ravago

Zašto NE termički obrađivanoj hrani?

Zašto NE termički obrađivanoj hrani?

Helmut Wandmaker (1916-2007), teško je oboleo već u mladim danima. Najteže su ga bolesti i ozlede rano prisilile da razmišlja o zdravlju. Iskustva sa sirovom hranom sticao je tokom više od 45 godina.

Nijedno živo biće, osim čoveka, ne priprema sebi topla jela. Nijedna životinja na Zemlji ne uništava sirovu hranu kuvanjem i pečenjem, ne pije mleko posle odvikavanja od sisanja i ne troši lekove.

Kuvana hrana stvara kiselinu u telu, a višak kiseline bolest.

Hrana zagrevana preko 45 stepeni C gubi vitamine i minerale - oni se termičkom obradom uništavaju. Tako hranu iz žive, pretvaramo u mrtvu (praznu, bez hranljivih tvari). Telo sve što nije hrana (ili što je mrtva/prazna hrana) prepoznaje i odbacuje kao otpad, što doprinosi nagomilavanju nesvarenih otpadaka u telu i razvija bolest.

Čak ni pravi vegetarijanci (vegani), oni koji jedu kuvanu hranu, još uvek ne žive mnogo zdravije od onih koji jedu sve. Istraživanja pokazuju da su najzdraviji vegani koji jedu samo sirovu hranu. Oni najređe obolevaju.

Kako bi trebalo da izgleda idealna ljudska prehrana?

Zlatna pravila:

- idealna hrana za čoveka je monohrana = jedna vrsta po obroku;

- hrana treba da bude privlačna oku, mirisna i ukusna bez začina;

- odbaciti šerpe i lonce – ne kuvati;

- jesti oko 75% sirovog svežeg voća, oko 20% svežeg povrća (posebno zelenog lisnatog) i oko 5% oraha i semenki.

Voće je glavno. Sve ostalo je sporedno.

Orasi sadrže protivenzime koji ometaju normalno varenje tvari koje sadrži. Zbog teške svarljivosti, orahe ne treba mešati sa drugom hranom. To vredi za sve semenke.

Klice nisu preporučljive jer se pri procesu klijanja stvaraju štetni alkaloidi. One nisu ni ukusne.

Začini služe tome da bi se hrana, koja je postupkom kuvanja postala bezvredna i bezukusna opet učinila ukusnom, jer tanani nervi čula ukusa slabe usled konzumacije mrtve hrane.

Istina je da se moraju jesti neke masti da bi se u organizam mogli efikasno primiti vitamini topivi u masti, ali nje ima dovoljno u voću i povrću. Takođe, važno je znati da naše telo bez teškoća može pretvoriti ugljene hidrate u mast i obrnuto.

Zašto je voće najvažnija namirnica?

Voće je idealna hrana za čoveka. Sve ostalo je sporedno. Prava prirodna hrana treba da je privlačna oku, mirisna i ukusna sama po sebi, bez ikakvih dodataka i začina. Voće je upravo to. Ljudi su po prirodi voćojedi. Sva druga hrana je teško svarljiva. Čoveku nedostaje (nije prisutan u dovoljnim količinama):

Enzim celulaza - potreban za razgradnju i varenje celuloze iz povrća, kojeg u dovoljnim količinama imaju svi ostali biljojedi. Taj enzim je nužan da se iz trave, stabljika, listova izvuče dovoljno hranljivih tvari/energije. Kako bismo dobili dovoljno hranljivih tvari iz bilja (povrća), treba ga ili jako dobro i dugo žvakati (npr. kao preživanje kod krava) ili usitniti i popiti u obliku soka.

Enzim ptijalin - potreban za razgradnju i varenje skroba iz žitarica. Zbog nedostatka ptijalina, ne možemo dobro svariti zrna. Ovog enzima u malim količinama ima u pljuvački usta, tako da on može dobro rastvoriti skrob samo ako se jako žvaće i luči pljuvačka. Rezultat nedostatka ptijalina – nesvarena skrobna sluz taloži se svuda u telu (naročito za zidove krvnih sudova) i uzrokuje zdravstvene teškoće a kasnije i hronične bolesti. Npr, variranje krvnog pritiska (niski, viskoki) ima uzrok u korišćenju skroba. Posle mleka, pšenica uzrokuje najviše alergijskih reakcija.

Enzim urikaza - sprečava stvaranje mokraćne kiseline nastale kao nusprodukt varenja mesa. Ljudi nemaju dovoljno enzima za varenje mesa, a zadržavanje mokraćne kiseline u telu uzrokuje mnoge zdravstvene poteškoće i dugoročno dovodi do razvoja hroničnih bolesti.

Enzim laktoza - potreban za probavu mleka. Nakon treće godine, dakle, od konačnog odvikavanja od sisanja majčinog mleka, većina ljudi nema dovoljno laktoze a vremenom se ta količina smanjuje. Nesvareni mlečni ostaci uzrokuju stvaranje kiseline i sluzi u ljudskom telu. Mleko je namirnica br. 1 zaslužna za stvaranje suvišne sluzi u sinusima.

Voće je idealna hrana za čoveka jer se sastoji od idealnog omera hranljivih tvari:

90% fruktoze, voćnog šećera, ugljenih hidrata

4-6% aminokiselina

2-3% minerala

1% vitamina

2% masnih kiselina

Ugljeni hidrati su ono što je čoveku najpotrebnije kao gorivo - za snagu/energiju. Otuda i tolika potreba za slatkim. I samo majčino mleko je slatko i sadrži više ugljenih hidrata od kravljeg.

Prilikom konzumacije voća treba biti oprezan. Uvek ga treba jesti natašte, na potpuno prazan želudac, jer voćni šećer u kombinaciji sa drugom hranom potiče alkoholno vrenje što ometa varenje.

Organizam sa viškom kiseline ne podnosi voće, jer mu teško pada na zakiseljeni želudac. Nakon čišćenja postom ili dužim razdobljem uzimanja uglavnom prirodne, sirove hrane, to stanje se normalizuje.

Crveno vino je zdravo?

Je li crveno vino zdravo? Kažu da povoljno utiče na krvotok i snižava nivo holesterola, ali se ne ističe da sveže crveno grožđe sadrži iste korisne tvari kao i crveno vino. Efikasnost se ne krije u alkoholu, nego u grožđu. Alkohol šteti jetri i mozgu. Šećer (koji se često dodaje zbog bržeg vrenja) i sumpor (konzervans koji se dodaje za dužu trajnost vina) takođe.

C vitamin npr. bolje utiče na povišene vrednosti holesterola u krvi od crvenog vina. Pre obroka preporučuje se uzimanje C vitamina kako bi se sprečilo taloženje holesterola.

Kiselina ili baza?

Ljudi bi trebalo da uzimaju hranu koja osigurava odnos baznog prema kiselom minimalno 70 naprema 30, odnosno idealno 80 naprema 20% - u korist baznog.

Ako je pH vrednost neke tvari manja od 7, tada je smatramo kiselom, a ako je veća od 7 smatramo je baznom. Recimo, pH vode je tačno 7 i ona se smatra neutralnom.

Normalna vrednost pH naše krvi iznosi 7,4 (blago bazna).

Baznu sredinu stvaraju sveže voće, povrće i voda. Sve ostalo stvara kiselinu - kuvana hrana, hrana životinjskog porekla (mleko, sir, jaja), orasi, semenke, žitarice. Da bi se telo neutralisalo (povratilo u blago bazno stanje), ono se stalno napreže i poseže npr. za zalihama alkalija (minerala poput kalcijuma i magnezijuma).

Prekomerena kiselina u telu i krvi uzrokuje bolesti.

Je li dopuna prehrane vitaminsko-mineralnim dodacima neophodna?

Ljudi, čovekoliki majmuni i zamorci ne mogu sami stvarati C vitamin. Sva druga živa bića mogu ga stvarati u jetri iz glukoze. C vitamin je vrlo važan vitamin za jačanje imunološkog sistema i protiv infarkta jer jača krvne sudove i čisti ih od taloga.

Pristalice prirodne higijene, odnosno ljudi koji se hrane zdravim prirodnim proizvodima bez termičke obrade, ne bi trebalo da ishranu dopunjuju vitaminima i mineralima. Prirodni proizvod uvek je potpun, sadrži sve što čovek i ostale životinje trebaju. Dopuna vitaminima i mineralima nije potrebna ako se ljudi mogu 100 % hraniti voćem, povrćem, orasima, semenkama, ali onima koji su rasli na posve zdravom tlu. To znači na netretiranom zemljištu, bez hemikalija, insekticida i pesticida. Nažalost, danas ima malo takvih proizvoda. Zemljište sa kojeg potiče naša hrana nema dovoljno minerala.

Šta je bolest i kako nastaje?

Bolest je naprezanje tela da ozdravi. Postoji samo jedan uzrok bolesti - zatrovanost tela i samo jedan način lečenja - odstranjivanje otrova. Dijagnoza neke bolesti nije ništa drugo nego lokalizacija onoga mesta na kojem se tvoje telo bori protiv nakupljenog otrova i želi ga se rešiti. Sve što nije hrana, telo prepoznaje i odstranjuje kao otrov.

Belančevinski i skrobni otpadi začepljavaju vene, sudove, arterije, kapilare u telu.

Mesojedi u prirodi nemaju povišen holesterol jer jedu samo sirovo meso koje se ne taloži.

Visok nivo holesterola i pritiska najbrže se mogu sniziti prehranom bez žitarica.

Ugljikeni hidrati sa mnogo skroba (u žitaricama) snažno podižu vrednosti šećera u krvi, a kao reakcija na to - raste nivo insulina u krvi. Pomoću peptidnog hormona insulina, koji se proizvodi u gušterači, telo reguliše visok sadržaj šećera na podnošljiv nivo. Uzrok dijabetesa je preterana konzumacija skroba i šećera - žitna i šećerna sluz.

Bakterije ne prodiru u telo, one već postoje u svakom organizmu. Mrtvom hranom pozivamo ih na milionsko razmnožavanje. Bakterije se hrane otpadom. Maknite otpad. Bakterijama i virusima su otrovni produkti varenja mesa i žitarica sjajna hrana.

Nekuvana, nemešana i nezačinjena hrana idealna je za čoveka. Sve drugo dovodi do civilizacijskih bolesti. Onaj ko podnosi mrtvu mešanu hranu, taj je bolestan. Podnosiš li bez problema mrtvu hranu, miljama si daleko od pravog zdravlja. Organizam zdravog čoveka odmah na nju loše reaguje. Istrošeni traktor podnosi svakakvo smeće, ali fina mašina se odmah pobuni.

Kako se lečiti?

Bol, bilo gde u telu vapaj je za vodom - tekućinom potrebnom za razređivanje sluzi i taloga. Zapamtiti: termički obrađene masti gotovo se ne mogu odstraniti iz tave bez sredstava za otapanje. Preporučuju se barem 2 l vode dnevno, neovisno o osećaju žeđi, jer smo degeneracijom i starenjem izgubili normalan osećaj žeđi. Ostala živa bića na Zemlji ne uzimaju nikakvu drugu tekućinu osim vode.

Prema prirodnom nauku o zdravlju (Prirodna higijena), ljudsko telo je organizam koji funkcioniše po načelu samoizlečenja. Telo samo sebe pročišćava i leči. Ono samo uklanja štetu od otrova. Za (samo)lečenje potrebni su mu: svež vazduh, čista voda, dovoljno odmora i sna, sirova hrana, ugodna temperatura, sunčeva svetlost, dovoljno kretanja, zadovoljavajuća profesionalna delatnost i mirno okruženje u porodici i krugu prijatelja.

Ako telo više ne može samo da se izleči, tada je već prekasno - postalo je neizlečivo. Prirodna snaga samoizlečenja uvek je spremna izlečiti, ali ona zataji kod onih ljudi koji su trajnim pogrešnim navikama uništili svoje ćelije.

Zaboravite na tzv. lekovito bilje. Ono sadrži otrovna eterična ulja i alkaloide koji su pri visokom doziranju katkad i opasni za život. Takođe, ni ljudi ni životinje ne biraju za jelo bilje gorkog ukusa. Ako želiš lečiti gorkim, otrovnim, samoniklim biljem, tvoj organizam umesto da se usmeri na samočišćenje prisiljen je da se rešava otpada.

Bolest nastaje zbog nezdravog načina života. Ako uistinu želiš da ozdraviš, jedini lek (terapija) je menjanje štetnih navika.

Rak je poslednja stanica dugog postupanja protiv zakona prirode. On ne bukne iznenada, već godinama tajno tinja. Metastaze raka sadrže 10 puta više belančevine nego normalne ćelije. Metastaze raka su preopterećene produktima razgradnje belančevina. Za ozdravljenje imaju izgleda karakterno jaki ljudi ako ubuduće jedu samo sirovu hranu i mnogo se kreću.

Sirova hrana (voće, povrće i nešto oraha i semenki), uz dovoljno čiste vode i kretanja, te upotpunjeno vitaminsko-mineralnim dodacima, preduslov su optimalnog zdravlja.

Ideal medicine trebalo bi da bude - ukloniti potrebu ljudi za doktorima.

www.wandmaker.com

 

 

           

 

Poslednja izmena
eu
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
zagreb velesajam