ravago

Maslačak, lekovit i jestiv od korena do cveta

Maslačak, lekovit i jestiv od korena do cveta

Nije ga teško pronaći na našim prostorima pa bi zato i vredelo znati njegova lekovita svojstva. Maslačak kao lek prvi put se pominje u zapisima arapskih lekara u desetom i jedanaestom veku.

Ova biljka se danas u mnogim krajevima sveta upotrebljava za ishranu i lečenje. Cela je jestiva (koren, stabljika, listovi i cvet), tako da ima mnogo narodnih recepata na čijem spisku se nalaze neki delovi maslačka.

Koren maslačka se u velikoj meri koristi u Aziji a ova biljke se uzgaja u Indiji kao lek za jetru (disfunkcija jetre, ciroza, hepatitis i slično). Osim toga, maslačak se upotrebljava za lečenje infekcija, virusa, oteklina, zadržavanje vode u organizmu. Mnoga istraživanja su pokazala da maslačak stimuliše protok žuči i da ima blagi diuretički efekat. Ova biljka pročišćava mokraćne puteve pa ima blagotvorno dejstvo na bešiku i bubrege. Mnogi savremeni lekari danas preporučuju maslačak za detoksikaciju jetre posebno tokom upotrebe sintetičkih lekova. Maslačak smanjuje nivo holesterola u krvi, podstiče apetit i varenje hrane.

Listovi sadrže A, C, D i vitamine B kompleksa, zatim gvožđe, magnezijum, cink, kalijum, kalcijum, mangan, bakar... Zbog brojnih hranljivih materija koje u sebi sadrži, lišće maslačka se obično preporučuje kao dodatak ishrani za trudnice i žene u postmenopauzi, najčešće u obliku salate. Salata od listova maslačka je ukusnija ukoliko se pravi pre cvetanja biljke jer kasnije listovi mogu dobiti gorak ukus.

Sveže stabljike maslačka mogu čak rastvoriti kamen u žuči, regulišu metabolizam, pročišćavaju krv, želudac. Narodna medicina preporučuje stabljike maslačka kao pomoćno sredstvo za lečenje šećerne bolesti.

Od svežih cvetova pravi se sirup ili med protiv kašlja i mast koja se između ostalog upotrebljava za lečenje hemoroida. Čaj od korena maslačka vekovima unazad upotrebljavao se za negu lica i ispiranje očiju.

Biljka maslačak dragoceni je dar prirode, može se naći na gotovo svim livadama, cveta u aprilu i maju, listovi se beru pre cvetanja biljke, stabljike u vreme cvetanja a koren u proleće i jesen. Pošto se zna da je cela biljka jestiva i lekovita, u proleće se cela i može upotrebljavati kao salata.

(Priroda leči sve)

 

Poslednja izmena
Prethodni članak
Hajducima bila mila
Sledeći članak
Divizma – melem za pluća
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine