ravago

Kestenje kao lek: štite bubrege i puni su vitamina

Kestenje kao lek: štite bubrege i puni su vitamina

Kestenju se pripisuju lekovita svojstva, a zbog velike energetske vrednosti posebno se preporučuju sportistima i deci. Pomažu u slučaju bubrežnih i probavnih tegoba, čaj od kestena sjajno ublažava simptoma astme i bronhitisa, a može se jesti i u supama i salatama

Ništa ne podseća na jesen kao vruće kestenje koje greje promrzle dlanove. Miris kestena, bilo pečenih ili kuvanih, uvek stvara osećaj prijatnosti i topline. Kestenje se pojavljuje i konzumira još u preistoriji, na prostorima Mediterana i Azije. U početku je uzgajano u Kini i Japanu, a potom su ih rimske legije donele u Evropu. Poznato je da je pečeno kestenje prodavano na ulicama Rima u davnom 16 veku, pa se opojni miris već tada širio ulicama grada baš kao što to čini i danas.

Plod kestena je crvenkastosmeđe boje i glatke površine. Raste u bodljikavom omotačua koji se raspukne u jesen, kada plod sazri. Kestenje pripada jezgrastim plodovima, no od svojih rođaka (oraha, badema i lešnika) razlikuje se zbog nižeg udela masti i visokog udela skroba, te jedino ono sadrži vitamin C. Kestenje se odlikuje posebnom teksturom i slatkim, blagim okusom.

Poznate su desetine različitih vrsta kestena. Generalno, dele se na pitome i divlje. Pitomi su jestivi, a posebna poslastica među njima su lovranski maruni, slađi i veći od običnog kestenja. S druge strane, divlji kesten, koji, nažalost, nije za jelo, poseduje lekovita svojstva. Najčešće se spominje kao pomoć u slučaju problema sa venama i oštećenjem kapilara, a njegovi ekstrakti koriste se za pripremu lekovitih sastojaka.

Nutritivna vrednost

Po nutritivnom sastavu kesten je sličan smeđem pirinču, a odličan je izvor elemenata u tragovima (minerala koji su nam potrebni u vrlo malim količinama). Belančevine mu nisu jača strana, no zato je veoma bogat skrobom, te je od ovih plodova moguće napraviti i brašno. Kesten je jedini jezgrasti plod koji sadrži vitamin C, a predstavlja izvrstan izvor vitamina B6. Kesten je takođe i dobar izvor kalijuma i folne kiseline, te prehrambenih vlakana neophodnih za pravilno funkcionisanje probavnog sistema.

Kesten je namirnica koju odlikuje nešto viša energetska vrednost, budući da 100 grama pečenog kestena sadrži oko 245 kcal. Iako je plod vrlo hranljiv, dosta se teško vari. Zanimljivo je da pečeno kestenje sadrži više vitamina, a kuvano veću količinu mineralnih sastojaka.

Odabir kestenja

Prilikom kupovine kestenja treba obratiti pažnju na to da su plodovi veći, sjajni, bez rupica na ljusci, što je znak da nema nepoželjnih stanovnika. Kada ih uzmemo u ruku, masa im mora odgovarati veličini, a ne smeju imati šuplji zvuk kada ih protresemo. Kestenje treba čuvati na hladnom do dve nedelje, a korisno je proveriti jesu li se na pojedinim plodovima pojavile rupice i tada takve plodove treba izdvojiti.

Kao lek

Relativno velika energetska vrednost koju duguje visokom udelu skroba, čini kesten odličnim izborom za sportiste, osobe izložene telesnim naporima te decu. S obzirom na to da obiluju kalijeumom, a istovremeno su siromašni natrijumomm, kestenje se savršeno uklapa u prehranu osoba s kardiovaskularnim i bubrežnim oboljenjima. Takođe, prehrambena vlakna sadržana u njima mogu biti od pomoći svim osobama s neredovnom stolicom.

Čaj od lista kestena je poznat narodni lek protiv tegoba s disajnim sistemom poput bronhitisa i astme, dok se kora i drvo kestena, zbog bogatstva taninima, upotrebljavaju kao adstrigensi.

Priprema kestenja

Gastronomska primena seže mnogo dalje od pukog uživanja u kuvanim ili pečenim kestenima. Dijapazon jela s kestenjem raznolik je i prostire se od supa, preko glavnih jela do dezerta.

Neretko se dodaju i salatama te jelima od testenine. U mnogim je zemljama sveta Božić nezamisliv bez ćurke punjenje nadevom od kestena. Osim uživanja uz šlag, pire od kuvanog kestena (zbog konzistencije slične krumpiru) svoju primenu nalazi i kao punjenje za razna testa. Takođe, upotrebljava se i u pripremi umaka koji se poslužuju uz divljač.

Pečeno kestenje se može osušiti i samleti u brašno koje daje bogatu i ukusnu koru za kolače i pite.

Sandra Krstev Barać

Izvor: Zdrava krava

Prethodni članak
15 i kusur bakinih trikova
Sledeći članak
Glog – čuvar vašeg srca
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine