ravago

Kako da ne umrete od njihove gladi

Kako da ne umrete od njihove gladi

Jedan od termina koji u današnje vreme definitivno nije aktuelan, kada je ishrana dece u pitanju je – glad. Naime, da bi dete bilo gladno, ono u određenom trenutku, u toku svog budnog stanja, treba da prestane da jede bar na neko vreme...

Sve počinje u vreme kada je budući naslednik još uvek manji od prosečnog zalogaja, dakle – u maminom stomaku. Buduća majka, a sada novopečena trudnica, od trenutka kada sazna za svoj novi status počinje panično da iščitava tone literature o zdravoj ishrani, naročito onoj koja utiče na inteligenciju budućeg deteta, kako slučajno ne bi svojoj bebi uskratila šansu da postane novi Ajnštajn ili Tesla. Zarad optimalne snabdevenosti hranljivim materijama tek začete mrvice od 200 grama, kupuje se voće i povrće na gajbe a mleko se u paketima skida sa viljuškara. Ništa čudno što se, usled ove ljute borbe protiv izgladnelosti fetusa, do kraja trudnoće mami nakupi tričavih 25 kilograma viška.

Laktaciona logistika

Kada novorođenče konačno ugleda svetlost dana, stvari počinju da se usložnjavaju. Možda ste mislili da bi sada porodilja mogla da se bezbrižno zavali i u živa, budući da se priroda pobrinula da joj poprsje pretvori u automatizovani pogon za proizvodnju svežeg mleka, a novorođenčetu podarila instinkt da ga neumorno sisa? Ne, to je možda nekada funkcionisalo, ali danas je celom procesu potrebna tehnička podrška armije babica, pedijatara, psihologa, rođaka, komšinica, sapatnica sa roditeljskih foruma. Sve to, naravno, uz čitanje tuce priručnika i nabavku sijaset pomagala u vidu pumpica, tuftera, jastuka za dojenje, specijalnih brushaltera sa prozorom, štitnika od pogleda za dojenje u javnosti, silikonskih bradavica, specijalnih teglica za čuvanje mleka, kesica za njegovo zamrzavanje.

Ni cela jedna industrijska grana koja nadoknađuje propuste majke prirode kada je dojenje u pitanju nije dovoljna. Ako smo već savladali KAKO, šta je sa KADA, KOLIKO, GDE, DA LI? Na zahtev ili prema satnici? U četiri zida ili u javnosti? Svaki put kad zaplače ili ne? Do prvog il trećeg rođendana?

Mlečna policija

Situacija je, ipak, daleko lakša majkama koje uspešno doje. One druge, koje su iz ovih ili onih razloga prešle na flašicu i adaptirano mleko, očekuje žestoka unakrsna vatra “militantnih laktavista”, kako je neko nazvao sve one dušebrižnike koji će se potruditi da vam na vrat natovare krivicu zbog ovog politički nekorektnog izbora. Nema veze što već godinu dana svu svoju energiju, pamet i dobru volju ulažete u projekat “detence”, žrtvujući se i trpeći bol, umor i ostale nuspojave majčinstva. Ne, ako ne dojite, vi ste sebični, nesmotreni i zlostavljate svoju bebu, davaće vam se na znanje gde god da se pojavite. Činjenica, da ovom planetom hodaju milioni ljudi koji su sasvim fino porasli bez kapi majčinog mleka, neće vam nimalo smanjiti kaznu u vidu lekcija koje će vam se držati svaki put kad zakoračite u neku zdravstvenu ustanovu ili svoj izbor pomenete u društvu majki iz parkića.

Zgušnjavanje teme

Dođe i taj dan, i vaš mali sisar konačno je dovoljno zreo da može da proba i čvrstu hranu. Ali, sa kojom početi? Šta ako mu se osladi voće pa posle odbije povrće? A ako postane alergično zbog preranog uvođenja? Da li je bebin stomačić sa svojim slabašnim digestivnim enzimima spreman za te predugačke lance proteina i zloglasni, prefrigani gluten? A tek tehnički problemi sa korišćenjem ganc novih zubića ili gutanjem? Nije ni čudo što je na zapadu postalo već sasvim normalno da se prvi zalogaj čvrste hrane daje u prisustvu pedijatra.

Glad, šta to beše?

Jedan od termina koji u današnje vreme definitivno nije aktuelan, kada je ishrana dece u pitanju je – glad. Naime, da bi dete bilo gladno, ono u određenom trenutku u toku svog budnog stanja treba da prestane da jede bar na neko vreme.

Međutim, usled pomenute konstantne brige roditelja, a i čitavog društva da dete ne umre od izgladnelosti, njegov stomak stalno se dopunjava novim količinama hrane i nikada nije prazan. Jutarnja užina, podnevna užina, voćna užina, povrćna užina, užina između užina… I najkraći odlazak na igralište ili sa mamom do prodavnice danas podrazumeva temeljan spisak stvari koje treba poneti, a na spisku je naravno i nekoliko kesica grickalica, voće naseckano u plastičnoj posudici, sok, voda, i neki slatkiš za dezert, da dete slučajno ne pregladni.

Stiplčez sa kašičicom

Usled neprestanog hranjenja dece koja uopšte nisu gladna, današnje mame i babe razvile su do savršenstva veštine kao što su trčanje oko stola sa punom kašičicom u ruci u pokušaju da je ubace u detetova usta, sposobnost istovremenog kuvanja više različitih jela kako bi svakom detetu ispunile želju, i sposobnost brze naknadne pripreme novih jela, u slučaju da nijedno skuvano nije po detetovoj želji. Tu je još i pravljenje renesansnih skulptura, impresionističkih pejzaža, vizantijskih mozaika, kubističkih kolaža i ostalih umetničkih izraza od namirnica ne bi li se dete zainteresovalo za sadržaj tanjira. Ne treba izostaviti ni tolerisanje igranja sa hranom, mrvljenja, razbacivanja, utrljavanja u kosu, razmazivanja po zidu, duvanja mleka slamčicom po prozorskim staklima i svih ostalih prehrambenih kreativnih izleta, ne bi li dete razvilo prirodan, blizak i neposredan odnos sa hranom, i možda, usput, počelo da je jede.

Sva sreća, pa savremeni roditelji imaju snažnu logističku podršku u vidu tehnologije – tu su mobilni telefoni sa bezbroj aplikacija koje su prilagođene čak i najmlađem uzrastu, tako da vaše malo sajberbebče u žaru tipkanja po ekranu, neće ni primetiti da ga kljukate. Isto važi i za kompjuter i televizor, dva neizostavna priloga svakog obroka, međuobroka i užine savremenog deteta. Na vama je samo da uvežbate brzo prebacivanje programa na tv-u sa crtaća na crtać, kako se hipntisano dete tokom odjavne špice slučajno ne bi osvestilo i dosetilo – da jede.

Veliko i malo grickanje

Polazak u školu uvodi u roditeljstvo jedan novi termin– školsku užinu. Dok se nekada školska užina javljala u obliku sendviča, danas se obično pojavljuje u vidu tankih papirnih pravougaonika na kojima stoji potpis guvernera narodne banke. Ove pravougaonike deca na velikom odmoru menjaju za razne vrsta proizvoda koji po svom ukusu podsećaju na hranu, a na ambalaži imaju ispisana slova E, razne brojeve i reči kao što su “glukozni sirup”, “veštačka aroma” i “veštačka boja”. Ono što je zajedničko svim ovim proizvodima jeste da nastavljaju da sprečavaju dete da ikada oseti glad. Novo je i da se školska užina više ne konzumira samo tokom velikog odmora, već i na malim, kao i za vreme časova, pošto je i najkraći vremenski raspon bez grickanja za moderno dete isuviše dug da bi ga izdržalo. Ne želimo valjda da sirotom đačetu padnu šećer i koncentracija usred važne lekcije iz matematike?

Gladne zasede

I najzad, glad. Koliko god se vi kao roditelji , uz svesrdnu pomoć baba, tetki, komšinica, prijatelja, vaspitačica, institucija i društva u celini trudili da vaše dete nikad ne sazna njeno značenje, kad tad, vaše zlato će iskusiti i ovo stanje. Zapravo, primetićete izvesnu pravilnost u njegovom pojavljivanju. Vaše dete će biti gladno u 7 ujutro vikendom, dok ste vi još u carstvu snova jer konačno ne morate rano da ustajete zbog posla, ili popodne, baš kada vas uhvati najslađi dremež posle ručka (koji je i dete upravo pojelo). Osetiće neizmernu glad svaki put kada iz kuće izađete bez novčanika, ili kada upravo sa njegovog tanjira prospete u kantu nepojeden obrok koji ste mu malopre servirali. Naravno, obavezno će konstatovati da je užasno gladno svaki put kada se vrati sa nekog rođendana ili druge proslave na kojoj je služeno sijaset đakonija, taman kad ste radosno pomislili kako te večeri uopšte nećete morati da prljate kuhinju.

(Detinjarije)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine