ravago

Dunja je riznica vitamina i minerala

 Dunja je riznica vitamina i minerala

Dunja je krcata vitaminima i mineralima, dok semenke sadrže čak 15 odsto ulja i zavidne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B 17

Iako donekle zanemarena, dunja (Cydonia oblonga) predstavlja pravo voće jeseni. Iako je njeno vreme od oktobra do decembra, ne nalazi se baš često u prodaji. Izgleda da su preci današnje civilizacije znali mnogo više o njenoj vrednosti, jer je donekle poprimila i mitski značaj.

Dunja potiče iz jugozapadne Azije, odnosno iz Irana i Anadolije, a samonikla se javlja u srednjoj Evropi pod nazivom “sidonijska kruška”. Zlatnožute je boje, tvrdog ploda sa oporo kiselim ukusom. Grci su je obožavali, kod njih je simbolizovala ljubav i sreću, a najčešće su je pripremali tako što bi je izdubili, napunili medom i ispekli. Inače, u stara vremena dunja je smatrana simbolom plodnosti. Običaj je bio da mladenci, uoči venčanja, pojedu dunju da bi im brak bio plodan i srećan. Rimljani su, opet, od nje izvlačili eterična ulja za proizvodnju parfema. Francuzi vekovima prave sir od dunje, tako što se njeni plodovi kuvaju do čvrstine da mogu da se seku nožem.

Za one koji ne znaju, dunja predstavlja pravu vitaminsku bombu. Osim minimalne količine kalorija i masti, bogata je proteinima, ugljenim hidratima, dijetalnim vlaknima, a sadrži i puno taninskih materija i pektina. Od vitamina najviše ima vitamina C, ali i zavidnih količina karotena (provitamin A), vitamina B1 i B2, kao i niacina. Od minerala najviše je zastupljen bakar, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, gvožđe, sumpor, hlor.

Semenke dunje sadrže čak 15 odsto ulja i značajne količine važnog sastojka amigdalina, odnosno vitamina B17, koji poseduje antikancerogeno dejstvo. Semenke su bogate i mastima, taninom, pektinom, šećerima, jabučnom kiselinom, emulzinom i protidom.

Dunje se smatraju izuzetno lekovitim voćem. Lekoviti su plodovi, listovi i seme. Od ploda posebno sok i sirup. Zahvaljujući taninu i sluzi, povoljno deluju na rad creva i sprečavanje infektivnih bolesti. Dunjin sok, ukuvan sa istom količinom šećera, leči kašalj, astmu i akutnu dijareu. Pečena ili kuvana dunja preporučuje se kod upale želudačne i crevne sluzokože, ali i za lečenje anemije. Čaj od cvetova dunje pomaže smirivanju kašlja. Čaj od semenki dunje deluje smirujuće, otklanja nesanicu, kao i loš miris iz usta.

Dunje se teže konzumiraju sirove, zbog oporosti, a veoma su ukusne kuvane, pečene, pripremljene kao kompot, žele, marmelada i voćne kašice.

Dunje se dobro slažu sa pečenim mesom, piletinom, pačjim mesom, junetinom i mesom divljači. Posebno, ako se mesa peku zajedno sa dunjama ili se služe s umakom od dunja.

ČAJEVI

* Od ploda dunje

Dunju dobro oprati, očistiti dlačice i preseći na četiri dela. Zatim odstraniti semenke i tvrdi deo oko njih, a mesnati deo iseći na sitne listiće i odmah ih staviti (da ne promene boju) u litar vrele vode. Lagano kuvati 15 do 20 minuta, a zatim ostaviti da se sadržaj ohladi. Procediti ga i piti u gutljajima tokom celog dana ako osećate disajne tegobe, kašljete, promukli ste ili imate bronhitis.

* Za bore i ispucale usne

Za lice bez bora i lepo negovane usne narodna medicina je našla odgovor u dunjinim semenkama. Preparat se pravi tako što se jedna kašičica semenki sitno isecka, zatim istuca u avanu, a onda prelije sa dve kašičice proključale vode. Dobro promešana smesa se ostavi da odstoji deset minuta. Dobijenom mešavinom mažu se ispucale usne i mesta na licu sa izraženim borama. Da bi efekat bio očekivan, terapija mora biti redovna i dugotrajna.

Protiv bora može da se pripremi i dunjin losion. Za ovaj preparat potrebno je 20 dekagrama kora dunje, koje se drže dve nedelje u tri decilitra jače rakije, po mogućstvu komovice. Posle toga rakija se procedi, sipa u tri bočice i hermetički zatvori. Pripremljenim losionom delovi lica sa borama mažu se dva puta dnevno.

Francuski sir od dunja

Za ovaj specijalitet treba oprati dva kilograma dunja u hladnoj vodi i obrisati ih krpom. U vodi se kuvaju sa korom, dok potpuno ne omekšaju. Ohlađene dunje iseći na komadiće i propasirati. Dobijena masa se izmeri, pri čemu se na kilogram pirea od dunja doda kilogram šećera. Masa se zatim ponovo izmeša i kuva na laganoj vatri 45 minuta, uz neprestano mešanje da ne zagori. Odmah po kuvanju sir od dunja se sipa u odgovarajuću tepsiju, plitku staklenu posudu ili u manje posudice. Kada se ohladi, poslasticu treba iseći na kocke i uvaljati u prah šećer, i ostaviti na tamno i suvo mesto da stoji. Ovaj sir je snažan izvor energije, a može se uzimati i kao lek za poboljšavanje varenja, ali nije preporučljiv dijabetičarima i gojaznim osobama.

Z. O. Joksović

(Večernje Novosti)

 

Prethodni članak
Dijamantov kolač s kruškama
Sledeći članak
Vreme bundeve
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine