ravago

Moderan način života najveća opasnost po zdravlje

Moderan način života najveća opasnost po zdravlje

Otkriveni su snažni dokazi koji potvrđuju da je rak uglavom pojava modernog doba, povezana sa našom ishranom, okolinom i načinom života. 

Istraživanja potvrđuju ono čega smo se svi plašili. Za rak se u našem društvu često misli da je prirodna pojava kod ljudi, posmatra se kao stalna, mračna pretnja koja može da ugrozi naše zdravlje. Ovo ne iznenađuje previše, s obzirom na to da svaka treća osoba oboleva od raka u nekoj fazi života.

Ipak, rak nije ni približno prirodna pojava kao što mi možemo da mislimo. Tokom najnovijih istraživanja otkriveni su snažni dokazi koji potvrđuju da je rak uglavom pojava modernog doba, povezana sa našom ishranom, okolinom i načinom života. 

Tokom poslednjih 30 godina, urađeno je više istraživanja drevnih mumificiranih tela, ostataka skeleta i klasične literature starih društava. Ako je rak oduvek preovladavao kod ljudi, očekivalo bi se da bude nađeno dosta slučajeva obolelih. 

Ali otkriveno je nešto iznenađujuće. U ovim proučavanjima, gde je bilo uključeno na desetina hiljada pojedinaca, jedva je nađeno par slučajeva. Među stotinama mumija koje su ispitane samo tri pokazuju moguće prisustvo raka: jedna je iz Čilea, jedna iz Italije 14-og veka, a jedna iz drevnog Egipta. 

Od oko hiljada kostiju koje su proučavali u Evropskom neandertalskom društvu, samo jedna – 35 000 godina stara lobanja iz Stetina u Nemačkoj je imala tragove zloćudnog tumora. 

Takođe, u drevnim egipatskim dokumentima, nema jasnih podataka o ovoj bolesti, iako su Egipćani imali vrlo sofisticirano znanje o medicini. Skoro potpuni nedostatak bilo kakvog dokaza o raku u drevnim vremenima pokazuje da bi bolest mogla da bude čovekova „krivica”, što bi značilo da se javila kao rezultat naših industrijskih i modernih stresnih društava. 

Jedan od ključnih argumenata bio je da je rak bolest starijih ljudi i zbog toga, pošto je života bio mnogo kraći u antičkom dobu, daleko manje ljudi je obolevalo. 

Sudeći po ovome, velika većina je umirala iz drugih razloga pre nego što su uopšte imali šansu da obole od raka. Ali ova teorija ne može da se održi. 

Prosečni vek u antičkom svetu je možda bio mnogo kraći nego danas, ali i pored toga, neke osobe su doživele starost što znamo na osnovu fosila i literature. Ali ova studija pokazuje da niko od njih nije imao rak. 

Značajno je da je otkriveno dovoljno dokaza o drugim bolestima povezanim sa starosnim dobom, kao što je osteoartritis, koji izaziva degeneraciju kostiju, i ateroskleroza kada se artritis pojačava. 

Ako su ove bolesti očigledno postojale u antičkom dobu, zašto onda ne postoji dokaz o postojanju raka? 

U eksperimentima su korišćeni najsavremeniji skeneri da bi se videlo koliko su dobro tragovi raka sačuvani u tkivu mumija. Testovi su pokazali da se u procesu mumifikacije tumori vrlo dobro očuvaju. 

Dakle, suprotno tvrdnjama protivnika, tragovi raka bi nesumnjivo trebalo da prežive, ako su uopšte postojali. Zbog nedostatka medicinskih intervecija u ono vreme trebalo bi da tumori budu pronađeni u telu. 

Nakon iscrpnog kopanja po istoriji, zaključeno je da je rak bio izuzetno retka pojava u antičkom svetu u poređenju sa današnjom situacijom.

Pretpostavlja se da je ova ogromna razlika posledica promena koje je donelo moderno društvo, od zagađenja do načina ishrane. Tako da je pojavu raka izazvao prvenstveno čovek. 

Istraživanje se poklapa sa gledištem medicinskih stručnjaka koji su dugo razmatrali učestalost raka izazvanim razlozima koji postoje samo u modernom svetu. 

Ishrana je klasičan primer. Danas u veliki količinama konzumiramo prerađenu hranu (koja se često sadrži velike količine pesticida i hemikalija), a takođe i veoma začinjene instant obroke, kao i masnu hranu za poneti i gazirana pića puna šećera. 

Za razliku od nas, Stari Egipćani su imali mnogo zdraviju ishranu koja se najvećim delom sastojala od sveže ribe, voća i povrća. Povremeno, u vreme praznika, bi možda jeli i meso. 

Samo u visokim krugovima društva bi sveštenici imali mnogo bogatiju ishranu, uključujući govedinu, alkohol, kolače i hleb, jer su morali da imaju pristup hrani obezbeđenoj za bogove. 

Ljudi u starom se nisu tako slabo kretali kao mnogi od nas danas, zalepljeni za svoje radno mesto ili na krevetu kod kuće. Većina ljudi je tada obavljala poslove ručno, a najčešći su to bili poljoprivredni i zanatski poslovi. 

Bez motorizacije čak i bogataši su morali da šetaju ili jašu. Štaviše, egipatsko, kao i sva ostala drevna društva bilo je prvenstveno agrarno, a većina ljudi je živela u ruralnim područjima. 

Bili su oslobođeni mnogih pritisaka modernog urbanog života, kao što je zagađena sredina, gužva i stres. 

Isto tako, drevni Egipćani, kao i Rimljani i Grci imali higijenu na veoma visokom nivou zbog dovoljnih zaliha vode, kanalizacije i kada za kupanje. 

Koliko znamo, nije bilo mnogo smrada i prljavštine koja postoji u današnje vreme u velikim gradovima, niti siromašnih delova u gradovima u razvoju. 

Dosta studija pokazuje da moderan način života može da ubije. 

Dostigli smo bizarni paradoks da sve u našem životu sve bude ubrzano i pomahnitalo, a s druge strane sedelački. 

Stalno smo u pokretu, a non-stop sedimo, bilo da smo u kolima ili za kompjuterom. Okruženi smo kakofonijom zvukova, imejlova i raznih uređaja, a mnogo nas živi na masnoj i prerađenoj hrani. 

Prekomerna težina je poznata kao faktor rizika za pojavu raka. Što je žena deblja, njeno telo proizvodi više estrogena, što može da objasni zašto žene sa viškom kilograma više više obolevaju od raka dojke (koji je osetljiv na estrogen). 

Gojaznost dovodi i do većeg rizika za rak debelog creva, bubrega, jetre i žuči, iako nije potpuno objašnjeno zbog čega. 

S druge strane, prema nekim istraživanjima smatra se da je stres jedan od glavnih uzroka zloćudnih tumora. 

Ovi faktori nisu postojali u dalekoj prošlosti, gde je celokupni život bio manje komplikovan. 

Zato u mumijama ne postoje tragovi tumora, a mi treba da shvatimo to kao poruku, ako želimo da izbegnemo najgoru bolest modernog doba.

Poslednja izmena
Sledeći članak
Sve blagodeti lovora
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam