ravago

Zimska proizvodnja rasada lekovitog bilja

Zimska proizvodnja rasada lekovitog bilja

Plastenici najbolji izbor. Proizvodnja rasada uslovljena oblikom, veličinom objekta...

Sve gajene biljke, među kojima su i lekovite, mogu se razmnožavati na više načina. Na primer direktnom setvom semena na proizvodnu parcelu, proizvodnjom rasada, sadnjom određenih vegetativnih delova (korenove glave, lukovice, krtole, rizomi), ožiljavanjem reznica i kloniranjem.

Najbolji, najsigurniji i najviše primenjivani način razmnožavanja velikog broja lekovitih biljaka je razmnožavanje preko proizvodnje rasada. Kvalitetan sadni materijal (rasad) garant je uspešne proizvodnje najvećeg broja lekovitih biljaka.

Rasad se može proizvoditi na otvorenom (letnja proizvodnja - hladne leje) i u zaštićenom prostoru (zimska proizvodnja - staklenici, plastenici, tople leje)...

Za proizvodnju rasada lekovitog bilja najčešće se koriste plastenici, jer su najjeftiniji, najlakše se grade i najjednostavnije je održavanje. Po načinu izgradnje postoji više tipova plastenika. Svi oni grade se od lukova (metalni, plastični ili kod manjih drveni) koji su prekriveni plastičnom folijom...

Obrada zemljišta u plasteniku, u zavisnosti od njegove veličine, obavlja se ručno (mali plastenici) ili mašinski (veći plastenici). Za mašinsku obradu koriste se male poljoprivredne mašine prilagođene za rad u povrtarstvu.

U unutrašnjoti plastenika formiraju se leje širine 0,9 do 1,3 a nekad i do 1,5 metara. Veća širina nije poželjna, jer onda je otežan rad u leji. Pravac pružanja leja je sever-jug, odnosno formiraju se tako da idu po dužini objekta. Prema načinu gradnje leje mogu biti prizemne (ukopane) i nadzemne (izdignute). Prizemne se prave u nivou zemljišta najčešće tamo gde je ono dobro drenirano. Izdignute leje se prave na terenima gde postoje smetnje u dreniranju zemljišta pa se površinski sloj lako zabari i ometa kako pripremu zemljišta, tako i nicanje rasada. Izdignute leje imaju bočne strane visine 15-20 centimetara.

Između leja se prave staze s pravcem pružanja sever-jug. Uloga staza je da omoguće nesmetan pristup biljkama u leji radi njihove obrade, nege, zaštite i vađenja rasada. Širina staza je najčešće oko 0,5 metara, ali zavisi od vrste rasada, potreba njegove obrade i normalne prohodnosti za radnike. Poprečne staze postavljaju se na početku i na kraju plastenika, a ukoliko je plastenik dugačak, onda i na svakih 15-20 metara rastojanja.

U leje se dodaje sloj stajnjaka koji greje leju, a po površini se rasprostire sloj zemljišne smeše u koji se seje seme. Zemljišna smeša se unosi u leju tek kada se stajnjak zagreje. Za smešu je najbolje da to bude plodna baštenska zemlja bez prisustva semena korovskih biljaka. Woj se dodaje dobro zgoreli stajnjak ili kompost, a zatim pesak i treset. Stajnjak i kompost poboljšavaju hranljivu vrednost, a pesak i treset daju rastresitost smeši.

Poželjno bi bilo da zemljište u leji sadrži šest do osam odsto humusa. Kiselost, odnosno pH vrednost je najbolja ako je 5-6,5. Neophodan je i određen sadržaj hranljivih elemenata: na 100 grama vazdušno suvog zemljišta trebalo bi da bude 10-30 miligrama azota, 23-25 miligrama fosfora, 70-125 miligrama kalijuma i oko 100 miligrama kalcijuma. Ukoliko su ove količine manje, lako se nadoknađuju dodavanjem određenih hraniva.

Setva

Zemljište u lejama treba da bude dobro usitnjeno i poravnato. U dobro pripremljenim lejama obavlja se setva semena, koja može biti ručna i mašinska. Ručna setva obavlja se na manjim površinama i to na nekoliko načina: u rediće, omaške i u kućice. Najčešća je setva u rediće. Obavlja se tako što se upravno na dužinu leje na rastojanju osam do 12 centimetara izvuku plitki redići (do 1 cm dubine) u koje se seje seme. Nakon setve seme se prekrije tankim slojem (0,5-1 cm) sitne zemlje, komposta ili treseta. Setva u rediće ima više prednosti. Ovim načinom setve dobijaju se ujednačene sadnice, olakšana je odbrana od korova, lakše se uništava pokorica i lakša je zaštita od biljnih bolesti i štetočina.

Važno je i to da je vađenje rasada proizvedenog ovim načinom setve dosta lakše i da se rasad manje oštećuje.
Setva omaške se ređe primenjuje. Obavlja se rasturanjem semena po čitavoj površini leje. Prilikom ove setve otežana je odbrana od korova i pokorice, a dobijeni rasad je neujednačenog kvaliteta. Setva u kućice se u novije vreme ne koristi i ne primenjuje u širokoj praksi. Mašinska setva primenjuje se na većim površinama. Obavlja se specijalnim mašinama namenjenim za setvu sitnog semena.

Za setvu kvadratnog metra leje potrebno je 0,5-10 grama semena, a količina zavisi od biljne vrste, načina, vremena setve i kvaliteta semena. Za setvu u redove potrebno je manje semena nego za setvu omaške, a za mašinsku setvu manje semena nego za ručnu. Pored direktne setve semena u leje rasad se može proizvoditi na još nekoliko načina. Jedan od njih je proizvodnja rasada u kontejnerima. Ovaj način je izuzetno pouzdan, ali nije našao širu primenu kada je reč o lekovitom bilju, jer je skup i zahteva dodatno angažovanje proizvođača prilikom nabavke kontejnera...

Postoji i proizvodnju rasada u hidroponima u sistemu “bez zemlje”. Ovaj vid proizvodnje je skuplji, manje je pouzdan i veoma retko se koristi u proizvodnju rasada lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja. Više se upotrebljava za neke intenzivnije biljne proizvodnje (cvećarstvo, povrtarstvo, duvan). Treba naglasiti da ovaj način u organskoj proizvodnju nije dozvoljen.

Dr Radosav D. Jevđović, Institut “Dr Josif Pančić”, Dipl. inž. Jasmina R. Marković, Starčevo, Maja R. Milikić, Pančevo

(Poljoprivrednik)

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info