ravago

Kičica - gorki lek

Kičica - gorki lek

Od srednjeg veka koristi se protiv bolesti organa za varenje i za snižavanje temperature, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava. Rasprostranjena je po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra

Jednogodišnja ili dvogodišnja biljka, kičica ima četvorougaonu, oko 30 centimetara visoku, šuplju stabljiku koja se pri vrhu grana. Listovi su jajoliko duguljasti, a cvetovi ružičasti, grozdasti, prave metlaste cvasti na vrhu stabljike i otvaraju se samo na suncu, oko podneva. Legenda kaže da je ovu biljku koristio i kentaur Heiron za lečenje zatrovanih rana, pa otuda i njen latinski naziv (Centaurium umbellatum). Od srednjeg veka koristi se za bolesti organa za varenje i temperaturu, a narod je zove i bor cvitaš, gorčica, gorko zelje, mali stozlatnik, zlatna žuč, grozničava trava. Kičica je prilično rasprostranjena po livadama, šumskim proplancima i šiblju. Cveta od jula do kraja septembra. U to vreme se u lekovite svrhe beru ružičasti grmovi. Suše se u snopićima ili se rasprostru u tankom sloju, u hladu na promajnom mestu. Osušena biljka ima blago aromatičan miris i izrazito gorak, prodoran ukus. Cvetovi se, inače, otvaraju samo kada je vreme lepo i sunčano. Najvažniji sastojci su gorki sekoiridoidni glikozidi centapikrin, genciopikrozid i sverciamarin. Najviše ih ima u cvetovima. Sadrži i flavonoide, triterpene, sterole i fenilkarboksilne kiseline, kao i manje količine alkaloida piridinskog i aktinidinskog tipa. Kičica podstiče lučenje sokova za varenje i enzima. Upotrebljava se u slučaju slabog apetita i želudačnih problema, koji su posledica manjka želudačnog soka.

Kičica obiluje gvožđem, natrijumom, gorkim heterozidima, a sadrži i smolu, šećer, vosak, oko 0,6 do 1 odsto alkaloida, među kojima je glavni gencijanin, i eterično ulje. Najviše gorčine ima u stabljici, manje u cvetu, a najmanje u listu. Tradicionalna medicina je koristi i za snižavanje temperature i groznice, zbog čega se i zove grozničava trava, ali i u slučaju malokrvnosti, za bolji rad jetre, naročito "masne", izlučivanje žuči.

Delotvorna je i za bolesti metabolizma, kožnih osipa, opšte slabosti i iscrpljenosti.

Upotrebljava se kao pomoćno lekovito sredstvo kod poremećaja krvnog pritiska i problema sa nervima.

Nakon hemoterapije i radioterapije preporučuje se čaj od ove biljke. Za spoljnu upotrebu čajem se natapaju obloge i stavljaju na rane koje sporo zarastaju. Travari kičicu pripremaju kao čaj, tinkturu i vino, a za efikasnije lečenje tegoba je često kombinuju sa drugim biljkama.

Kao biljna lekovita sirovina koriste se osušeni gornji delovi biljke u cvetu. Kada biljka počne da cveta odsecaju se vršni delovi stabljike, listovi i cvetovi, i brzo suše u hladu i na promaji da bi se sačuvala prirodna boja. Biljka ne sme da se čupa, jer se na taj način uništava na prirodnim staništima.

U narodnoj medicini kičica se koristi za čišćenje krvi, u slučaju velikog kašlja, gorušice i bolova u želucu, da pospeši lučenje stomačnih sokova, protiv proliva, glista, gihta, groznice, temperature i da smiri nervozu.

Čaj

Vrhom punu kašičicu kičice preliti sa 250 ml hladne vode. Ostaviti 6-10 sati, uz povremeno mešanje. Procediti i ugrejati samo toliko da može da se pije. Ne treba ga zaslađivati, a najbolje je da se pije pre jela.

Vino

Oko 30 g kičice i limun (narezan zajedno sa korom) preliti litrom blagog belog vina. Mešavinu ostaviti 10 dana, procediti i presuti u flašu. Čaša ovog vina pije se pre glavnog jela, jača telo, pospešuje probavu, smiruje žuč i podstiče apetit.

Rakija

Flašu od 750 ml napuniti listovima i cvetovima kičice, zaliti do vrha jakom domaćom rakijom, ostaviti na suncu ili na toplom 6-8 nedelja, pa procediti i piti 2-3 puta dnevno po 20 kapi.

Nadutost

Napraviti mešavinu od jednakih delova kičice, angelike i pelina. Kašiku mešavine preliti sa 250 ml ključale vode, poklopiti i ostaviti 10 minuta. Popiti pred spavanje.

Za bolje varenje

Pomešati 30 g hajdučke trave, po 20 g petrovca i lista žalfije, po 10 g očajnice i kantariona i po 5 g nane i kičice. Kašiku mešavine sipatu u jedan litar hladne vode, kuvati 3 minuta, ohladiti i piti 3 puta dnevno po jednu šoljicu pre jela.

Smiruje kašalj

Pomešati kašiku kičice i kašičicu pelina, preliti sa 2,5 dl vrele vode i kada se malo ohladi dodati kašičicu meda.

Napomena: Ovaj čaj deca bi trebalo da uzimaju po kašičicu svakog sata, a odrasli svakih pola sata.

 

 

(Herbateka)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam