ravago

Ekperiment počeo 1879. a završiće se 2100. godine

Ekperiment počeo 1879. a završiće se 2100. godine

Slavni botaničar Vilijam Džejms Bil sa Univerziteta u Mičigenu pokrenuo je u 19. veku eksperiment čijem se završetku još dugo neće videti kraj.

Kada je eksperiment započeo, znanje o biljkama bilo je mnogo oskudnije nego danas, pa su naučnici pokušali da utvrde kako tačno biljke klijaju iz semenja i na taj način pomognu farmerima da se jednom zauvek reše korova. 

Da bi to otkrili, Bil je zaključio da moraju da ustanove koliko dugo semenje može da preživi u tlu a da ne proklija. 

Zato je u 20 staklenih posuda ispunjenih vlažnim peskom stavio ukupno 50 semenki 23 vrste najčešćih korova i zatrpao ih na tajne lokacije oko kampusa univerziteta. 

Flaše su ostale otvorene kako bi voda mogla da dođe do samih semenki, a u planu je bilo da se na svakih pet godina izvadi po jedna flaša i proveri kakvo je stanje. 

Bil je uspeo da iskopa ukupno 6 boca pre odlaska u penziju, kada je tu dužnost preneo na svojeg mlađeg kolegu, koji je istu stvar učinio na kraju svog mandata, a nekoliko generacija i više od sto godina kasnije, za eksperiment je zadužen Frenk Televski, botaničara koji trenutno brine o ovom eksperimentu. 

Eksperiment je trebalo da se završi još 1979. godine, ali naučnici su procenili da mogu da ga nastave i dalje, samo s dužim periodima između otkopavanja (zadnja flaša izvađena je 2000. godine, a naredna će biti iskopana 2020. godine). 

Lokacije su i dalje tajne kako znatiželjnici ne bi mogli da krenu u lov na suvenire, ali o ovoj priči se ipak tu i tamo govori jer se na taj način zaista i podstiče interes za nauku. 

Što se tiče samih rezultata istraživanja, oni su u današnje vreme uglavnom irelevantni, a zaključci koji se iz njih izvode zastareli. 

Sada se protiv korova borimo na sasvim drugačiji način (pretežno hemijom) i daleko bolje razumemo sistem klijanja biljaka. 

Ipak, i dalje je zanimljivo videti kako su u poslednjoj izvađenoj boci proklijale samo dve od 23 vrste korova. Kroz istoriju (odnosno 15 do sada izvađenih boca) pokazalo se da najčešće klija Verbascum blattaria, a ostale vrste su uglavnom imale sličnu uspešnost. 

Da li će se išta bitno dogoditi do 2100. godine, kada je predviđen i konačni kraj eksperimenta, verovatno nećemo moći da saznamo, ali lepo je znati da još uvek postoje ovakvi davni spomenici lepotama nauke.

(B92)

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info