delta

Pasulj, gospodar posne trpeze

Pasulj, gospodar posne trpeze

Poreklom je iz južne Amerike, u Evropi je brzo i široko prihvaćen, a jedno od najpopularnijih jela u našoj zemlji je prebranac.

Pasulj ili ako ćemo po latinskom Phaseolus vulgaris, jednogodišnja je biljka a dolazi iz ugledne porodice mahunarki. Da li ste znali da su u starom Rimu čak četiri aristokratke porodice svoje prezime uzele po biljkama iz ove familije? Tako su se njihovi članovi predstavljali kao Sočivović (Lentullus), Graškić (Piso), Leblebović (Cicero) ili Pasuljković (Fabius) – i to sve iz velikog poštovanja prema ovim biljkama a još više verovatno prema nihovim plodovima.

Praotac svakog pasulja koji ste jeli je poreklom iz Južne Amerike. Evropa je imala tu sreću da konzumira pasulj na najrazličitije načine tek od XVI veka. Za razliku od istočnjačkih kultura čiji smo susret sa pasuljem proučavali kroz ostatke i crteže iz kraljevskih grobnica starog Egipta ili kroz priču o kultivisanju ove biljke u Starom Zavetu.

Postoje dokazi da se ova biljka na ovaj ili onaj način na Istoku koristi i više od 20 000 godina!

Danas, najviše zahvaljujući Brazilu, Kini i Indiji, ceo svet uživa u nešto više od 70 varijanti suvog ili zrelog zrna biljke pasulja. Ustvari, pasulj se gaji na bukvalno svakom kontinentu osim na najhladnijem i najsuvljem Antartiku, čiju površinu prekriva 98% leda! Tako da ako sretnete pingvina, ne trudite se da ga namamite na jedno maženje šakom pasulja, pošto mu to stvarno ništa ne znači. Što se ostatka prirodnog lanca tiče, verujemo da ne poznajete osobu koja odbija tanjir dobrog pasulja. U prilog tome govori i podatak da se godišnje, na svetskom nivou, pojede preko 40 miliona tona ovog zrnevlja! Pa vi računajte.

Pored izvrsnog ukusa, pasulj je bogat izvor belančevina, kalijuma, kalcijuma, fosfora i gvožđa. Zbog svih svojih blagodeti, pasulj se od davnih dana koristio i za lečenje. Mahune bez semenki su odlične za smanjenje šećera u krvi a pokazale su se kao hrabri ratnici i u borbi protiv upale bubega. Stablo, list i cvet se odavno još koriste kao vredni diuretici a kombinacija vlakana i folne kiseline igra zapaženu ulogu u zaštiti od moždanog udara i bolesti srca.

Pasulj treba iskoristiti i kuvati dok je mlad i mekan. Čak i ako ste ove sezone to propustili, nadoknadite suvim zrnevljem koje dugotrajnim kuvanjem i uz par trikova omekšava do svog detinjstva. Ako imate vremena, ostavite ga u vodi tokom cele noći. Ako, pak, nemate, nije problem – jednostavno bacite prva dva ključa vode, operite pasulj hladnom vodom, procedite i kuvajte u novoj novcatoj (dakle, trećoj). Pred kraj možete dodati i malo sode bikarbone ili prstohvat semenki kima, kako bi se lakše sprijateljio sa vašim stomakom.

Pored konzumacije, pasulj se odvajkada koristi i za neke druge marifetluke. Recimo, lišće pasulja ispod madraca je efikasno u prevenciji ali i borbi protiv stenica. A da ne pričamo o tome da se na teritoriji Rusije pa kasnije i Bosne u pasulj gleda kao u čarobnu kuglu. Veruje se da je sistem gatanja u pasulj, inače nazvan favomacija, ponikao u Srednjem Istoku jer i ruska i bosanska varijanta dele zajedničke elemente dok svega toga uošte ni nema na Zapadu. U Iranu se takođe, sa malim odstupanjima u odnosu na ove dve varijante, na pasulj gleda i kao na dobar obrok ali i kao metod proricanja sudbine.

Inače, broj 41 je veoma bitan u ovom gatanju, toliko zrna pasulja je potrebno za jedno gatanje. 6. januar je svetski Dan pasulja, pa eto prilike da napravite gomilu i zamrznete jer je dokazano da pasulj trpi temperaturu friza i do 6 meseci. Preporčuje se da se otapa tokom noći u frižideru a sutradan zagreje.

Mi vam donosimo klasičan recept za prebranac, omiljeni i jako rado viđen gost svih trpeza.

Stari prebranac ili gravče na tavče

Prebranac je jelo koje se u velikom delu Srbije, a posebno na jugu, sprema sa velikim zadovoljstvom za posnu trpezu a posebno za Badnje veče. Makedonci vole da se naglasi da je Gravče na tavče njihov izum, jug Srbije trvdi da je samo njihov prebranac pravi ali u duhu predstojećih božićnih praznika, hajde da se ne sporimo oko porekla i istorije već da uživamo u zalogajima koji nam već vekovima uveseljavaju nepca.

Priprema:

Očistite pasulj od loših zrna, potopite ga u hladnu vodu na par sati a zatim isperite i skuvajte. Ta prva voda se baca. Pasulj ponovo properite a zatim sipajte u šerpu, nalijte vodu da bude jedno 3 cm iznad pasulja i kuvajte dok ne omekša. Morate dobro voditi računa o tome da se zrna ne raspadnu, tj. da se ne prekuva. Da biste bili sigurni od toga ali i od zagorevanja, kuvajte ga na srednjoj pa čak i tihoj vatri.

Pošto ćete imati dosta vremena dok se kuva, iseckajte luk na kockice i proprćite ga na ulju dok ne dobije zlatno smeđu boju. Kada se malo ohladi, dodajte začine u njega.

Procedite gotov pasulj, pomešajte sa lukom (dodajte i jednu ljutu papričicu, onako – za svoju dušu ako volite ljuto).

Sipajte u keramičku ili gvozdenu dublju tepsiju, dodajte ulja i listove lovora i pecite oko 2 sata na 180 stepeni. U toku pečenja, možete jednom do dva puta promešati pasulj tako da se zapečena zrna nađu na dnu. Ne preterujte da ne biste napravili pire od pasulja umesto prebranca.

Prebranac se služi i topao i hladan, kao pikantni prilog ostatku vaše svečane trpeze. Radnim danima, čitaj: tokom ostatka godine, on je izvrstan kao samostalno jelo za ručak uz kupus salatu, pekarski krompir i kobasicu koju možete ubaciti u rernu kada ne postite.

Jednačina je prosta kao pasulj: napravite prebranac po našem receptu i užitak neće izostati!

Sastojci:

  • 1 kg pasulja tetovca (ubedljivo je najbolji za prebranac, to ne sporimo Makedoncima)
  • 1,5 kg crnog luka
  • 5 lovorovih listova
  • So
  • Biber
  • 2 dcl Dijamant suncokretovog ulja
  • 2 kašike mleve
  •  
  • Izvor:Dijamant

 

 

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agromarket
Poljoprivreda info