ravago

Promena vremena utiče na pritisak

Promena vremena utiče na pritisak

Nagle temperaturne promene smetaju i zdravima, a pogotovo hronično obolelima. Simptomi hipotenzije su: slabost, malaksalost, preznojavanje, gušenje, nesvestice, a hipertenzije: glavobolja, bol iza grudne kosti, mučnina i povraćanje, pišu "Večernje novosti".

Na pragu smene godišnjih doba, kada je vreme obično nestabilno, veću pažnju na oscilacije krvnog pritiska, koje mogu biti izazvane i čestom promenom temperature i atmosferskog pritiska, naročito bi trebalo da obrate pacijenti sa kardiovaskularnim problemima, upozoravaju lekari, ali ni zdrave osobe ne bi trebalo da ignorišu "šetanje" pritiska.

Oscilacija pritiska tokom dana nisu neuobičajena pojava, a razlog za njegov nagli skok ili pad mogu da budu mnogobrojni. Stres, fizički napor, strah, uzbuđenje pa i nagla promena vremena, samo su neki od uzroka koji dovode do promene arterijskog pritiska. Zdrave osobe nemaju razloga za veliku zabrinutost, međutim srčani bolesnici moraju da povedu računa i redovno uzimaju terapiju, naročito tokom čestih temperaturnih promena.

Doktorka Milijana Balević, kardiolog iz Instituta za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", objašnjava da su simptomi koji pokazuju da je došlo do pada krvnog pritiska najčešće slabost, malaksalost, preznojavanje, gušenje, nesvestice. Glavobolja, bol iza grudne kosti, mučnina i povraćanje, znak su da je došlo do njegovog porasta.

- Do naglih oscilacija arterijskog pritiska dolazi zbog loših adaptacionih mehanizama hroničnih bolesnika - kaže dr Balević. - Nagla promena temperature vazduha dovodi do širenja krvnih sudova i smanjene koncentracije kiseonika. Posledica ovoga su česte varijacije krvnog pritiska, koje mogu da dovedu do infarkta srca i moždanog udara.

Nagli skok pritiska uzrokovan stresom možete da snizite jednostavnimm masiranjem linije koja prolazi iza ušne resice do sredine ključne kosti. Vrhovima prstiju, laganim pokretima desetak puta, prelazite preko ovog dela odozgo na dole, a onda to ponovite na drugoj strani tela.

Dokle god pritisak oscilira od 15 do 20 milimetara živinog stuba nema razloga za zabrinutost. Međutim, ukoliko on prelazi 139/89 mmXg, to znači da je van granica normale. Ako krvni pritisak često "preskače" ove vrednosti, neophodno je obratiti se lekaru, jer ovo ukazuje na hipertenziju koja zahteva terapiju lekovima.

- Osim lekovima, arterijski pritisak je moguće stabilizovati promenom načina života, a to prvenstveno znači odvikavanje od štetnih navika, kao što su pušenje i konzumiranje alkohola - savetuje dr Balević. - Redovna fizička aktivnost, dovoljan unos tečnosti, mediteranski način ishrane i vođenje računa da telesna težina bude u granicama normale, takođe mogu da stabilizuju krvni pritisak.

Oscilacije pritiska naročito su opasne po osobe koje su već imale moždani ili srčani udar. Nagli porast gornjeg pritiska povećava rizik od ponovnog infarkta, dok skok donjeg može da izazove šlog. Osobe koje imaju hipertenziju takođe, moraju da povedu računa. Ukoliko se često dešava da im se pritisak previše snizi i padne ispod normale to je znak da potraže lekarsku pomoć, jer je u tom slučaju neophodno da se promeni terapija.

 

Izvor: Večernje novosti

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam