ravago

Kućna prašina: Šta sve krije i koliko je štetna

Kućna prašina: Šta sve krije i koliko je štetna

Istraživači s Univerziteta u Vašingtonu testirali su uzorke kućne prašine i otkrili da sadrži veliki broj štetnih hemikalija, piše CNN.

“Želeli smo da identifikujemo koje su hemikalije prisutne u najvećoj meri u kućama, a neke od njih su se pojavile u skoro svakom uzorku prašine”, kaže doktorka Ejmi Zota, asistent profesora predmeta o životnoj sredini i zdravlja na radu, koja je predvodila studiju. 

Kako bi otkrili kojim potencijalno otrovnim česticama smo najviše izloženi, Zotin tim je analizirao sve studije urađene u SAD koje imaju uzorke kućne prašine, od 2000. godine.

Tražili su prisutnost potencijalnih otrovnih hemikalija i podelili su ih u pet klasa, od koji su se dve najčešće pojavljivale u uzorcima - ftalati i zapaljive čestice.

Ftalati su esteri ftalatne kiseline i alifatskih alkohola. To su isparljive tečnosti koje se dodaju plastici polimera za povećanje mobilnosti. Takođe, poznati su kao plastifikatori ili omekšivači. To znači da se nalaze u gotovo svemu što nas okružuje.

Hemikalije pronađene u uzorcima prašine potiču od mnogo stvari koje se tipično nalaze u kući, uključujući proizvode od vinila (PVC), kozmetiku, proizvode za bebe, nameštaj i lak za nokte.

Kako bi pojasnili kako su ove hemikalije dospele u kuću, potrebno je razumeti gde se koriste. Naime, ftalati čine plastiku mekšom i savitljivijom, tako da se mogu naći u materijalima od vinila, kao što su podovi, žaluzine i ambalaže za hranu.

Zapaljive čestice pomažu proizvodima da zadovolje standarde zapaljivosti, koji se nalaze u građevinskim propisima, uslovima osiguranja i protivpožarne zaštite.

Istraživači navode da je u pitanju nešto više od same izloženosti česticama. Na primer, iako su ftalati otkriveni u većoj koncentraciji, hemikalije u zapaljivim česticama imaju najveći proces unosa, što znači da one više ulaze u organizam.

“Mogu se udahnuti ili ih može koža apsorbovati. Ove hemikalije se ne vezuju za proizvode, pa tako mogu lako i ‘pobeći’ sa njih.”

Jedna od najvećih briga je činjenica da deca mogu udahnuti ili upiti neke od ovih hemikalija dok puze po kući, dodiruju stvari i nakon toga stavljaju prste u usta.

“Izloženost dece ftalatima može da poveća rizik od respiratornih, bihevioralnih i neurorazvojnih problema.”

Ftalati su takođe poznati po tome što mogu da poremete hormone, što može da dovede do problema sa reprodukcijom.

Razlog zbog kojeg su ftalati pronađeni kao najčešća čestica u kućnoj prašini je to što su se studije fokusirale na tu vrstu čestica.

“Uvek postoji mogućnost izloženosti česticama koje još nisu proučavane. Možda postoje hemikalije za koje još ne znamo, za koje još nismo ni čuli”, kaže doktor Asa Bredmen koji nije bio uključen u studiju. Njegova prethodna istraživanja su pokazala da su ftalati najčešća čestica u vrtićima širom SAD.

 

Izvor:  B92

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam