ravago

Bamija, lepa i mnogo zdrava

Kada nema mladih, tokom cele zime mogu se koristiti suve. Nanižu se niske i uvek su pri ruci 

Bamija, bamnja, okra (Abelmoschus esculentus) – pripada porodici sljezova (Malvaceae), trajna je, do metar visine. Plod bamije je zeljasta duguljasta rebra­sta i maljava mahuna (čaura, tobolac) nalik na malu šiljatu papriku na vrhu zašiljena. Plodovi su sočni, prijatnog i pomalo oporog i specifičnog ukusa, lako je svarljiva.

U ishrani se koriste samo mladi nedozreli plodovi, stari 3–5 dana od procvetavanja (dok se nije formiralo krupno seme). Spoljna kora mladih plodova je nežna i posuta maljama, dok je unutrašnjost ispunjena mesnatom sluzavom materijom (pri kuvanju potpuno nestaje) s mnogo sitnih nedozrelih semenki koje sadržavaju belančevine i masti. Konzervira se sušenjem, zamrzavanjem i mariniranjem.

Suva bamija sadrži 70% nezasićenih masnih kiselina i 18-27% proteina. Mladi nedozreli plodovi u 100 g imaju 36 kalorija. Sadrže: 2,4% belančevina, 7,6% ugljenih hidrata, 0,3% masti (nezasićene masne kiseline), mineralne materije (250 mg% kalijuma, 92 mg% kalcijuma, 50 mg% fosfora, 3 mg% natrijuma, 0,6 mg% gvožđa, zatim bakra, kobalta, cinka, sumpora, silicijuma, vanadijuma), vitamine (provitamin A, grupu B vitamina i C), sluzi, eterična ulja, celulozu, pektin.

Mlade bamije se suše nanizane u niske koje se koriste preko cele zime. Mladi plodovi se koriste za supe i čorbe, kao začin jelu, dodatak đuveču, gulašu, musaki, paprikašu, za pire, kašu i u kombinaciji s povrćem i mesom. Može se kuvati sa patlidžanom, paradajzom, kukuruzom šećercem... 

Pored kuvanih jela, bamija se stavlja i u turšiju. Za pripremu bamije koriste se začini: crni biber, plod čili paprike, ljuta i slatka paprika, đumbir, beli i crni luk, sok od limuna, korijander, vinsko sirće.

Mahune starijih plodova kada potpuno narastu, liče na dugu zelenu papriku sličnu fafaronu. Imaju kožnatu, strnjikavu koru i nisu pogodne za ishranu jer su odrvenjeni sa formiranim semenkama. Semenke se koriste kao nadomestak (surogat) kafe, a daju i jestivo ulje.

Lekovita svojstva: mlada bamija ima antioksidansna i antiinflamatorna svojstva.

Pospešuje varenje, deluje na peristaltiku creva, čisti otrovne i otpadne materije iz metabolizma, jača imuni sistem, reguliše sluzokožu organa za varenje, utiče na gastritis, čir, zapaljenje creva. Čaj bamije se koristi protiv proliva i snižava šećer u krvi. Bamija se smatra afrodizijakom.

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam