ravago

Pet najvećih mitova o slanini

Pet najvećih mitova o slanini

Sezona slava i posta je pri kraju, a onda, sledi sezona - slanine. 

Slaninu možete da jedete samu sa hlebom, s jajima, možete da je koristite kao nezaobilazan dodatak mnogim jelima - od špageta i pice do domaćeg pasulja, kupusa i sarme. 

Ali, da se ne lažemo, skloni smo da od slanine pravimo mitološku namirnicu "koju su jeli naši pradedovi pa im ništa nije falilo", "koja je zdrava", koja "ne može da izazove rak"... 

Evo pet najvećih mitova koji vladaju o slanini i koje primamo zdravo za gotovo: 

           Slanina je ukusna

Iskreno rečeno, danas jeste. Ali nemojte da mislite da je nemoguće da naiđete na užasnu slaninu. To je kao da kažete da ne postoji loš seks ili loša pica.

Istorijski gledajući, bilo je mnogo više loše, nego dobre slanine. I to zato što jeona nekada služila kao hrana za preživljavanje.

Iako se danas ubijamo prejedanjem, do pre nekoliko stotina godina puno je veća pretnja bila smrt od gladi, s obzirom na to da su ljudi živeli od žitarica i mučili su se da bi se domogli masti i belančevina.

U mnogim delovima sveta svinjetina je bila najjeftinije meso koje se kod kuće spremalo u različitim, ne preterano higijenskim uslovima. Dakle, mala je šansa da je slanina bila delikates kakvim je smatramo danas. 

            Slanina je isključivo meso s trbuha

Iako bi ovo dimljeno i usoljeno meso trebalo da "dolazi" s bočnih strana svinjskog želuca, ono često dolazi i s buta.

Iako bi trebalo da se soli, a zatim dimiviše od mesec dana, u SAD-u su 1910. godine počeli da koriste nove tehnike pomoću kojih bi meso bilo gotovo i spremno za tržište (što je rezultiralo bržim povratom novaca) unutar nekoliko dana. Doduše, mi možemo da tvrdimo da to i nije prava slanina. 

            Slanina se jede za doručak

Ovo pravilo je posebno prihvaćeno u SAD-u, gde slanina s jajima predstavlja tipičan doručak. Ali, čak je i tamo slanina izašla izvan okvira doručka idanas se koristi pri pripremi hamburgera, deserta, pa čak i votke. 

Kod nas nema pravila u koje doba dana je zastupljenija na stolu; nikad nije ni bila deo klasičnog doručka kao u Americi, gde je to postala 1960-ih godina, kad su je prvi put počele konzumirati - u većoj meri - bogate porodice, dok je danas jednako zastupljena među svim društvenim slojevima, piše Washington Post.

Istina, u vreme poljskih radova u našim selima je bilo uobičajeno da se jede nešto jako, kako bi se otišlo u polje sa puno energije, pa su tada mnogi jeli slaninu i sir. Naravno, uz nezaobilazni luk i domaći hleb ili proju.  

           Slanina koja nije suva ne sadrži nitrat

Otkad se suše i dime mesni proizvodi, raspravlja se o štetnosti nitrata koji se pritom koristi. Ovakva prerada mesa je najčešće uključivala korišćenje soli i dima, no s vremenom je uveden kalijumov nitrat.

Kad dođe u kontakt s bakterijama, nitrat se razdvaja na nitrite koji dodaju određeni ukus i ružičastu boju mesu, ali isto tako ubijaju patogene koji uzrokuju botulizam. 

Nezgodno je to što konzumacijom nitrata povećavate rizik od razvoja srčanih bolesti, te je to razlog zašto se mnogi godinama klone dimljenog mesa, pa su neki proizvođači počeli da nude i meso bez nitrata i nitrita.

Jedini problem je što ovi proizvodi obično sadrže puder od celera, koji prirodno sadrži nitrate, pa na kraju nemate ništa zdraviju slaninu od one jeftinije. 

             Konzumiranje slanine je jednako štetno kao pušenje

Nitriti su zaista razlog za brigu, jer se u telu mogu pretvoriti u spoj povezan s rakom creva, što je ujedno i razlog zašto je Svetska zdravstvena organizacija mesne prerađevine stavila na popis kancerogenih namirnica.

Ali, SZO je pušenje, azbest i prerađeno meso stavila u istu kategoriju jer je sve povezano s rakom, iako ne nosi svo troje jednaki nivo rizika.

Naime, pušenje povećava relativan rizik od raka pluća za 2.500 posto, dok konzumacija dva komadića slanine dnevno povećava rizik od pojave raka debelog creva za 18 posto.

(Newsweek)

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam