ravago

Šta bi se dogodilo kad bismo svi prestali da jedemo meso?

foto:freeimages
foto:freeimages

Kada bi ljudi preko noći postali vegetarijanci, rešili bi se svi problemi zbog ispuštanja CO2 u atmosferu, dakle i klimatske promene

Živeli bismo duže, bili zdraviji, ali neki bi se našli i u problemima. Za sve to postoje rešenja, a BBC Future objasnio je i kakva. O tome se skoro i ne govori, ali proizvodnja hrane u svetu oslobađa između jedne četvrtine i jedne trećine svih gasova koji izazivaju efekat staklenika u atmosferi a vodena para je najzasupljenija. U SAD prosečna četvoročlana porodica oslobađa više CO2 zbog ishrane mesom, nego vožnjom dva automobila. A govori se samo o automobilima.

Marko Springmen sa Univerziteta u Oxfordu, koji tamo vodi program „Budućnost hrane“ kaže da bi čovečanstvo, ukoliko bi do 2050. prešlo na vegetarijanstvo, smanjilo emisiju CO2 za 60 odsto, od čega najviše otpada na crveno meso, odnosno za čak 70 posto ako bi svi postali vegani, znači izbacili i mlečne proizvode, ribu i slično. "Razmatrali smo što bi se dalo po tom pitanju učiniti za zaustavljanje klimatskih promena, pa smo zaključili da bismo emisije CO2 mogli stabilizovati već i potpunim prelaskom na biljnu ishranu", kazao je Springmen. On i sam priznaje da je takvo nešto nerealno, ali da ukazuje na smer kojim bi trebalo ići. Uzgoj stoke dovodi do emisija CO2 već tim što se mora proizvoditi i hrana za stoku.

To dovodi do uništavanja zemljišta. Od pet milijardi hektara obradivog zemljišta na planeti, čak 68 odsto otpada na uzgoj hrane za stoku. U svetu vegetarijanaca, 80 odsto tog zemljišta mirno bi se moglo vratiti prirodi, dok bi preostalih 20 posto bilo sasvim dovoljno za uzgoj hrane potrebne da se nadoknadi izbacivanje mesa iz ishrane. Tu bi nastao problem jer bi sve te ljude koji danas rade u lancu proizvodnje mesa, trebalo ponovno zaposliti. Ali, za njih bi itekako bilo mesta u poljoprivredi ili ponovnom pošumljavanju ili pak u proizvodnji bioenergije.

Peter Aleksander, društveno-ekološki naučnik sa Univerziteta u Edinburgu, upozorava na novi problem.

"Kod nas u planinama ekološki sistem direktna je posledica čovekovog uzgoja ovaca. Da ih odjednom uklonimo iz okoline, eko-sistem dramatično bi se promenio i moguće je da bi došlo do poremećaja u bioraznolikosti", kaže on.

Danas je u svetu 3,5 milijarde komada stoke i desetine milijardi komada živine koje čovečanstvo pobije za hranu svake godine, pa bi globalno vegetarijanstvo predstavljalo veliki izazov zbog navika i niza praktičnih problema. Sve to bi se još i dalo rešiti, ali neke stvari ipak ne. Trećina kopnene površine Zemlje otpada na pustinjska ili polupustinjska područja. Ljudi žive i na njima, samo što tamo u pravilu nema mogućnosti za poljoprivredu. U Sahelu, u subsaharskim područjima, pokušaji da se stanovništvo prebaci sa stočarstva na zemljoradnju dovelo je čak i do ubrzane dezertifikacije.

"Bez stoke, život u nekim područjima ne bi bio moguć", ističe Ben Phalan sa Univerziteta u Kembridžu. Tradicionalni Mongoli, Berberi, Tuarezi svakako ne bi mogli preživeti. Tu su i problemi očuvanja kulture, tradicije, religija koliko god bi bile ogromne koristi od globalnog civilizacijskog vegetarijanstva. Takvo vegetarijanstvo do 2050. značilo bi smanjenje mortaliteta i do 10 posto, i to zbog manje srčanih udara, dijabetesa, moždanih udara, nekih vrsta raka, ateroskleroze...

Najviše zbog izbacivanja crvenog mesa. Vegetarijanstvo bi godišnje spaslo sedam miliona života, veganstvo čak osam. A usled manje oboljevanja, manji izdaci za zdravstvo značili bi dva to tri posto svetskog BDP-a više nego sad. To bi, doduše, bio problem za nešto više od dve milijarde pothranjenih ljudi širom sveta, jer bi čovečanstvo moralo da se potrudi da svima njima osigura raznoliku ishranu, s voćem i povrćem, dovoljno vitamina i minerala. No, niko ne tvrdi da bi čovečanstvo moralo sasvim preći na vegetarijanstvo.

Kad bi, na primer, Velika Britanija sledila preporuke SZO o jedenju mesa, ta bi zemlja smanjila svoju emisiju za čak 17 posto CO2. A kad bi preporuke za meso proširila i na sve druge proizvode životinjskog porekla, poput jaja ili sira, te na grickalice, Velika Britanija smanjila bi emisiju CO2 za čak 40 posto. Znači, reč bi bila samo o tome da na tanjiru imate nešto manji komad mesa nego što ste navikli, zapravo onoliki koliki vašem organizmu ne predstavlja preveliki zdravstveni rizik. Tako da ova tema uopšte nije u relacijama za i protiv vegetarijanstva ili mesne prehrane, nego isključivo energetske efikasnosti. Konačno, s pametnijim korišćenjem hrane čovečanstvo bi ispuštalo i manje CO2 i proizvodilo manje otpada, jer danas svet baci otprilike pola sve hrane koju proizvede.

(Njuzvik)

Prethodni članak
Spavate li popodne?
Sledeći članak
Paprike punjene kupusom
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine