ravago

Stanovnici Evrope i centralne Azije susreću se sa novim vidom poremećaja u ishrani

Stanovnici Evrope i centralne Azije susreću se sa novim vidom poremećaja u ishrani

FAO izveštaji ukazuju na porast broja stanovnika sa prekomernom težinom i gojaznošću- i svim bolestima koje uz to idu

Ekonomski rast i povećanje nacionalnog dohotka po glavi stanovnika gotovo su sasvim eliminisali broj gladnih ljudi u Evropi i centralnoj Aziji. Međutim, sa porastom bogatstva zemalja, kod stanovništva dolazi do promene navika što dovodi do pojave novih zdravstvenih pretnji. Ova tzv. “tranzicija u dostupnosti hrane” dokumentovana je u novom izveštaju koji je danas objavila Organizacija za hranu i poljoprivredu UN (FAO).

U publikaciji “Regionalni izveštaj o dostupnosti hrane: Evropa i centralna Azija” stručnjaci FAO analiziraju obilje statističkih podataka na nivou zemalja: unos kalorijskih (energetskih) vrednosti, indikatori neuhranjenosti dece poput zaostajanja u rastu i zakržljalosti, anemija, broj stanovnika sa prekomernom težinom i gojaznošću, vrste namirnica koje ljudi najčešće jedu.

 U izveštaju se ukazuje na obrazac razvoja primetan u većini zemalja- stanovništvo više ne pati od neuhranjenosti i nedostataka mikroelemenata u ishrani, već se bori sa degenerativnim oboljenjima koja nastaju usled povećanog unosa masti, šećera, mesa i mlečnih proizvoda,kao i prerađene hrane. Ova tranzicija u ishrani je često povezana sa sve prisutnijim tzv. “sedećim” načinom života.

 “Ako pratimo način na koji se menja ishrana stanovnika usled povećanja njihovih prihoda, vidimo da ukupan broj unetih kalorija koje potiču od zaslađivača, biljnih ulja i namirnica životinjskog porekla raste, dok se smanjuje unos kalorija koje potiču od žitarica”, kaže autor izveštaja Dejvid Sedik, ekonomista FAO. “Postoje i nijanse, različite od zemlje do zemlje, ali je opšta tendencija jasna”.

 Drugim rečima, podaci ukazuju na to da postoji prelaz ka ishrani koju karakteriše povećan unos zaslađivača, biljnih i životinjskih masnoća i smanjen unos žitarica.

 Ipak, sve to ukazuje na značajan napredak u regionu, a to je prevazilaženje problema neuhranjenosti. Svega 7 odsto stanovništva Evrope i centralne Azije živi u zemljama gde su i dalje glavni problemi u ishrani neuhranjenost i nedostatak mikroelemenata.

 Međutim, poremećaji u ishrani koji potiču od nedostataka mikroelemenata poput gvožđa, vitamina A i cinka, kao i problemi sa prekomernom težinom i gojaznošću, su i dalje prisutni i rastu. Danas 13 posto stanovnika u regionu živi u zemljama koje su opterećene tzv. “trostrukim teretom”, odnosno u kojima se beleže sve tri vrste poremećaja u ishrani: neuhranjenost, nedostatak mikroelemenata u ishrani i prekomerna težina.

 Još više zabrinjava podatak da 57 posto stanovnika regije žive u zemljama gde se kao glavni poremećaj u ishrani javlja prekomerna težina. Izveštaj ukazuje na to da 70 posto stanovništva u regionu pati od poremećaja u ishrani koji obuhvataju pomenuti “trostuki teret” ili prekomernu težinu.

 Međutim, ova statistika se menja. Zemlje koje se trenutno nalaze u grupi zemalja sa problemima neuhranjenosti stanovništva kreću se ka kategoriji zemalja sa sve tri vrste problema.

“Kako se sve veći broj zemalja kreće ka kategoriji zemalja čiji stanovnici imaju sve tri vrste poremećaja u ishrani, tako rastu i troškovi lečenja. Troškovi lečenja će se uvećavati brzo i u velikoj meri, jer se jedino tako može obezbediti kvalitetna zdravstvena zaštita za lečenje od dijabetesa, srčanih oboljenja I ostalih nezaraznih bolesti koje su povezane sa ishranom”, kaže Sedik.

 Dok se u prvom delu izveštaja izlažu problemi, drugi deo izveštaja se bavi pronalaženjem rešenja. U ovom delu izveštaja, autor istražuje različite uspešne pristupe rešavanju ovog problema i pitanja iskorenjivanja gladi, u skladu sa prihodima stanovnika jedne zemlje I njihovim navikama u ishrani. Ovi pristupi su isprobani u praksi i pokazali su se kao uspešni.

 Obogaćivanje hrane različitim materijama je jedno od rešenja problema zemalja kod čijih se stanovnika javlja neuhranjenost i nedostatak mikroelemenata u ishrani. Obogaćivanje mleka vitaminom D, soli jodom, brašna gvožđem, folnom kiselinom i tijaminom, samo su neki od primera ovakvog pristupa koji je bio ključan za poboljšanje potrošnje mikroelemenata u ishrani dece u centralnoj Aziji.

 Takođe, obogaćivanje useva kroz selekciju i ukrštanje biljnih vrsta koristi se za povećanje sadžaja mikroelemenata u žitaricama. Na ovaj način moguće je povećati relativno mali sadržaj mikroelemenata u pšenici koja se gaji u centralnoj Aziji i na Kavkazu, gde žitarice čine više od polovine izvora energije u ishrani.

 Ostali preporučeni načini za rešavanje problema u ishrani su:

 Promena sastava gotove hrane kako bi se popravila nutritivna vrednost popularnih vrsta ove hrane;

Porezi ili subvencije na proizvodnju određenih vrsta hrane u zavisnosti od toga da li je ta hrana zdrava ili ne;

Edukacija stanovništva o tome koje namirnice treba da sadrži zdrav i izbalansiran obrok;

Efikasniji sistemi za bezbednost hrane i standardizacija tih sistema, kao i standardizacija pravilnika o bezbednosti hrane, sanitarnih, fitosanitarnih i higijenskih propisa;

Bolje obeležavanje prehrambenih proizvoda, tj. navođenje sastava namirnica i nutritivnih vrednosti;

Postojanje programa pomoći u hrani uključujući vaučere i subvencionisanje hrane, prevoz i dostavu hrane gde je potrebno, kao i novčanu pomoć za nabavku hrane.

 “U ovom regionu, posebno u centralnoj Aziji i regionu Kavkaza, primećen je izuzetan napredak po pitanju iskorenjavanja neuhranjenosti”, izjavio je Vladimir Rahmanjin, pomoćnik generalnog direktora FAO i predstavnik za Evropu i centralnu Aziju. “Ali, danas ne možemo više da razmišljamo samo o tome da li ljudi unose dovoljan broj kalorija u organizam. Dobro izbalansirana i zdrava ishrana je ono što želimo da obezbedimo svakom detetu, ženi i muškarcu – posebno našoj deci”.

14. mart 2017 – Budimpešta, FAO Regional Office for Europe and Central Asia | 34 Benczur utca, Budapest, Hungary | (+36) 1 461 2000 | www.fao.org/europe

 

(Agrosart)

eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Razvojni fond Vojvodine