ravago

Perimenopauza i menopauza

Perimenopauza i menopauza

Pod pojmom menopauza podrazumeva se trajni prestanak menstrualnog krvarenja. Menopauza se prosečno dešava od 50 do 52 godine života. Perimenopauzom se označava životno doba pre menopauze i karakteriše se postepenim gašenjem funkcije jajnika.

Tokom tog prelaznog perioda ovulacije se proređuju zbog iscrpljenosti jajnika u prethodnim godinama njegove pune aktivnosti. Posle menopauze dolazi do pada nivoa estrogena. Manjak estrogena je odgovoran za najveći broj tegoba i simptoma sa kojima sreće žena: talasi vrućine (valunzi), poteškoće u funkciji mokraćne bešike, osećaj suvoće vagine, dekoncentracija, depresija, a ukoliko se ne preduzmu odgovarajući terapijski postupci, značajno rastu rizici od kardiovaskularnih oboljenja, osteoporoze i malignih oboljenja dojke.

Osnovni zadatak menstrualnog ciklusa je da pripremi organizam žene za trudnoću. Za vreme tog procesa, endokrine žlezde u mozgu (hipotalamus i hipofiza) proizvode hormone (rilizing hormone, folikulostimulirajući i luteinizirajući hormon) koji deluju na jajnik uslovljavajući razvoj, sazrevanje i oslobađanje jajne ćelije iz jajnog folikula. Folikul, u kome se nalazi jajna ćelija, proizvodi hormone čiji je zadatak da pripremi matericu za normalan razvoj trudnoće. Ukoliko do trudnoće ne dođe, sluznica materice, koju nazivamo endometrijum, odlubljuje se, što za posledicu ima menstrualno krvarenje.

Oko 40 godine života jajnici postaju manje osetljivi za hormonske signale koji dolaze iz hipofize: kao rezultat toga, dolazi do poremećaja u proizvodnji estrogena i progesterona u jajnicima, što dovodi do promene karaktera menstrualnih krvarenja. Menstrualna krvarenja u to vreme mogu biti obilnija, oskudnija i neuredna.

Šta se dešava kada padne nivo proizvedenih progesterona?

Kada proizvodnja estrogena u jajnicima varira po količini ili naglo pada dolazi do narušavanja mnogih telesnih funkcija:

Talasi vrućine (valunzi)

Nastaju kada termoregulacioni centar u hipotalamusu (deo mozga) registruje pad nivoa estrogena u krvi. Tokom godina menopauze ove simptome ima veliki broj žena, ali ne i sve. Oni su u stvari osećaj iznenadne toplote koja se u obliku talasa širi od grudnog koša preko vrata do lica, često se nastavljajući i nadole prema rukama, ponekad i trbušnom zidu. Traju više minuta a ponekad i duže. Žena ih često može predvideti. Ukoliko se dešavaju tokom noći, često prekidaju san. Umor i poremećaji koncentracije mogu biti udruženi sa talasima toplote i mogu početi još za vreme perimenopauze. Ukoliko u tom periodu žena uzima estrogen, te tegobe se uspešno sprečavaju.

Genitourinarne promene

Tkivo koje izgrađuje mokraćnu bešiku i vaginu postaje istanjeno i osetljivo zbog dugotrajnog nedostatka estrogena. Simptomi se ogledaju u vaginalnon svrabu, osećaju suvoće vagine, učestalom mokrenju i čestim infekcijama mokraćne bešike. Hormonska supstitucija može eliminisati ili značajno smanjiti te simptome.

Promene na koži

Nakon menopauze koža gubi dosta od prethodnog elasticiteta i jedrosti. Sadržaj kolagenog tkiva u koži se smanjuje, a to za posledicu ima njeno opuštanje i nabiranje. Važno je prihvatiti da je ovaj proces normalan proces strarenja da se dešava i kod žena i kod muškaraca i samo je manjim delom izazvan manjkom estrogena. Iz tih razloga hormonska supstitucija ima malog uticaja na promene u koži.

Promene u grudima

Manje količine hormona u toku perimenopauze i u menopauzi imaju uticaja na smanjenje vezivnog i žlezdanog tkiva zbog čega dolazi do opuštanja i smanjenja dojki. Kao i kod kože ove promene su prirodne i vezane su za proces starenja tako da se ne mogu sprečiti davanjem estrogena niti se taj proces lečenjem može napraviti povratnim.

 

Autor: Prof. dr Milenko Bujas

 

(Zdravlje žene)

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info