ravago

Smokve, zdrave i ukusne, a čuvaju liniju

Smokve, zdrave i ukusne, a čuvaju liniju

Sjajan izvor vlakana, pune vitamina i minerala, i sušene i sveže smokve odavno se koriste u ishrani. Poznate po tome što su su zdrav i prilagodljiv sastojak, mogu dodati aromu i slatkoću svakom jelu.

Smokve su voće sa drveta fikusa, koji je deo porodice dudova. Imaju jedinstven i sladak ukus, meke su i pune hrskavih, jestivih semenki. Sveže smokve su nežne i kvarljive, pa se često suše da bi se sačuvale. Tako se dobija sladak i hranljiv dezert u kom može da se uživa tokom cele godine. Postoji više vrsta smokvi, i sve su različite boje i teksture. Njihova jedinstvenost je to što se “otvaraju kao pupoljak”, i nekada davno, pre nego što je postojao obrađeni šećer, korišćene su kao zaslađivač. Smokva je pomenuta u najstarijim istorijskim dokumentima, a svakako je najpozatija Biblija.

Nutritivne vrednosti

Bogate su prirodnim šećerima, mineralima i rastvorljivim vlaknima. Obiluju kalijumom, kalcijumom, magnezijumom, gvožđem i bakrom i dobar su izvor antioksidanasa, vitamina A, E i K koji doprinose zdravljaju i boljoj fizičkoj formi.

100 g sušenih smokava sadrži otprilike:
249 kalorija
3,3 g proteina
0,9 g masti
69 g karbohidrata
5,6 g vlakana

100 g svežih smokava sadrži otprilike:
80 kalorija
1,3 g proteina
0,3 g masti
20,3 karbohidrata
2,2 g vlakana

Smokve se često preporučuju jer balansiraju probavu i regulišu rad creva, koriste se kao prirodni laksativ zbog visokog sadržaja vlakana. Mnogi konzumiraju previše soli iz prerađene hrane, a višak može dovesti do nedostatka kalijuma – što opet vodi u hipertenziju, odnosno do visokog krvnog pritiska. Ishrana bogata voćem i povrćem najbolje je rešenje u takvi slučajevima – a obavezno podrazumeva sveže smokve jer prirodno povećavaju nivo kalijuma i tako pomažu osobama sa visokim krvnim pritiskom.

Prirodno bogate dijetetskim vlaknima, smokve mogu biti korisna hrana za one koji paze na liniju. Hrana bogata vlaknima stvara utisak sitosti, smanjuje glad i potrebu za hranom. Smokve takođe sadrže prebiotike, koji podržavaju već postojeću ‘dobru’ bakteriju u stomaku i poboljšavaju crevnu floru. Smokve su dobar izvor kalcijuma, minerala važnog za gustinu kostiju, samim tim sprečavaju osteoporozu.

Kako ih izabrati i čuvati

Sezona svežih smokava je između leta i jeseni, a tajming zavisi od vrste. Smokve su prolazne i nežne, i uglavnom je najbolje da se jedu dan-dva posle kupovanja. Treba birati one koje su debele i mekane, imaju jaku boju i nemaju ‘modrice’. Zrele smokve imaju sladak miris, a peru se neposredno pre jela ne ranije. Mogu stajati u frižideru otprilike dva dana, a ako su bile nedozrele, ostaviti ih na sobnoj temperaturi dok ne sazru.

Suve smokve traju mnogo duže. Prilikom kupovine, treba da vodite računa o tome da su meke i da nisu buđave. Mogu da se čuvaju na hladnom i tamnom mestu ili u frižideru.

Konzumiraju se oguljene ili neoguljene, zavisno od debljine kože kao i od ličnog izbora. Pošto su iznutra mekane i lepljive, mogu biti teške za pečenje.

Sadrže visok nivo oksalata. Veća količina ovog voća može imati efekat laksativa, tako da ih treba jesti umereno.

 

 

(bbcgoodfood)

 

Poslednja izmena
Prethodni članak
Puter je ipak zdrav?
Sledeći članak
Cvekla - leči BAŠ SVE
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam