ravago

Srbija primljena u "Eurotransplant"

Srbija primljena u "Eurotransplant"

Srbija je postala pridruženi član "Eurotransplanta", organizacije koja pruža usluge centrima za transplantaciju, laboratorijama i donorskim bolnicama u osam zemalja, sa više od 135 miliona ljudi.

OSTVARIO se decenijski san. Srbija je postala pridruženi član "Eurotransplanta", organizacije koja pruža usluge centrima za transplantaciju, laboratorijama i donorskim bolnicama u osam zemalja, sa više od 135 miliona ljudi! Takvu odluku izglasao je jednoglasno Bord "Eurotransplanta", pred kojim su u sredu u Albahu, u Austriji, naše kapacitete za presađivanje organa i planove za omasovljavanje ovog programa predstavili ministar zdravlja Zlatibor Lončar, profesor dr Vladimir Đukić, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja i docent Svetozar Putnik, direktor Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra Srbije.

Iako ćemo sa "Eurotransplantom" potpisati probni ugovor, na godinu dana, tokom kojih moramo da ispunimo određene uslove, ulazak u evropsku mrežu donatorstva, za Srbiju, koja je po broju kadaveričnih transplantacija, sa donora u stanju moždane smrti, izuzetno je važan, jer otvara mogućnost da više ljudi dobije organ i novu šansu da živi.

  • Ova odluka znači mnogo za Srbiju-kaže ministar Lončar. - Očekuje se da za dva tri meseca možemo da uskladimo standarde i da potpišemo ugovor sa Eurotransplantom. - To znači da svaki pacijent kojem je hitan organ za najviše 72 sata može da ga dobije.

  •  

U tih prvih godinu dana, naravno, nećemo moći da računamo na punu razmenu organa, jer zbog malog broja donora, trenutno manje od tri na milion stanovnika, Srbija nema višak organa koje bi mogla da daje ostalim članicama "Eurotransplanta". Zato ćemo, kao "loši davaoci", a veliki pretedenti na organe iz država članica, prema konceptu koji zastupa i predsednik profesor dr Bruno Majser, predsednik Borda "Eurotransplanta", u ovom probnom periodu moći da "konkurišemo" na donorske organe iz Evrope samo za posebne grupe pacijenata, koji ne mogu da dobiju organ u našoj zemlji, i decu.

Paralelno ćemo morati da jačamo naše kapacitete za transplantaciju, pre svega da povećamo broj donora. Jedan od ciljeva kojima težimo, što je u Austriji, naveo i ministar Lončar je da stignemo do nivoa od pet do sedam donora na milion stanovnika. Kada smo 2013. godine imali gotovo šest donora na milion stanovnika to je, pored naglašene samosvesti porodica koje su davale pristanak da se uzmu organi njihovih najbližih, bio i rezultat stimulacije timova za transplantaciju. U Ministarstvu zdravlja za "Novosti" otkrivaju da je za tu namenu u budžetu za ovu godinu odvojeno 35 miliona dinara

  • Pored toga timovi će biti pojačani novim, mladim lekarima  - objašnjavaju u Ministarstvu zdravlja.- Biće uveden kol centar za transplantacije, koji će biti otvoren 24 sata i određeni nacionalni koordinatori za transplantacije, koji će, takođe, biti dežurni 24 sata.
  •  

Na podizanju broja potencijalnih donora, kojih je trenutno oko 150.000, najviše se računa na novo zakonsko rešenje.Ono će umesto izričite, kao što je sada, uvesti pretpostavljenu saglasnost, što znači da su svi koji se ne izjasne protiv, i to "overe" u nadležnoj instituciji, potencijalni donori u slučaju moždane smrti. I, dalje će se, ipak, pitati porodica za pristanak da se uzmu organi.

NA BUBREG DONORA TRENUTNO ČEKA 720 PACIJENATA, NA JETRU 35, A SRCE 30

PREMA zvaničnom spisku na bubreg donora trenutno čeka 720 pacijenata, na jetru 35, a srce 30. To su i tri jedina organa koja se kod nas presađuju, bubrezi od 1975, srce od 1998, sa pauzom od 14 godina, tokom kojih nije urađena nijedna transplantacija dok KCS nije uveo ovaj program, a jetra od 1995. godine. U poslednjih šest godina, najviše organa presađeno je 2013, kada je urađeno 95 transplantacija i 2010. godine -86, a najmanje 2015. svega 36.

 

 

(Večernje novosti)

 

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam