ravago

I hleb i pivo

I hleb i pivo

Heljda nije klasična žitarica iako se od njenog brašna prave peciva. Ova jednogodišnja zeljasta biljka sadrži veliku količinu proteina, vitamina B1 i B2, a pošto nema glutena, bezbedna je za obolele od celijakije

Pripada familiji dvornjača i srodna je rabarbari. Latinski naziv Fagopyrum esculentum dobila je od grčkih reči fagus (bukva) i pyros (pšenica). Domovina heljde je centralna Azija iz koje su je u Evropu preneli Saraceni u 15. veku. Od tada su poznata njena lekovita svojstva. Što se sastava tiče, najviše ima ugljenih hidrata, oko 70 posto, zatim proteina i biljnih ulja, a od mineralnih materija kalijum, fosfor, kalcijum, magnezijum, natrijum i gvožđe. U poređenju sa žitaricama, plod heljde sadrži više proteina od pšenice, prosa, pirinča i kukuruza i bogat je esencijalnim aminokiselinama lizin i arginin. “Optužuju” je za regulisanje krvnog pritiska, probave, glaukoma, da je naročito korisna osobama obolelim od dijabetesa i protiv bolesti nastalih kao posledica radioaktivnog zračenja.

Može se koristiti celo zrno ili se melje pa se upotrebljava kao brašno. Zdrava su i tostirana i sirova zrna, ali se neznatno razlikuju po ukusu.

Prilikom kupovine brašna, treba obratiti pažnju na to da li se radi o mešavini sa većinskim udelom nekih drugih žitarica.

Heljda se može kuvati i koristiti kao prilog jelima, baš kao i pirinač, tako da se od nje pravi vrhunski rižoto. Izuzetno dobro se slaže sa pečurkama, ali se odlično kombinuje sa svim namirnicama. Umesto ovsene, za doručak se lako pripremi kaša od heljde, tako što se kratko prokuva u vodi ili mleku, doda cimet i suvo grožđe po želji. Omer heljde i vode pri kuvanju je 1:3. Zrna heljde će biti dovoljno meka i ako se preko noći ostave potopljena, pa se mogu konzumirati bez dodatne termičke obrade, a odlična je i u čorbama.

Onima kojima je ukus ove biljke stran, preporučuju se testenine od heljde koje su, osim u prodavnicama zdrave hrane, dostupne i u mnogim supermarketima. U ovu grupu spadaju i gotove kore za pitu koja je veoma ukusna. Recimo, dok mnogi heljdino brašno koriste tek ponekad, meštani Zlatara gotovo svakednovno na trpezi imaju domaću heljdopitu.

Prilikom pravljenja palačinki, može se jedan deo pšeničnog brašna zameniti heljdinim...

Heljdin list koristi se za previjanje rana, a ukoliko se osuši, može se koristiti kao čaj koji pomaže u lečenju arteroskleroze.

Seme heljde nalazi se u veoma tvrdoj opni, koja se odstranjuje pre dalje distribucije. Opna se koristi za punjenje jastuka jer sastav ljuspica utiče na sprečavanje razvoja mikroorganizama, a ovakav jastuk leti hladi, a zimi greje.

Dodatni bonus za heljdu je i to što spada u red medonosnih biljaka, a med od heljde ima bogat nutrivini sastav.

I, naravno, od ove biljke napravljeno je i pivo – veoma zdravo a naročito se preporučuje sportistima.

Specifičnost piva dr Orela ogleda se u tome što se umesto pivarskog ječma upotrebljava heljdu. Na taj način tehnolozi su stvorili napitak u kom mogu da uživaju i osobe intolerantne na gluten, odnosno žitarice koje ga sadrže - pšenica, ječam i ovas, a koje se tradicionalno koriste za spravljanje piva. Čitav proces je, kako je rečeno na promociji, zahtevao prilagođavanje tehnološkog postupka izdvajanja slada iz heljde, a zatim fermentacije piva u belokranjskoj pivari.

(City Magazine)

http://dijetaplus.com/heljda-za-zdravlje-recepti/

Prethodni članak
Rumeno supervoće
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam