ravago

5 znakova koji ukazuju na slabljenje sluha

5 znakova koji ukazuju na slabljenje sluha

Ne ignorišite povremene smetnje kao što su šuštanje i zujanje u ušima. NIJE neobično da se sa starenjem sluh pogoršava, čak se u nekim poznijim godinama to smatra normalnim fiziološkim procesom. Ali, stepen pogoršanja bi morao da odgovara godinama starosti, upozoravaju stručnjaci.

„ Ako je stepen oštećenja veći nego što se toleriše u određenim godinama, moraju da se utvrde uzroci“, kaže primarijus dr Tomaš Podlešak iz ORL bolnice u Pragu. „U nekim slučajevima oštećenje može da nastane pod uticajem urođene mane, ali i kao posledica obavljanja određenih profesija, recimo, zbog dugogodišnjeg boravka u veoma bučnom prostoru.“

ZUJANjE

Prvi znak da sluh popušta može da bude povremeno šuštanje ili zvonjenje u ušima. Blago zujanje ili zvonki zvuk najčešće se primećuju u prostoriji u kojoj je tišina. Ali, ako ovaj zvuk postane intenzivniji, ili čak stalan, bez prekidanja, to znači da su nervi u ušima oštećeni, tvrde stručnjaci Odeljenja otorinolaringologije iz Medicinske škole u Njujorku. Oni, takođe, upozoravaju da korišćenje slušalica značajno doprinosi oštećenju sluha.

„Permanentni gubitak sluha može da se desi već osam do 15 minuta posle slušanja muzike na maksmilanoj jačini“, ističe doktor Srikant Čerukuri, ORL iz Čikaga. „Prolazno zujanje ili bučanje u ušima posle slušanja glasne muzike ili posle nekog koncerta, trebalo bi da budu znaci upozorenja da je muzika bila preglasna.“

ZVUCI

Zvuk sirene automobila, kamiona ili autobusa sigurno nisu najprijatniji za uvo, ali ne bi trebalo ni da zabole. Ukoliko, pak primetite da vas glasni zvuci bole u uhu, posetite ORL lekara. Naime, stručnjaci objašnjavaju da uho koje gubi sluh nije u mogućnosti dovoljno da priguši glasne zvuke, tako da se zaista u takvim situacijama javlja bol u uhu.

RAVNOTEŽA

Češće posrtanje i nestabilnost u hodu ne moraju da budu razlog smanjene koncentracije ili niskog pritiska. Naime, stručnjaci tvrde da ljudi koji imaju problem sa sluhom koriste mnogo energije da bi čuli šta se oko njih dešava, pa jednostavnim aktivnostima, kao što je održavanje ravnoteže, mozak ne posvećuje dovoljno pažnje. Ako su dodatno kanalići unutrašnjeg uha, koji šalju signale u mozak, oštećeni, to može da bude uzrok poremećaja ravnoteže.

ZABORAVNOST

Najveći deo podataka koje pamtimo, zapravo smo negde čuli.

„Teško je zapamtiti nešto, ako ne čujete dobro“, naglašava dr Čerukuri. „Postepen gubitak sluha u starijim godinama može da bude uzrok smanjenja pamćenja.“

ŠTA KAŽEŠ?

Ako ne možete dobro da razumete sagovornika u sredini gde je dosta bučno i mešaju se razni zvuci, kao što je recimo restoran u vreme ručka, ili često tražite da vam ponovi šta je upravo rekao, ne krivite za to lošu akustiku. Uho koje normalno funkcioniše može da "uhvati" to što želite da slušate i u bučnoj prostoriji. Ukoliko to niste u mogućnosti, to je jedan od prvih simptoma da gubite sluh. U ovoj fazi mogu da se jave i problemi sa razumevanjem telefonskog razgovora.

LEČENjE

„Pogoršanje sluha može da se leči, a koriste se ili konzervativne metode, odnosno lekovi, ili hirurške metode“, objasnio je dr Tomaš Podlešak. „Izbor zavisi od uzroka koji su doveli do oštećenja sluha. Kod problema u unutrašnjem uhu uglavnom se koriste konzervativne metode, dok se za srednje i spoljašnje uho problemi rešavaju operacijom. Ipak, prevencija je najbolja, a to je pre svega izbegavanje buke.“

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorava da bi više od milijardu ljudi moglo da ima problema sa sluhom zbog slušanja preglasne muzike.

Stručnjaci navode da bi se ovi poremećaji mogli javiti kao posledica slušanja muzike preko slušalica ili na koncertima, posebno na festivalima elektronske muzike.

Nivo zvuka na nekim od ovih manifestacija može da dostigne 120 decibela i to u trajanju od po nekoliko sati.

Odgovarajući na pitanja televizije NBC Njuz, dr Srikant Čerukuri je rekao da je danas gubitak sluha kod tinejdžera za 30 odsto veći nego tokom osamdesetih i devedesetih godina 20. veka.

"Ranije ste imali vokmen sa dve baterije AA i slušalicama koje su bile postavljene na ušima. Prilikom pojačavanja, zvuk bi se deformisao, a baterije bi slabile. Danas imamo smartfone koji su zapravo izuzetno kompleksni i kvalitetni kompjuteri", objasnio je on, savetujući mladima da po svaku cenu izbegavaju slušalice koje se guraju u uši jer one još više približavaju zvuk bubnoj opni.

Da biste se zaštitili od preglasne muzike, stručnjaci savetuju korišćenje čepića za uši. Oni, takođe, preporučuju mladima da se pridržavaju zlatnog pravila "60/60": 60 decibela, 60 minuta.

 

Izvor: Večernje novosti

Vojvodina Agrar
Poljoprivrednik
NS tim
Savet za stampu
Agrobrand
Poljoprivreda info