ravago

Simptomi gripa i prehlade

Simptomi gripa i prehlade

Grip i prehlada nisu ista bolest. Većina ljudi to zna, no ne ume da ih razlikuje. Pročitajte naše savete i upute, možda vam olakšamo teške trenutke.

Simptomi i znakovi

Grip: Počinje veoma naglo, uz visoku temperaturu, jaku glavobolju, bol u mišićima i kostima. Često ga prate veoma izraženi umor i malaksalost, praćeni suvim, neugodnim kašljem. Moguće komplikacije, zato se obavezno preporučuje odmaranje, dakle, nikako ne odlaziti na posao ili u školu.

Prehlada: Počinje postupno, sa normalnom i umerenom temperaturom, retko praćena glavoboljom i bolovima u mišićima i kostima. Kašalj i kihanje su uoičajeni, ali su komplikacije veoma retke.

Grip je teška, a katkad i pogubna bolest zbog brojnih i raznovrsnih komplikacija. One mogu biti prouzrokovane samim virusom influence ili sekundarnim bakterijskim infekcijama, odnosno zajedničkim delovanjem virusa i bakterija. Komplikacije su najčešće u samom disajnom sistemu (upale uha i sinusa, te pneumonije), ali mogu biti zahvaćeni i svi drugi organi.

Osim što je česta, upala pluća je i najteža komplikacija influence, jer je odgovorna za većinu smrtnih slučajeva. Poznata su dva osnovna, etiološki i klinički različita oblika upale pluća u influenci. To je primarna virusna pneumonija, prouzrokovana samim virusom influence, koja se češće pojavljuje u pandemijama, i sekundarna bakterijska pneumonija, čiji su uzročnici bakterije (pneumokok, hemofilus, stafilokok).

Lečenje gripa

Simptomatsko lečenje uključuje mirovanje, nadoknađivanje tečnosti, te uzimanje lekova za snižavanje temperature i smirivanje kašlja.

Osnovno lečenje gripa jest simptomatsko, a označava postupke za otklanjanje i ublažavanje pojedinih simptoma bolesti ako su jače istaknuti Ono uključuje mirovanje, nadoknadu tečnosti velikim količinama (ili infuzijom u težim oblicima bolesti), te uzimanje lekova za snižavanje temperature i smirivanje kašlja. Budući da je gripa uzrokovana virusima, antibiotici nisu od koristi pa se njima mogu lečiti samo bakterijske komplikacije, odnosno upala uha, upala sinusa i pneumonija.

Danas postoje i specifični antivirusni lekovi koji su delotvorni, a prema mehanizmu delovanja nazivaju se inhibitorima neuraminidaze. Oni blokiraju aktivnost virusnog enzima neuraminidaze (pogađaju Ahilovu tetivu virusa influence) čime se sprečava izlazak virusa iz inficirane ćelije. Novi antivirusni lekovi u primeni su od 2000. godine. Postoje dva takva leka - oseltamivir i zanamivir.

Zanamivir je napravljen samo u obliku aerosola (raspršivač), a koriste ga i odrasli i deca starija od pet godina. Oseltamivir se uzima kao kapsule za odrasle i decu, a koristi se za lečenje influence odraslih, sve dece i trudnica. Ovi lekovi moraju se primeniti već na samom početku bolesti, svakako u prvih 48 sati nakon pojave prvih simptoma. Delotvornost je veća ako se lek uzme prvi dan bolesti.

Antivirusni lekovi, ako se uzmu u prvih 48 sati nakon početka bolesti, bitno skraćuju trajanje bolesti i ublažavaju težinu simptoma, a u velikom postotku smanjuje broj i težinu komplikacija. To rezultira smanjenjem potrošnje antibiotika i broja hospitalizacija.

Sprečavanje gripa

Zbog stalnih promena virusa i kratkog trajanja delotvornosti, vakcinaciju treba ponavljati svake godine.

Budući da je influenca teška bolest, a za starije ljude i hronične bolesnike i pogubna, te da se pojavljuje epidemijski, vrlo su važne javno-zdravstvene i epidemiološke mere za sprečavanje i suzbijanje infekcije. Opštim merama, kao što su preporuke za što manjim okupljanjem ljudi, odgađanje kulturnih i sportskih priredaba, zatvaranje škola i vrtića, zabrana poseta u bolnicama, itd, ne postiže se očekivani rezultat, pa su one danas uglavnom napuštene. Jedini delotvoran postupak u sprečavanju influence je aktivna imunizacija, odnosno vakcinisanje.

Ono je naročito preporučljivo za ugrožene osobe, tipa - sve osobe starije od 65 godina, bolesnici s hroničnim plućnim, srčanim i bubrežnim bolestima, dijabetičari... Preporučljivo je vakcinisati decu i trudnice, ali to u principu mogu svi.

Kontraindikacija je samo preosetljivost na jaja, jer se vakcina proizvodi na oplođenim kokošjim jajima. Za sezonski grip koristi se kombinovana trokomponentna vakcina koja sadrži dva tipa virusa influence A i virus influence B. Vakcinisanje se provodi u jesen, nekoliko meseci ili nedelja pre moguće pojave epidemije.

Prof. dr sc. Ilija Kuzman, dr med, specijalist infektolog

 

(PLIVAzdravlje)

Prethodni članak
Šipak
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine