ravago

Jestivo drvo

Jestivo drvo

Bagrem (lat. Robinia pseudoacacia) je listopadno drvo koja pripada rodu Robinia, porodici Fabaceae-mahunarki. U Evropu je unesen u XVII veku iz jugoistočnog dela SAD. Raste i na našim prostorima, na Fruškoj gori

Bagrem se može smatrati invazivnom vrstom. Prilagođava se svakom tipu zemljišta pa se ovom vrstom pošumljavaju goli tereni i tereni poput peščara i bujičnih područja. Veoma je značajan za pčelarstvo. Sa njegovih mirisnih cvetova pčele uzimaju polen i prave ukusan rani med. Bagremov med je svetlo žute boje, blagog prijatnog mirisa i ukusa. Zbog svojih osobina ubraja se u najcenjenije vrste meda. Same pčele dobro i uspešno prezimljuju ako im se osigura zimovanje na bagremovom medu.

Koren bagrema je dobro razvijen. Stablo može da naraste do 25 m, a debljina mu može biti do 50 cm. Kora je tamnosmeđa i izbrazdana. Izdanci su dugi i šiboliki, crvenosmeđi, glatki i sjajni i ravnomerno rebrasti. Na njima su parovi spiralno raspoređenih trouglastih trnova koji su krupni, jaki i zašiljeni. Između dva trna nalaze se pupoljci koji su na taj način skriveni. Lisni ožiljak je mali i nepravilno potkovičastog oblika. Krošnja je prozračna, okruglog ili duguljastog oblika. Listovi su neparno perasto složeni i čini ih 9-12 eliptičnih liski, sam list je dug 10-30 cm.

Bagrem spada u uskolisne biljke. Cveta od aprila do juna. Cvetovi su u grupama od 15 do 20, formiraju viseće grožđaste cvasti duge do 20 cm. Lepo mirišu i medonosni su. Plod je spljoštena i gola mahuna tamnosmeđe boje. Svi delovi bagrema su otrovni, osim cvetova.

Za ishranu se koriste bele krunice (bez zelenih čašica) cvetova, u vreme kada su tek procvetali (u grozdastoj cvasti pri dnu ima još neotvorenih pupoljaka). Imaju prijatan miris i slatkasti ukus, sadrže dosta vitamina S. Mogu da se jedu sveži, kao dodatak salatama, da se, naravno, kuvaju, i da se suše za čaj.

Nakon što otpadnu cvetovi, na drškama se obrazuju uske zelene mahune. Beru se u junu, dok su meke, i obavezno prokuvaju. Nakon toga mogu da se spreme kao salata ili kao prilog drugim jelima.

Semenke se vade iz potpuno zrelih, tamnomrkih mahuna. Sadrže do 40% belančevina, te su veoma hranljive (ali i sitne, nažalost). Preko noći se ostave u vodi, a sutradan se kuvaju, slično kao pasulj, sve dok ne smekšaju. Mogu da se dodaju u čorbe i variva od drugog povrća i žitarica. Pržene i samlevene poslužiće kao zamena za kafu. Sirove semenke su otrovne, ne smeju se jesti.

Čaj od cvetova bagrema olakšava iskašljavanje, leči nazebe, grčeve u stomaku, bolesti bešike i bubrega, pije se i u slučaju pojave peska ili kamena u bubregu.

 

Slani uštipci od bagremovih cvetova

Potrebno je: dve šolje bagremovih krunica, čašica rakije travarice, 125 brašna (može integralno), 1 jaje, 1 belance, kašika ulja, čaša piva, čaša vode, so, ulje za prženje

Cvetove malo posoliti, poprskati rakijom i ostaviti nekoliko sati. Umutiti glatko testo od jaja, brašna, piva, vode i ulja, i u njega umešati sneg od belanca. Sipati u to cvetove bagrema i promešati. Vaditi kašikom i pržiti na dobro zagrejanom ulju. Porumenele uštipke ređati na papirni ubrus, da upije višak masnoće od prženja.

Služiti toplo.

(Recept Slavke Maksimović)

 

(Sunčeva Trpeza)

Prethodni članak
Zova – berite je sad
Sledeći članak
Plavi doručak je u trendu
Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info