ravago

Blitva za nervni sistem

Blitva za nervni sistem

Podiže imuniteta, jača kosti, stvara crvena krvna zrnca, otklanja nervozu, podiže koncentraciju, odličan diuretik. Magična za zdravlje očiju

Blitva (Beta vulgaris var cicla) je izuzetno korisna povrtarska biljka, srodnica je spanaća i uzgaja se zbog izuzetno hranljivog lišća. Kultivisane su dve vrste, tako da je lepeza jela koja mogu da se naprave znatno šira nego od spanaća.

Lisnata blitva ima široke i krupne mesnate listove u obliku "raščupanih" glavica ili rozeta sa vrlo malom stabljikom. Priprema se slično spanaću, kuvana i pomešana sa krompirom i začinjena hladnim uljem. Dok je sasvim mlada, može da se priprema i kao salata. Izuzetno je prikladna za punjenje i savijanje sarmica u raznim kombinacijama. Ali i kao dodatak jelima sa testom, poput raznih pita, savijača, torti.

Rebrasta blitva razlikuje se po veoma razvijenoj, sočnoj i mesnatoj stabljici, odnosno peteljci, žute, zelene ili crvene boje. Zbog nedovoljne upućenosti, domaćice često prave grešku, misleći da je blitva sa zadebljalom stabljikom stara, odrvenela i da nije za upotrebu. A baš naprotiv, debela, sočna i mesnata peteljka kuva se i peče, vezana u snopiće kao špargla ili praziluk, a onda se na kraju preliva različitim sosovima.

Blitva je izuzetno delotvorna za podizanje imuniteta, a predstavlja i savršeni diuretik. Spada u niskokalorične namirnice, kao i sve lisnato povrće. Smatra se idealnom namirnicom za održavanje telesne težine. U tom smislu najbolja je spremljena sa krompirom i limunovim sokom kao začinom, koji organizmu obezbeđuje i zavidne količine vitamina C.

Izuzetno je bogata vitaminom C, ali i B, kao i karotenom, magnezijumom, gvožđem, kalijumom, kalcijumom i manganom, a poseduje i zavidnu količinu ugljenih hidrata, proteina, celuloze, biljnih ulja.

Celulozna vlakna su važna jer za sebe vezuju višak vode i otrovne sastojke, ubrzavaju prolaz hrane kroz creva i otklanjaju tegobe prilikom varenja. Budući da su ugljeni hidrati veoma važni za mozak i celokupni nervni sistem, ova namirnica je izuzetno zahvalna za otklanjanje nervoze i jačanje koncentracije. Osim toga, jača krv delujući na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, jača kosti i štiti kompletnu sluzokožu tela.

Blitva je veoma zasitna jer dugo ostaje u organima za varenje. Da bi čovek bio miran, i bez napada gladi najmanje pet sati, dovoljno je da svakoga dana unese između 150 i 200 grama blitve.

Antibiotik

U narodnoj medicini listovi blitve koriste se za oblaganje rana i čireva, a čorbice se daju onima koji boluju od upale bešike i bubrega. Obarena blitva sa naseckanim belim lukom koristi se kao antibiotik, a ako se doda i peršun, pospešuje izlučivanje mokraće i čisti krv.

Vitamini za oči

Karakteristični sastojci blitve su i lutein i zeaksantin, koje često nazivaju i "vitamini za oči". Oni spadaju u grupu karotenoida i povoljno deluju na mrežnjaču oka, sprečavajući makularnu degeneraciju, koja je, inače, povezana sa starenjem, a u svetu najčešći uzrok slepila. Istovremeno, čuvaju i ćelije epitela koji je odgovoran za dobar vid. Osim što čuva vid, lutein koži pruža zaštitu od UV zraka. Analize su, inače, pokazale da lice sadrži najveće koncentracije luteina u odnosu na celo telo, jer je najviše i izloženo suncu.

BLITVA NA LEŠO

Sastojci: 400 grama krompira, 800 grama blitve, nekoliko čena belog luka, morska so po ukusu, a može i obična kuhinjska, 50 grama maslinovog ulja.

Priprema: Blitvu oprati i očistiti joj zadebljali deo. Krompir takođe očistiti, iseći na kocke i staviti da se bari. Kada je napola kuvan, dodati oprano lišće blitve i dokuvati još jedno desetak minuta u nepoklopljenoj posudi. Kada povrće postane mekano, procediti ga. U posebnu činiju staviti ulje, sitno seckan beli luk i so po želji. U činiju preručiti kuvan krompir i blitvu, sve promešati i držati poklopljeno do posluživanja. Može da se služi i toplo i hladno, a predstavlja savršen prilog uz ribu ili plodove mora.

 

(Večernje novosti)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam