno jutro obeležava se još pre svitanja, zvonjavom svih zvona na pravoslavnim hramovima. U svečanom odelu, odlazi se u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i to je prvo što se uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima "Hristos se rodi!" i otpozdravljaju "Vaistinu se rodi!" od Božića do Bogojavljenja.

 

(Sensa)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam